Na centralnoj svečanosti povodom Dana primirja, kojim je 11. novembra 1918. okončan Prvi svetski rat, delegacija Vlade Srbije s ministrom za rad i zapošljavanje Slobodanom Lalovićem na čelu, položila je vence na spomen kosturnicu branilaca Beograda 1915. na Novom groblju i odala poštu svim žrtvama.
Na centralnoj svečanosti povodom Dana primirja, kojim je 11. novembra 1918. okončan Prvi svetski rat, delegacija Vlade Srbije s ministrom za rad i zapošljavanje Slobodanom Lalovićem na čelu, položila je vence na spomen kosturnicu branilaca Beograda 1915. na Novom groblju i odala poštu svim žrtvama."Ovom kosturnicom je odlučeno da Kosovo i Metohija ostaje deo Srbije. To treba da je potpuno jasno i da se odavde prenese u sve svetske kancelarije", rekao je Lalović u kratkom govoru kojim je zahvalio delegacijama 16 zemalja saveznica koje su položile vence i poklonile se senima srpskih vojnika.
"Ovde su kosti onih koji su branili i odbranili slobodu i čast Beograda", rekao je Lalović i podsetio da je glavni grad Srbije u proteklom veku pet puta bombardovan.
"I ma koliko se trudili da ga unište i slome, Beograd se uvek uzdizao", kazao je on i podsetio da je "Beograd bio simbol otpora u Prvom svetskom ratu", a Srbija izgubila 57 odsto muškog stanovništva, starosti izmedju 16 i 65 godina.
Lalović je podsetio na reči tadašnjeg predsednika francuske Skupštine Aristida Brijana koji je, videvši golgotu Srbije, poručio: "Da je samo jedan Srbina prešao preko Albanije, trebalo bi ceo svet da pomogne, a prešao je ceo jedan narod".
Ova grobnica, kako je kazao Lalović, uvek iznova podseća na besmrtne reči srpskog majora Dragutina Gavrilovića koji je, uoči bitke za Beograd, svojim vojnicima poručio da ne brinu za vlastite živote, jer su njihova imena izbrisana sa spiska.
Lalović je izrazio nadu da je (NATO) bombardovanje Beograda i Srbije 1999. godine i poslednje, istakavši da je "taj istorijski nesporazum ostao za nama".
U čast srpskih boraca, intonirana je himna "Bože pravde" i ispaljeni su počasni plotuni, a vence na spomen kosturnicu srpskih boraca položila je delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, koju je predvodio potpukovnik Duško Djordjević.
Vence na spomen kosturnicu branilaca Beograda položile su i delegacije Francuske, Rusije, SAD, Velike Britanije, Austrije, Australije, Bugarske, Grčke, Italije, Madjarske, Nemačke, Rumunije, Slovačke, Češke, Holandije.
Počast poginulim srpskim vojnicima odali su i predstavnici Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine, Saveza potomaka učesnika ratova 1912 -1920. godine i Udruženja potomaka solunskih ratnika dr Arčibald Rajs.
Povodom Dana primirja u Prvom srpskom ratu, na Novom groblju je potom odata počast i ogromnim ruskim vojnim i civilnim žrtvama.
Na spomenik ruskim vojnicima vence je položila delegacije Ruske Federacije koju je predvodio ministar savetnik u ambasadi te zemlje i zamenik izaslanika odbrane pukovnik Aleksej Sokolov.
Vence su položile i senima ruskih vojnika se poklonile i delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Vlade Srbije s ministrom Lalovićem na čelu, kao i predstavnici Društva Srpsko-ruskog prijateljstva.
Primirje potpisano u francuskom departmanu Oaz (Oise), kod grada Kompienj (Compiegn) usred šume i u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša (Foć) 11. novembra 1918. godine, praktično je značilo kapitulaciju Nemačke, jer je produžavano sve do sklapanja mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919.
Neposredan povod za rat je bio sarajevski atentat u kome je pripadnik nacionalnog revolucionarnog pokreta "Mlada Bosna" Gavrilo Princip ubio austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 28. juna 1914. godine.
To je Austrougarska iskoristila da zajedno sa Nemačkom okrivi Srbiju za atentat i uputi joj ponižavajući ultimatum, koji nije prihvaćen, da bi joj 28. jula objavila rat.
Rat je prerastao u svetski sukob u koji je uvučeno 70 miliona ljudi, od kojih je 20 miliona poginulo, umrlo od rana, epidemije i gladi, a još 20 miliona ranjeno.
Posebno teške žrtve u ovom ratu podnela je Srbija koja je izgubila 1,3 miliona ljudi ili oko 30 odsto stanovništva, a medju njima više od 400.000 vojnika.
(Tanjug)
