Republički inspektor za zaštitu životne sredine do daljeg je obustavio rad postrojenja za prepumpavanje otpadnih voda u HIP "Petrohemija" u Pančevu, pošto je u tom gradu izmerena povećana koncentracija benzena u vazduhu.
Republički inspektor za zaštitu životne sredine do daljeg je obustavio rad postrojenja za prepumpavanje otpadnih voda u HIP "Petrohemija" u Pančevu, pošto je u tom gradu izmerena povećana koncentracija benzena u vazduhu.
Kako je najavilo Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Srbije, protiv odgovornih u "Petrohemiji" zbog zagadjenja vazduha u Pančevu biće podnete krivične prijave, što je potvrdila pomoćnica direktora Uprave za zaštitu životne sredine pri resornom ministarstvu Ljiljana Stanojević.
Stanojevićeva je navela da je "Petrohemija" odgovorna zato što je obavljala aktivnosti na prečišćavanju otpadnih voda iz pogona "Etilen" pri nepovoljnim meterološkim uslovima, što je dovelo do zagadjanja vazduha u utorak uveče.
Republički inspektor Jelena Stanković izašla je na lice mesta i utvrdila odgovornost, rekla je Stanojevićeva i dodala da je inspektorka Stanković i ranije, ovog i prošlog meseca, izdavala rešenja na ime "Petrohemije" radi prekoračenja graničnih vrednosti emisije štetnih gasova, naloživši sprovodjenje tehničko-tehnološke mere za njihovo smanjenje.
Rešenjem od 1. novembra od "Petrohemije" je zatraženo da prilagodi dinamiku prepumpavanja otpadnih voda pri nepovoljnim meteorološkim uslovima.
Opštinski tužilac u Pančevu Branka Vučković izjavila je da su tužilaštvo i policija u sredu saslušali direktore i ostale odgovorne iz Petrohemije i Rafinerije nafte zbog aerozagadjenja u gradu.
"Oni (saslušani) su izjavili da se sve kretalo u domenu redovnih poslova i dužnosti i da nikakvih havarija u procesu proizvodnje nije bilo", rekla je Branka Vučković novinarima, dodajući da ne može da saopšti detalje zbog interesa istrage.
Istraga se nastavlja u četvrtak kada se očekuje izveštaj vodoprivrednog inspektora koji je prikupio uzorke kako bi se utvrdilo gde je bio glavni izvor zagadjenja Pančeva.
Prema poslednjim merenjima na lokaciji "Vatrogasni dom" u Pančevu koncentracija benzena u vazduhu iznosila je 10 mikrograma po metru kubnom, što je višestruko manje u odnosu na prošlu noć.
Na istoj lokaciji koncentracija benzena u vazduhu noćas je iznosila je 125,9 mikrograma. U istom vremenskom periodu, na lokaciji Vojlovica, koncentracija benzola je iznosila 9,5 mikrograma po metru
U okviru pančevačke "Petrohemije" posluje devet fabrika - etilena, polietilena visoke gustine, polietilena niske gustine, sintetičkog kaučuka, za proizvodnju kompaunda, za proizvodnju PVC cevi i fitinga, hloralkalne elektrolize, Fabrika za obradu voda i Fabrika za proizvodnju i distribuciju energetskih fluida.
Većina fabrika izgradjena je u periodu od 1971. do 1980. godine.
Osnovni proizvodi pančevačke "Petrohemije" obezbedjuju sirovine za različite oblasti industrije - etilen, propilen, C4-frakcija, pirolitičko ulje, pirolitički benzin, metil-tercijarni-butil-etar i 1,3-butadien.
Kompleks HIP "Petrohemija"-Pančevo zauzima ukupno 328 hektara u Industrijskoj zoni Pančeva, u Elemiru kod Zrenjanina i Crepaji kod Pančeva.
Godišnja proizvodnja u kompaniji je oko 800.000 tona petrohemikalija i najveći je proizvodjač te vrste proizvoda u Srbiji.
"Ukoliko zagadjenje potraje, postoji realna opasnost i da Beograd bude ugrožen", rekao je Božović i dodao da u Beogradu nisu zabeležene više kontracije benzena od uobičajenih, koje su produkt saobraćaja.
Božović je rekao da su merenja nadležnih službi pokazala da u Beogradu nisu zabeležene više koncentracije benzena.
"Uzbuna u Pančevu je dobro došla, jer je pokrenula uvodjenje merenja benzena, koje se inače ne praktikuje tako često", rekao je Božović.
Prema njegovim rečima, akcident u Pančevu je opomena Vladi Srbije i pokrajinskim vlastima da se mora napraviti akcioni plan za modernizaciju postrojenja koja su odgovorna za zagadjenje.
Božović je dodao da će Gradski sekretarijat za zaštitu zivotne sredine u Beogradu učiniti sve da se saobraćaj, koji je izvor benzena u glavnom gradu, modernizuje i da se predje na ekološka goriva, čime bi se zagadjenost vazduha u velikoj meri smanjila.
Zakon o zaštiti životne sredine predvideo je da se pravno lice na ovaj način kazni ako prilikom korišćenja resursa i dobara, izvodjenja radova ili po njihovom prestanku, ne sprovede mere kojima se sprečava ugrožavanje životne sredine.
Zakon u Članu 116 kaže da će pravno lice biti kažnjejno istom kaznom ukoliko pri upravljanju opasnim materijama ne preduzima sve potrebne zaštitne i sigurnosne mere, ispušta zagadjujuće i opasne materije, otpadne vode ili emituje energiju u vazduh, vodu ili zemljište na način i u količinama iznad propisanih.
Za ovakav prestup, zakon nalaže da bude kažjena i odgovorna osoba novčanom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara
"Petrohemija" bi mogla da bude kažnjena i po Članu 117 tog zakona, koji kaže da se novčanom kaznom od 30.000 do 1.000.000 dinara kažnjava pravno lice ukoliko ne omogući inspektoru obavljanje kontrole, odnosno ne postupi po rešenju inspektora. Odgovornom licu preti kazna od 5.000 do 20.000 dinara.
Najveća preduzeća u Pančevu, koja su i najveći zagadjivači, jesu HIP "Azotara", HIP "Petrohemija" i Rafinerija nafte Pančevo (RNP).
Rafinerija nafte Pančevo osnovana je 1959. godine, izgradnja je započeta 1965, a prvi derivati su proizvedeni 1968.Od 1992. godine RNP posluje u sastavu Javnog preduzeća NIS- Naftna industrija Srbije.
U toku NATO bombardovanja 1999. godine bila je skoro potpuno uništena, a obnovljena je posle demokratskih promena. Tokom rekonstrukcije postrojenja od 1999. do 2001. godine, ekološka komponenta ugradjena je u ceo proizvodni ciklus - od skladištenja nafte i proizvodnje derivata, do otpreme derivata u transportna sredstva.
Reorganizacijom JP NIS, u oktobru 2005. godine RNP postaje deo novoosnovanog a.d. NIS, odnosno NIS-Petrola. Delatnosti RNP su proizvodnja derivata, nafte, tehnološke pare, električne energije, hemikalija i baznih hemijskih proizvoda, laboratorijske obrade i analize, istraživačko-razvojne usluge u privrednim delatnostima i javna skladišta.
Pored proizvodnje benzina, petroleja, dizela, bitumena i lož ulja, RNP proizvodi tečni sumpori, a od gasova propan, butan, propilen i izo butan.
Kapacitetom prerade nafte od 4,8 miliona tona godišnje, RNP je najveća rafinerija u Srbiji.
(MONDO/agencije)
Kako je najavilo Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Srbije, protiv odgovornih u "Petrohemiji" zbog zagadjenja vazduha u Pančevu biće podnete krivične prijave, što je potvrdila pomoćnica direktora Uprave za zaštitu životne sredine pri resornom ministarstvu Ljiljana Stanojević.
Stanojevićeva je navela da je "Petrohemija" odgovorna zato što je obavljala aktivnosti na prečišćavanju otpadnih voda iz pogona "Etilen" pri nepovoljnim meterološkim uslovima, što je dovelo do zagadjanja vazduha u utorak uveče.
Republički inspektor Jelena Stanković izašla je na lice mesta i utvrdila odgovornost, rekla je Stanojevićeva i dodala da je inspektorka Stanković i ranije, ovog i prošlog meseca, izdavala rešenja na ime "Petrohemije" radi prekoračenja graničnih vrednosti emisije štetnih gasova, naloživši sprovodjenje tehničko-tehnološke mere za njihovo smanjenje.
Rešenjem od 1. novembra od "Petrohemije" je zatraženo da prilagodi dinamiku prepumpavanja otpadnih voda pri nepovoljnim meteorološkim uslovima.
Opštinski tužilac u Pančevu Branka Vučković izjavila je da su tužilaštvo i policija u sredu saslušali direktore i ostale odgovorne iz Petrohemije i Rafinerije nafte zbog aerozagadjenja u gradu.
"Oni (saslušani) su izjavili da se sve kretalo u domenu redovnih poslova i dužnosti i da nikakvih havarija u procesu proizvodnje nije bilo", rekla je Branka Vučković novinarima, dodajući da ne može da saopšti detalje zbog interesa istrage.
Istraga se nastavlja u četvrtak kada se očekuje izveštaj vodoprivrednog inspektora koji je prikupio uzorke kako bi se utvrdilo gde je bio glavni izvor zagadjenja Pančeva.
Prema poslednjim merenjima na lokaciji "Vatrogasni dom" u Pančevu koncentracija benzena u vazduhu iznosila je 10 mikrograma po metru kubnom, što je višestruko manje u odnosu na prošlu noć.
Na istoj lokaciji koncentracija benzena u vazduhu noćas je iznosila je 125,9 mikrograma. U istom vremenskom periodu, na lokaciji Vojlovica, koncentracija benzola je iznosila 9,5 mikrograma po metru
U okviru pančevačke "Petrohemije" posluje devet fabrika - etilena, polietilena visoke gustine, polietilena niske gustine, sintetičkog kaučuka, za proizvodnju kompaunda, za proizvodnju PVC cevi i fitinga, hloralkalne elektrolize, Fabrika za obradu voda i Fabrika za proizvodnju i distribuciju energetskih fluida.
Većina fabrika izgradjena je u periodu od 1971. do 1980. godine.
Osnovni proizvodi pančevačke "Petrohemije" obezbedjuju sirovine za različite oblasti industrije - etilen, propilen, C4-frakcija, pirolitičko ulje, pirolitički benzin, metil-tercijarni-butil-etar i 1,3-butadien.
Kompleks HIP "Petrohemija"-Pančevo zauzima ukupno 328 hektara u Industrijskoj zoni Pančeva, u Elemiru kod Zrenjanina i Crepaji kod Pančeva.
Godišnja proizvodnja u kompaniji je oko 800.000 tona petrohemikalija i najveći je proizvodjač te vrste proizvoda u Srbiji.
Za sad nema opasnosti za Beograd
Gradski sekretar za zaštitu životne sredine Branislav Božović izjavio je da za sada nema opasnosti po životnu sredinu u Beogradu posle incidenta u Pančevu i da je ugrožena samo okolina tog grada."Ukoliko zagadjenje potraje, postoji realna opasnost i da Beograd bude ugrožen", rekao je Božović i dodao da u Beogradu nisu zabeležene više kontracije benzena od uobičajenih, koje su produkt saobraćaja.
Božović je rekao da su merenja nadležnih službi pokazala da u Beogradu nisu zabeležene više koncentracije benzena.
"Uzbuna u Pančevu je dobro došla, jer je pokrenula uvodjenje merenja benzena, koje se inače ne praktikuje tako često", rekao je Božović.
Prema njegovim rečima, akcident u Pančevu je opomena Vladi Srbije i pokrajinskim vlastima da se mora napraviti akcioni plan za modernizaciju postrojenja koja su odgovorna za zagadjenje.
Božović je dodao da će Gradski sekretarijat za zaštitu zivotne sredine u Beogradu učiniti sve da se saobraćaj, koji je izvor benzena u glavnom gradu, modernizuje i da se predje na ekološka goriva, čime bi se zagadjenost vazduha u velikoj meri smanjila.
Kazne od 15.000 do 3.000.000 dinara
Pančevačkoj "Petrohemiji" zbog najnovijeg aerozagadjenje, osim krivičnih prijava koje su već najavljene protiv poslovodstva, preti i novačana kazna u visini od 150.000 do 3.000.000 dinara.Zakon o zaštiti životne sredine predvideo je da se pravno lice na ovaj način kazni ako prilikom korišćenja resursa i dobara, izvodjenja radova ili po njihovom prestanku, ne sprovede mere kojima se sprečava ugrožavanje životne sredine.
Zakon u Članu 116 kaže da će pravno lice biti kažnjejno istom kaznom ukoliko pri upravljanju opasnim materijama ne preduzima sve potrebne zaštitne i sigurnosne mere, ispušta zagadjujuće i opasne materije, otpadne vode ili emituje energiju u vazduh, vodu ili zemljište na način i u količinama iznad propisanih.
Za ovakav prestup, zakon nalaže da bude kažjena i odgovorna osoba novčanom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara
"Petrohemija" bi mogla da bude kažnjena i po Članu 117 tog zakona, koji kaže da se novčanom kaznom od 30.000 do 1.000.000 dinara kažnjava pravno lice ukoliko ne omogući inspektoru obavljanje kontrole, odnosno ne postupi po rešenju inspektora. Odgovornom licu preti kazna od 5.000 do 20.000 dinara.
Najveća preduzeća u Pančevu, koja su i najveći zagadjivači, jesu HIP "Azotara", HIP "Petrohemija" i Rafinerija nafte Pančevo (RNP).
Rafinerija nafte Pančevo osnovana je 1959. godine, izgradnja je započeta 1965, a prvi derivati su proizvedeni 1968.Od 1992. godine RNP posluje u sastavu Javnog preduzeća NIS- Naftna industrija Srbije.
U toku NATO bombardovanja 1999. godine bila je skoro potpuno uništena, a obnovljena je posle demokratskih promena. Tokom rekonstrukcije postrojenja od 1999. do 2001. godine, ekološka komponenta ugradjena je u ceo proizvodni ciklus - od skladištenja nafte i proizvodnje derivata, do otpreme derivata u transportna sredstva.
Reorganizacijom JP NIS, u oktobru 2005. godine RNP postaje deo novoosnovanog a.d. NIS, odnosno NIS-Petrola. Delatnosti RNP su proizvodnja derivata, nafte, tehnološke pare, električne energije, hemikalija i baznih hemijskih proizvoda, laboratorijske obrade i analize, istraživačko-razvojne usluge u privrednim delatnostima i javna skladišta.
Pored proizvodnje benzina, petroleja, dizela, bitumena i lož ulja, RNP proizvodi tečni sumpori, a od gasova propan, butan, propilen i izo butan.
Kapacitetom prerade nafte od 4,8 miliona tona godišnje, RNP je najveća rafinerija u Srbiji.
(MONDO/agencije)
