Srbija je do sada podnela 80 molbi drugim državama za ekstradiciju lica protiv kojih se vodi krivični postupak ili su osudjena u Srbiji, izjavio je u Moskvi ministar pravde Zoran Stojković u govoru na godišnjoj konferenciji ministara pravde i unutrašnjih poslova zemalja članica Saveta
Srbija je do sada podnela 80 molbi drugim državama za ekstradiciju lica protiv kojih se vodi krivični postupak ili su osudjena u Srbiji, izjavio je u Moskvi ministar pravde Zoran Stojković u govoru na godišnjoj konferenciji ministara pravde i unutrašnjih poslova zemalja članica SavetaEvrope, Stojković je naveo da Srbiji godišnje bude izručeno izmedju 30 i 50 osoba koje je tražila, dok se drugim državama iz Srbije u proseku izruči oko 15 osoba.
U Ministarstvu pravde Srbije aktivno je oko 20.000 predmeta koji se odnose na medjunarodnu pravnu pomoć, od čega je oko 800 u vezi sa ekstradicijom okrivljenih i osudjenih lica, odnosno onih za kojima su raspisane medjunarodne poternice, rekao je on.
Ističući da Srbija na planu izručenja i medjunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima nema posebne probleme, Stojković je ukazao da ipak mnoge zemlje i pre donošenja odluke o ekstradiciji puštaju tražene osobe iz pritvora, što onemogucava njihovu predaju kada ekstradicija bude odobrena, jer se skrivaju ili već pobegnu.
Takodje, prema njegovim rečima, pojedine zemlje odbijaju zahteve Srbije za izručenje okrivljenih i osudjenih, navodeći da je to "protivno medjunarodno preuzetim obavezama" te države.
Pri tome se ne navodi koje su to medjunarodne obaveze i stoga Srbija smatra da je potrebno precizno navesti razloge za donošenje takve, negativne odluke, rekao je srpski ministar pravde.
Stojković je naveo da Srbija u ovom trenutku ima 37 bilateralnih ugovora o pravnoj saradnji u oblasti ekstradicije i drugih vidova pružanja pravne pomoći u krivičnim stvarima, zaključenih sa 28 država.
Stojković je najavio izmene u domaćem zakonodavstvu, naročito kada su u pitanju organizovani kriminal i terorizam.
On je rekao da je Srbija pristupila Drugom dodatnom protokolu uz Evropsku konvenciju, koja predvidja nove oblike medjunarodne pravne pomoći, kao što du formiranje zajedničkih istražnih timova, tajne istrage, prekogranično praćenje, saslušanje putem video-konferencije ili telefonske konferencijske veze.
(Tanjug)
