Tvrdom britanskom stavu u prilog odredjene vrste nezavisnosti za Kosovo i Metohiju u ponedeljak su se na sastanku Saveta ministara Evropske unije u Briselu snažno suprostavili Španija, Grčka i Rumunija, koje se zalažu za princip nepovredivosti granica, preneli su Tanjugu izvori sa tog skupa.
Tvrdom britanskom stavu u prilog odredjene vrste nezavisnosti za Kosovo i Metohiju u ponedeljak su se na sastanku Saveta ministara Evropske unije u Briselu snažno suprostavili Španija, Grčka i Rumunija, koje se zalažu za princip nepovredivosti granica, preneli su Tanjugu izvori sa tog skupa."Španija se glasnije nego ikad izjasnila protiv nezavisnosti", rekli su Tanjugovi izvori, dodajući da je španski ministar za evropske poslove Alberto Navaro jasno izneo taj stav na sastanku Saveta ministara, u prisustvu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.
Navaro je, nakon sastanka, rekao novinarima da Madrid "ne smatra da je nezavisnost - čak i kad bi bila ograničena - jedina opcija za Kosovo", ističući da Španija insistira na uvažavanju razlike izmedju slučaja Crne Gore koja je imala pravo na nezavisnost i slučaja Kosova - koji to pravo nema u skladu s principima Helsinškog završnog akta o nepovredivosti granica.
Grčka ministarka Dora Bakojani je zastupala sličan stav, "iako nešto mirnijim tonom", kažu Tanjugovi izvori, dok je rumunski ministar spoljnih poslova Mihaj Razvan Ungureanu imao dugo izlaganje na temu Kosova i Metohije. On je, nakon sastanka, izrazio zadovoljstvo činjenicom da sve više članica EU podržavaju rumunski stav da rešenje za budući status Kosova i Metohije mora biti predmet dogovora i prihvatljivo za obe strane.
Bukurešt takodje insistira, kako je rekao, na principu teritorijalnog integriteta i nepovredivosti granica i upozorava na opasnost kršenja tih principa po stabilnost regiona.
Sa suprotne strane se našla britanska ministarka spoljnih poslova Margaret Beket, koja je ponovila dobro poznat stav Londona u prilog nezavisnosti Kosova, odnosno rešenja "u skladu s voljom većine na Kosovu".
Nekoliko ministara, medju kojima je i slovenački šef diplomatije Dimitrij Rupel, istakli su da EU mora da razmotri mogućnost da Srbiji pošalje neki pozitivan signal u trenutku kada ona prolazi kroz mogućnost "bolnog rešenja" za status Kosova i Metohije.
Šefovi diplomatije EU su se na kraju, ipak, složili da pruže podršku nastavku procesa koji predvodi Ahtisari i njegovoj odluci da odgodi predstavljanje predloga rešenja za budući status Kosova i Metohije do okončanja parlamentarnih izbora u Srbiji, planiranih za 21. januar.
(Tanjug)
