Moskovska štampa ocenila je u ponedeljak da novi Ustav Srbije teško da će uticati na sudbinu Kosova, dok mediji u Velikoj Britaniji ističu da je referendum jedva uspeo.
Donošenje novog ustava Srbije teško da će uticati na sudbinu Kosova, ocenjuje u ponedeljak moskovska štampa, navodeći da je srpska vlada insistirala na ustavu i zbog sopstvene pozicije.
Dnevnik "Komersant" piše da je glavni razlog užurbanosti srpskih vlasti u donošenju ustava mogućnost da rešenje za Kosovo bude nametnuto, i da ta pokrajina dobije nezavisnost.
"Vreme Novosti" piše da Beograd računa da rezultate referenduma iskoristi u trgovini sa Zapadom, koji "žuri da da Kosovu nezavisnost".
"Komersant" piše da je "forsiranje" procesa donošenja ustava vladi premijera Vojislava Koštunice potrebno i radi sopstvene političke budućnosti, jer su sva njegova ključna obećanja ostala neispunjena.
"Obezbedjujući donošenje novog Ustava, Koštunica može da kaže biračima: sačuvao sam za vas Kosovo, večno upisavši ga u ustav Srbije. Nije važno što status Kosova potom može biti sasvim drugačiji, nego taj koji je upisan u Ustav", ocenjuje list.
Dnevnik takodje navodi da Beograd glavne nade u pregovorima o Kosovu polaže u Rusiju.
"Rusija zaista pokazuje veliko razumevanje za srpsku poziciju o Kosovu, veće nego Zapad, ali to još ne znači da ona hoće i može da obezbedi Beogradu potrebno rešenje", dodaje "Komersant".
List piše da je Rusija više puta preporučivala rukovodstvu Srbije da u pregovorima zauzme mekšu poziciju, jer bi i Moskvi tada bilo lakše da je brani, i dodaje da do sada Beograd nije baš mnogo slušao te preporuke.
"Komersant" takodje piše da "Moskva teško da je spremna da krene u ozbiljan konflikt s medjunarodnom zajednicom radi Srbije i Kosova" i navodi da ona, po pravilu, mada i sa ogradama, podržava poziciju ostalih članica Kontakt grupe.
Dnevnik podseća i na insistiranje Rusije na univerzalnom karakteru rešavanja kosovskog problema - ako Kosovo dobije nezavisnost, to pravo treba da dobiju i nepriznate republike na postsovjetskom prostoru.
U odvojenom komentaru, "Komersant" piše da je pitanje Kosova faktički već rešeno, i da je "intriga" samo u tome koju će cenu Srbija platiti za priznanje ili nepriznanje nove realnosti.
Srbija mnogo očekuje od Zapada, a glavno je "otpisivanje srpskog duga, investicije i ublažavanje viznog režima. U slučaju konstruktivne pozicije, Srbija može da očekuje povoljan odnos i EU i SAD ka njenim željama", piše list.
"Komersant" ocenjuje da Srbija, u slučaju odbacivanja kosovske realnosti, Kosovo neće vratiti u svoje krilo, ali će pogoršati život i sebi i građanima, a za Zapad će preći "u kategoriju zemalja otpadnica", sa svim posledicama.
"Vreme Novosti" piše da je "praktično nemoguće zadržati Kosovo u sastavu Srbije, ali da bi Beograd, prihvatanjem Ustava, mogao da trguje u podeli Kosova na veliki albanski i mali srpski deo na severu pokrajine".
List ocenjuje da su referendum bojkotovali ne samo Albanci koji maštaju o nezavisnosti, već i sami Srbi, ispoljavajući potpunu pasivnost.
Britanski mediji navode da je Srbija na referendumu potvrdila novi Ustav kojim se ističe njen suverenitet nad Kosovom, neposredno uoči procene UN o tome da li ta pokrajina može dobiti nezavisnost.
"Na referendumu je jedva postignuta tesna većina od neophodnih 50 odsto, uprkos očajničkim apelima koje je u poslednjem trenutku preko televizije uputio premijer Vojislav Koštunica, upozoravajući na nepredvidive posledice ako izjašnjavanje ne uspe", piše londonski "Tajms".
Dokument će, kako ukazuje dnevnik, dati pravnu osnovu državi Srbiji posle osamostaljivanja Crne Gore, ali "tvrdnja u njemu da je Kosovo sastavni' deo zemlje, uglavnom se smatra za provokativni čin, pošto se očekuje da UN uskoro predlože neki oblik nezavisnosti".
"Tajms" prenosi i da je opoziciona Liberalno-demokratska partija tvrdila da je bilo i prevara u glasanju.
Koštunica se, prema listu, "nadao odlučnoj demonstraciji tradicionalnog srpskog patriotizma uoči dugo očekivane odluke o statusu Kosova", ali je "napor da se osigura podrška, posle mesečne kampanje Vlade Srbije i Srpske pravoslavne crkve, pokazao rasprostranjenost antipatije prema političkom rukovodstvu u Beogradu".
Očekuje se, zaključuje list, da specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari predloži "uslovnu" nezavisnost ili nezavisnost "sa nadzorom", ali "postoje strahovi da bi sami kosovski Albanci mogli proglasiti (potpunu) nezavisnost".
Dnevnik "Koha ditore" piše, pozivajući se na posmatrače koji su pratili referendum, da je za potvrdjivanje novog ustava glasao 51 odsto upisanih birača i istovremeno ukazuje da je u poslednjem satu pred zatvaranje birališta bilo nepravilnosti.
List navodi da su se Srbi na Kosovu odazvali na referendum, da je tokom vikenda glasalo 80 odsto srpskih birača u pokrajini i da se oko 150 Srba okupilo prošle noći u severnom delu Kosovske Mitrovice da proslavi usvajanje ustava.
"Zeri" u tekstu pod naslovom "Beograd jedva potvrdio ustav" piše da su srpski lideri, uznemireni slabim odzivom, čitav dan apelovali na stanovništvo da izadje na birališta.
I ovaj list takodje ukazuje da je najveća izlaznost zabeležena na Kosovu, gde je glasao 81 odsto upisanih srpskih birača.
Proštinska štampa navodi da su predstavnici albanske zajednice u Preševskoj dolini bojkotovali referendum jer, kako su rekli, nisu bili konsultovani prilikom izrade nacrta ustava.
"Ekspres" citira specijalnog izaslanika UN za pregovore o statusu Kosova Martija Ahtisarija, koji je rekao da novi srpski Ustav ne predstavlja nikakvu opasnost za Kosovo.
Zapravo, nova rezolucija koja bude definisala status Kosova, moraće da dovede do promena u srpskom Ustavu u kojem se Kosovo tretira kao integralni deo Srbije, prenosi list.
"Ekspres" navodi reči lidera Srpske liste za Kosovo i Metohiju Olivera Ivanovića da usvajanje ustava predstavlja poruku Kontakt grupi i međunarodnoj zajednici da Srbija ne namerava da se lako odrekne Kosova i da glas Srba takođe treba da se čuje.
"Ilirija post" prenosi da je kosovski premijer Agim Čeku tokom posete području Djakovice rekao da referendum neće imati nikakav efekat na "naš put ka nezavisnosti".
Čeku je, kako je naveo list, pozvao kosovske Srbe da se uključe u kosovski proces i odustanu od manipulacija iz Beograda.
Svi dnevni listovi u Hrvatskoj, bez opširnih analiza i komentara, izveštavaju o referendumu za novi Ustav Srbije.
"Jutarnji list" prenosi preliminarne rezultate referenduma prema kojima je, kako se navodi, na birališta izašlo 53,66 odsto gradjana sa pravom glasa, a da je novi Ustav izglasan sa svega 94.000 glasova više od zakonskog minimuma.
Zagrebački dnevnik navodi i da je referendumsko glasanje bilo neizvesno, što ilustruje podatkom da je do nedelje u 17.00 na birališta izašlo samo 41,9 odsto glasača.
Zbog toga su, kako se dodaje, državna i privatne televizije u Srbiji podsećale gradjane na upozorenje premijera Vojislava Koštunice da bi neuspeh referenduma imao "nepredvidive i nesagledive posledice za Srbiju".
List na kraju kraćeg teksta prenosi i mišljenje analitičara koji su konstatovali da je razlog slabog odziva birača na referendum prvenstveno loša kampanja, ali i činjenica da političke stranke nisu shvatile motive biračkog tela.
"Večernji list" navodi da su gradjani Srbije na dvodnevnom referendumu potvrdili novi Ustav kojim se Kosovo proglašava delom Srbije, dodajući da je najviše glasača izašlo na Kosovu, čak 86 odsto, a najmanje u Vojvodini, 43 odsto.
"Novi Ustav je prvi srpski najviši pravni akt prihvaćen od raspada Jugoslavije i kako su njegovi zagovarači isticali - prihvatanjem (ustava) Srbija napokon prekida s Miloševićevim razdobljem", ističe zagrebački dnevnik.
Kako se dodaje, novi Ustav je "jedna od retkih tačaka oko koje su se sve političke opcije složile, prihvaćen konsenzusom".
List prenosi i informaciju da je veliki deo srpske javnosti smatrao da Ustav ne odgovara Srbiji, da je donesen na brzinu i da je zbog toga izostala javna rasprava.
U drugom tekstu na istu temu, "Večernji list" piše da su Albanci na jugu Srbije, solidarišući se s kosovskim Albancima, bojkotovali referendum.
Riječki "Novi list" prenosi reči direktora Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) Zorana Lučića da je razlog za mali odziv birača na referendum loša kampanja koja je kratko trajala i u kojoj se insistiralo na temama koje više nisu toliko interesantne za građane.
(agencije)
Dnevnik "Komersant" piše da je glavni razlog užurbanosti srpskih vlasti u donošenju ustava mogućnost da rešenje za Kosovo bude nametnuto, i da ta pokrajina dobije nezavisnost.
"Vreme Novosti" piše da Beograd računa da rezultate referenduma iskoristi u trgovini sa Zapadom, koji "žuri da da Kosovu nezavisnost".
"Komersant" piše da je "forsiranje" procesa donošenja ustava vladi premijera Vojislava Koštunice potrebno i radi sopstvene političke budućnosti, jer su sva njegova ključna obećanja ostala neispunjena.
"Obezbedjujući donošenje novog Ustava, Koštunica može da kaže biračima: sačuvao sam za vas Kosovo, večno upisavši ga u ustav Srbije. Nije važno što status Kosova potom može biti sasvim drugačiji, nego taj koji je upisan u Ustav", ocenjuje list.
Dnevnik takodje navodi da Beograd glavne nade u pregovorima o Kosovu polaže u Rusiju.
"Rusija zaista pokazuje veliko razumevanje za srpsku poziciju o Kosovu, veće nego Zapad, ali to još ne znači da ona hoće i može da obezbedi Beogradu potrebno rešenje", dodaje "Komersant".
List piše da je Rusija više puta preporučivala rukovodstvu Srbije da u pregovorima zauzme mekšu poziciju, jer bi i Moskvi tada bilo lakše da je brani, i dodaje da do sada Beograd nije baš mnogo slušao te preporuke.
"Komersant" takodje piše da "Moskva teško da je spremna da krene u ozbiljan konflikt s medjunarodnom zajednicom radi Srbije i Kosova" i navodi da ona, po pravilu, mada i sa ogradama, podržava poziciju ostalih članica Kontakt grupe.
Dnevnik podseća i na insistiranje Rusije na univerzalnom karakteru rešavanja kosovskog problema - ako Kosovo dobije nezavisnost, to pravo treba da dobiju i nepriznate republike na postsovjetskom prostoru.
U odvojenom komentaru, "Komersant" piše da je pitanje Kosova faktički već rešeno, i da je "intriga" samo u tome koju će cenu Srbija platiti za priznanje ili nepriznanje nove realnosti.
Srbija mnogo očekuje od Zapada, a glavno je "otpisivanje srpskog duga, investicije i ublažavanje viznog režima. U slučaju konstruktivne pozicije, Srbija može da očekuje povoljan odnos i EU i SAD ka njenim željama", piše list.
"Komersant" ocenjuje da Srbija, u slučaju odbacivanja kosovske realnosti, Kosovo neće vratiti u svoje krilo, ali će pogoršati život i sebi i građanima, a za Zapad će preći "u kategoriju zemalja otpadnica", sa svim posledicama.
"Vreme Novosti" piše da je "praktično nemoguće zadržati Kosovo u sastavu Srbije, ali da bi Beograd, prihvatanjem Ustava, mogao da trguje u podeli Kosova na veliki albanski i mali srpski deo na severu pokrajine".
List ocenjuje da su referendum bojkotovali ne samo Albanci koji maštaju o nezavisnosti, već i sami Srbi, ispoljavajući potpunu pasivnost.
Britanski mediji navode da je Srbija na referendumu potvrdila novi Ustav kojim se ističe njen suverenitet nad Kosovom, neposredno uoči procene UN o tome da li ta pokrajina može dobiti nezavisnost.
"Na referendumu je jedva postignuta tesna većina od neophodnih 50 odsto, uprkos očajničkim apelima koje je u poslednjem trenutku preko televizije uputio premijer Vojislav Koštunica, upozoravajući na nepredvidive posledice ako izjašnjavanje ne uspe", piše londonski "Tajms".
Dokument će, kako ukazuje dnevnik, dati pravnu osnovu državi Srbiji posle osamostaljivanja Crne Gore, ali "tvrdnja u njemu da je Kosovo sastavni' deo zemlje, uglavnom se smatra za provokativni čin, pošto se očekuje da UN uskoro predlože neki oblik nezavisnosti".
"Tajms" prenosi i da je opoziciona Liberalno-demokratska partija tvrdila da je bilo i prevara u glasanju.
Koštunica se, prema listu, "nadao odlučnoj demonstraciji tradicionalnog srpskog patriotizma uoči dugo očekivane odluke o statusu Kosova", ali je "napor da se osigura podrška, posle mesečne kampanje Vlade Srbije i Srpske pravoslavne crkve, pokazao rasprostranjenost antipatije prema političkom rukovodstvu u Beogradu".
Očekuje se, zaključuje list, da specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari predloži "uslovnu" nezavisnost ili nezavisnost "sa nadzorom", ali "postoje strahovi da bi sami kosovski Albanci mogli proglasiti (potpunu) nezavisnost".
Prištinski i hrvatski mediji bez većih komentara
Štampa na Kosovu i Metohiji izvestila je da su birači u Srbiji na dvodnevnom referendumu potvrdili novi ustav, ukazujući na problem sa nedovoljnom izlaznošću skoro do pred kraj glasanja.Dnevnik "Koha ditore" piše, pozivajući se na posmatrače koji su pratili referendum, da je za potvrdjivanje novog ustava glasao 51 odsto upisanih birača i istovremeno ukazuje da je u poslednjem satu pred zatvaranje birališta bilo nepravilnosti.
List navodi da su se Srbi na Kosovu odazvali na referendum, da je tokom vikenda glasalo 80 odsto srpskih birača u pokrajini i da se oko 150 Srba okupilo prošle noći u severnom delu Kosovske Mitrovice da proslavi usvajanje ustava.
"Zeri" u tekstu pod naslovom "Beograd jedva potvrdio ustav" piše da su srpski lideri, uznemireni slabim odzivom, čitav dan apelovali na stanovništvo da izadje na birališta.
I ovaj list takodje ukazuje da je najveća izlaznost zabeležena na Kosovu, gde je glasao 81 odsto upisanih srpskih birača.
Proštinska štampa navodi da su predstavnici albanske zajednice u Preševskoj dolini bojkotovali referendum jer, kako su rekli, nisu bili konsultovani prilikom izrade nacrta ustava.
"Ekspres" citira specijalnog izaslanika UN za pregovore o statusu Kosova Martija Ahtisarija, koji je rekao da novi srpski Ustav ne predstavlja nikakvu opasnost za Kosovo.
Zapravo, nova rezolucija koja bude definisala status Kosova, moraće da dovede do promena u srpskom Ustavu u kojem se Kosovo tretira kao integralni deo Srbije, prenosi list.
"Ekspres" navodi reči lidera Srpske liste za Kosovo i Metohiju Olivera Ivanovića da usvajanje ustava predstavlja poruku Kontakt grupi i međunarodnoj zajednici da Srbija ne namerava da se lako odrekne Kosova i da glas Srba takođe treba da se čuje.
"Ilirija post" prenosi da je kosovski premijer Agim Čeku tokom posete području Djakovice rekao da referendum neće imati nikakav efekat na "naš put ka nezavisnosti".
Čeku je, kako je naveo list, pozvao kosovske Srbe da se uključe u kosovski proces i odustanu od manipulacija iz Beograda.
Svi dnevni listovi u Hrvatskoj, bez opširnih analiza i komentara, izveštavaju o referendumu za novi Ustav Srbije.
"Jutarnji list" prenosi preliminarne rezultate referenduma prema kojima je, kako se navodi, na birališta izašlo 53,66 odsto gradjana sa pravom glasa, a da je novi Ustav izglasan sa svega 94.000 glasova više od zakonskog minimuma.
Zagrebački dnevnik navodi i da je referendumsko glasanje bilo neizvesno, što ilustruje podatkom da je do nedelje u 17.00 na birališta izašlo samo 41,9 odsto glasača.
Zbog toga su, kako se dodaje, državna i privatne televizije u Srbiji podsećale gradjane na upozorenje premijera Vojislava Koštunice da bi neuspeh referenduma imao "nepredvidive i nesagledive posledice za Srbiju".
List na kraju kraćeg teksta prenosi i mišljenje analitičara koji su konstatovali da je razlog slabog odziva birača na referendum prvenstveno loša kampanja, ali i činjenica da političke stranke nisu shvatile motive biračkog tela.
"Večernji list" navodi da su gradjani Srbije na dvodnevnom referendumu potvrdili novi Ustav kojim se Kosovo proglašava delom Srbije, dodajući da je najviše glasača izašlo na Kosovu, čak 86 odsto, a najmanje u Vojvodini, 43 odsto.
"Novi Ustav je prvi srpski najviši pravni akt prihvaćen od raspada Jugoslavije i kako su njegovi zagovarači isticali - prihvatanjem (ustava) Srbija napokon prekida s Miloševićevim razdobljem", ističe zagrebački dnevnik.
Kako se dodaje, novi Ustav je "jedna od retkih tačaka oko koje su se sve političke opcije složile, prihvaćen konsenzusom".
List prenosi i informaciju da je veliki deo srpske javnosti smatrao da Ustav ne odgovara Srbiji, da je donesen na brzinu i da je zbog toga izostala javna rasprava.
U drugom tekstu na istu temu, "Večernji list" piše da su Albanci na jugu Srbije, solidarišući se s kosovskim Albancima, bojkotovali referendum.
Riječki "Novi list" prenosi reči direktora Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) Zorana Lučića da je razlog za mali odziv birača na referendum loša kampanja koja je kratko trajala i u kojoj se insistiralo na temama koje više nisu toliko interesantne za građane.
(agencije)
