Predsednik Srbije Boris Tadić raspisao je parlamentarne izbore za 21. januar 2007. godine. Rokovi za izborne radnje počinju da teku od dana stupanja na snagu odluke o raspisivanju izbora, po objavljivanju u Službenom glasniku.
Predsednik Srbije Boris Tadić raspisao je parlamentarne izbore za 21. januar 2007. godine.
Rokovi za izborne radnje počinju da teku od dana stupanja na snagu odluke o raspisivanju izbora, po objavljivanju u Službenom glasniku.
Tadić je ocenio da je donošenje ustava i ustavnog zakona proizvod kompromisa jer je za svaku odluku bila potrebna dvotrećinska većina, odnosno nijedna stranka sama nije mogla da izglasa bilo kakvu odluku.
Svako je morao da odustane od svojih početnih zahteva, makar po malo, rekao je Tadić novinarima nakon raspisivanja izbora.
Najavio je da će "mnogo jače" učestvovati u izbornoj kampanji za parlamentarne nego da su istovremeno raspisani i predsednički izbori što je njegova Demokratska stranka tražila, jer ovo nije, kako je naveo, lično pitanje, već pitanje budućnosti.
Upitan koliko raspisivanje izbora može da utiče na odlaganje odluke o statusu Kosova u petak u Beču, predsednik Srbije je rekao da misli da je "takva odluka već doneta, tako da nema posebnih uticaja ovog trenutka odluka o raspisivanju izbora".
U Skupštini Srbije u noći izmedju četvrtka i petka usvojen je i proglašen Zakon o sprovodjenju ustava, kojim se utvrdjuje da će predsednik Srbije raspisati parlamentarne izbore tako da se održe najranije u roku od 60 a najkasnije u roku od 120 dana od dana stupanja zakona na snagu.
Predsednički, pokrajinski i lokalni izbori trebalo bi da budu raspisani do 31. decembra 2007. godine, odnosno nakasnije 60 dana od stupanja na snagu sistemskih zakona.
U slučaju predsedničkih izbora, reč je o zakonima kojim se uredjuju položaj i izbori za predsednika Republike, odbrana i Vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti.
Izbor predsednika Republike smatraće se prvim izborom, u smislu odredbe ustava da niko ne može više od dva puta da bude biran za predsednika Republike.
Pokrajinski izbori povezani su sa usvajanjem zakona kojim se uredjuje teritorijalna organizacija Srbije, a lokalni sa zakonima kojim se uredjuju teritorijalna organizacija Srbije, lokalna samouprava, lokalni izbori i položaj glavnog grada.
"Svi koji su mislili da neću učestvovati u izbornoj kampanji ako se ne raspišu predsednički izbori, varaju se", rekao je Tadić nakon što je raspisao izbore.
Predsednik Srbije i lider Demokratske stranke je rekao da će u kampanji za parlamentarne izbore učestvovati "mnogo jače i intenzivnije" nego da su istovremeno raspisani i predsednički, što je tražila DS, jer se na ovim izborima, odlučuje o budućnosti.
"Ovi izbori mogu da potvrde odluke 5. oktobra, odluke demokratske Srbije, a mogu i da ih ponište", rekao je.
Tadić je istakao da neće dozvoliti onim političkim snagama koje Srbiju vuku u prošlost da pobede na izborima i istakao da je siguran da će one pretrpeti poraz jer većina gradjana želi da živi normalan i stabilan život i žele u EU.
Dodao je da je zbog tog cilja i budućnosti želeo da istovremeno budu raspisani i predsednički izbori, ali da "na žalost" takvu odluku ne može da donese sam.
"Gradjani sami mogu da odgonetnu zbog čega su sve stranke u parlamentu, izuzev DS-a, bile protiv istovremenog održavanja predsedničkih i parlamentarnih izbora", rekao je Tadić.
Prema njegovoj oceni, "potencijalni predsednički kandidati" i njegovi "politički rivali" želeli su da izbegnu "ovu političku utakmicu i sučeljavanje".
"Demokratske snage će pobediti na parlamentarnim izborima, kandidat demokratskih snaga će pobediti na predsedničkim izborima, to očekujem i za lokalne izbore i da dobijemo sve demokratske i stabilne institucije u Srbiji", izjavio je Tadić.
Na pitanje da li je donošenje ustavnog zakona kompromis ili ustupak Srpskoj radikalnoj stranci, Tadić je odgovorio: "Naravno da je bio kompromis i da je svako morao da odustane od svojih početnih zahteva, makar po malo".
Naglasio je da su i donošenje ustava i ustavnog zakona bili kompromis jer nijedna stranka sama nije mogla da obezbedi dvotrećinsku većinu.
(Beta)
Rokovi za izborne radnje počinju da teku od dana stupanja na snagu odluke o raspisivanju izbora, po objavljivanju u Službenom glasniku.
Tadić je ocenio da je donošenje ustava i ustavnog zakona proizvod kompromisa jer je za svaku odluku bila potrebna dvotrećinska većina, odnosno nijedna stranka sama nije mogla da izglasa bilo kakvu odluku.
Svako je morao da odustane od svojih početnih zahteva, makar po malo, rekao je Tadić novinarima nakon raspisivanja izbora.
Najavio je da će "mnogo jače" učestvovati u izbornoj kampanji za parlamentarne nego da su istovremeno raspisani i predsednički izbori što je njegova Demokratska stranka tražila, jer ovo nije, kako je naveo, lično pitanje, već pitanje budućnosti.
Upitan koliko raspisivanje izbora može da utiče na odlaganje odluke o statusu Kosova u petak u Beču, predsednik Srbije je rekao da misli da je "takva odluka već doneta, tako da nema posebnih uticaja ovog trenutka odluka o raspisivanju izbora".
U Skupštini Srbije u noći izmedju četvrtka i petka usvojen je i proglašen Zakon o sprovodjenju ustava, kojim se utvrdjuje da će predsednik Srbije raspisati parlamentarne izbore tako da se održe najranije u roku od 60 a najkasnije u roku od 120 dana od dana stupanja zakona na snagu.
Predsednički, pokrajinski i lokalni izbori trebalo bi da budu raspisani do 31. decembra 2007. godine, odnosno nakasnije 60 dana od stupanja na snagu sistemskih zakona.
U slučaju predsedničkih izbora, reč je o zakonima kojim se uredjuju položaj i izbori za predsednika Republike, odbrana i Vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti.
Izbor predsednika Republike smatraće se prvim izborom, u smislu odredbe ustava da niko ne može više od dva puta da bude biran za predsednika Republike.
Pokrajinski izbori povezani su sa usvajanjem zakona kojim se uredjuje teritorijalna organizacija Srbije, a lokalni sa zakonima kojim se uredjuju teritorijalna organizacija Srbije, lokalna samouprava, lokalni izbori i položaj glavnog grada.
Tadić: Učestvovaću intenzivno u kampanji
Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je da će intenzivno učestvovati u kampanji za parlamentarne izbore jer se na njima "odlučuje o budućnosti čitave zemlje"."Svi koji su mislili da neću učestvovati u izbornoj kampanji ako se ne raspišu predsednički izbori, varaju se", rekao je Tadić nakon što je raspisao izbore.
Predsednik Srbije i lider Demokratske stranke je rekao da će u kampanji za parlamentarne izbore učestvovati "mnogo jače i intenzivnije" nego da su istovremeno raspisani i predsednički, što je tražila DS, jer se na ovim izborima, odlučuje o budućnosti.
"Ovi izbori mogu da potvrde odluke 5. oktobra, odluke demokratske Srbije, a mogu i da ih ponište", rekao je.
Tadić je istakao da neće dozvoliti onim političkim snagama koje Srbiju vuku u prošlost da pobede na izborima i istakao da je siguran da će one pretrpeti poraz jer većina gradjana želi da živi normalan i stabilan život i žele u EU.
Dodao je da je zbog tog cilja i budućnosti želeo da istovremeno budu raspisani i predsednički izbori, ali da "na žalost" takvu odluku ne može da donese sam.
"Gradjani sami mogu da odgonetnu zbog čega su sve stranke u parlamentu, izuzev DS-a, bile protiv istovremenog održavanja predsedničkih i parlamentarnih izbora", rekao je Tadić.
Prema njegovoj oceni, "potencijalni predsednički kandidati" i njegovi "politički rivali" želeli su da izbegnu "ovu političku utakmicu i sučeljavanje".
"Demokratske snage će pobediti na parlamentarnim izborima, kandidat demokratskih snaga će pobediti na predsedničkim izborima, to očekujem i za lokalne izbore i da dobijemo sve demokratske i stabilne institucije u Srbiji", izjavio je Tadić.
Na pitanje da li je donošenje ustavnog zakona kompromis ili ustupak Srpskoj radikalnoj stranci, Tadić je odgovorio: "Naravno da je bio kompromis i da je svako morao da odustane od svojih početnih zahteva, makar po malo".
Naglasio je da su i donošenje ustava i ustavnog zakona bili kompromis jer nijedna stranka sama nije mogla da obezbedi dvotrećinsku većinu.
(Beta)
