Direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Marko Blagojević izjavio je da sva istraživanja ukazuju na visok nivo apstinencije birača u Srbiji i dodao da je odsustvo motivacije za izlazak na izbore "hroničan problem".
"Prema istraživanjima CeSID-a iz oktobra, samo jedna trećina birača je opredeljena za koga bi glasala na parlamentarnim izborima", rekao je Blagojević u intervjuu Tanjugu.
On je objasnio da pri tom govori o trećini stvarnog biračkog tela od ukupno 5,5 miliona gradjana s pravom glasa.
Zvaničan podatak o ukupno 6,6 miliona birača zavarava, jer, objasnio je Blagojević, milion spada u takozvane "funkcionalne apstinente" - oni jesu u biračkim spiskovima, ali ne mogu da dodju na biračko mesto, jer žive u inostranstvu ili van mesta prebivališta.
Blagojević je ocenio da će predstojeća izborna kampanja u Srbiji biti jedna od najdužih i da bi zbog birača trebalo voditi rečuna o načinu komunikacije medju strankama, ali i tome kako animirati veliki broj apstinenata da izadju na izbore.
"Partije procenjiuju da negativna kampanja mnogo više motiviše birače, nego pozitivna", rekao je Blagojević i naglasio da je vreme da se partije okrenu programima i partnerima, a ne "medjusobnom prepucavanju", jer će neke od stranaka posle izbora morati da traže koalicione partnere.
Direktor CeSID-a velikim problemom smatra činjenicu da stranke "ne prepoznaju i ne obraćaju se na pravi način svom biračkom telu, već posežu za tudjim".
"Prema istraživanjima CeSID-a iz oktobra, samo jedna trećina birača je opredeljena za koga bi glasala na parlamentarnim izborima", rekao je Blagojević u intervjuu Tanjugu.
On je objasnio da pri tom govori o trećini stvarnog biračkog tela od ukupno 5,5 miliona gradjana s pravom glasa.
Zvaničan podatak o ukupno 6,6 miliona birača zavarava, jer, objasnio je Blagojević, milion spada u takozvane "funkcionalne apstinente" - oni jesu u biračkim spiskovima, ali ne mogu da dodju na biračko mesto, jer žive u inostranstvu ili van mesta prebivališta.
Blagojević je ocenio da će predstojeća izborna kampanja u Srbiji biti jedna od najdužih i da bi zbog birača trebalo voditi rečuna o načinu komunikacije medju strankama, ali i tome kako animirati veliki broj apstinenata da izadju na izbore.
"Partije procenjiuju da negativna kampanja mnogo više motiviše birače, nego pozitivna", rekao je Blagojević i naglasio da je vreme da se partije okrenu programima i partnerima, a ne "medjusobnom prepucavanju", jer će neke od stranaka posle izbora morati da traže koalicione partnere.
Direktor CeSID-a velikim problemom smatra činjenicu da stranke "ne prepoznaju i ne obraćaju se na pravi način svom biračkom telu, već posežu za tudjim".
BIRN: Izbori bi mogli ukazati na limite radikala
Predstojeći parlamentarni izbori u Srbiji mogli bi ukazati na limite radikala, ali i dovesti do izbijanja Demokratske stranke na čelo vladajućeg demokratskog bloka, ocenila je Balkanska istraživačka mreža (BIRN).
BIRN na svojoj internet publikaciji "Balkan insajt" navodi da se očekuje da će izbori pokazati koja politička stranka sada dominira demokratskim krilom srpske politike, "te da će testirati snagu jakih srpskih nacionalista".
Ističe se i da se smatra da je zahtev SRS povezan sa pregovorima o konačnom statusu Kosova, "verujući da je ova stranka verovatno kalkulisala da će osvojiti više glasova ako izbori budu održani posle okončanja pregovaračkog procesa za koji se očekuje da će doneti nezavisnost pokrajini".
Kako stvari trenutno stoje, navodi ta organizacija, za učešće na izborima pozicionirala su se tri bloka stranaka koje su se odlučile za koalicioni nastup, a te blokove predvode Demokratska stranka Srbije (DŠ), DS i Liberalno-demokratska partija (LDP).
Ocenjeno je da je odluka G17 plus da samostalno izadje na izbore veoma rizična strategija, pošto treba da premaši cenzus od pet odsto kako bi ušla u parlament, a da se aktuelna podrška toj stranci medju biračima kreće oko 4,8 odsto.
Dodaje se da je SRS već dugo pojedinačno najjača stranka u Srbiji jer uživa podršku najmanje 30 odsto stanovništva, ali da joj "od nedavno popularnost pomalo opada".
Naglašeno je i da je učešće gradjana u političkom procesu u Srbiji na prilično niskom nivou u ovom trenutku, da oko 47 odsto glasača obično ne glasa na izborima, pri čemu su medju njima najbrojniji mnogi mladi ljudi.
(agencije)
BIRN na svojoj internet publikaciji "Balkan insajt" navodi da se očekuje da će izbori pokazati koja politička stranka sada dominira demokratskim krilom srpske politike, "te da će testirati snagu jakih srpskih nacionalista".
Ističe se i da se smatra da je zahtev SRS povezan sa pregovorima o konačnom statusu Kosova, "verujući da je ova stranka verovatno kalkulisala da će osvojiti više glasova ako izbori budu održani posle okončanja pregovaračkog procesa za koji se očekuje da će doneti nezavisnost pokrajini".
Kako stvari trenutno stoje, navodi ta organizacija, za učešće na izborima pozicionirala su se tri bloka stranaka koje su se odlučile za koalicioni nastup, a te blokove predvode Demokratska stranka Srbije (DŠ), DS i Liberalno-demokratska partija (LDP).
Ocenjeno je da je odluka G17 plus da samostalno izadje na izbore veoma rizična strategija, pošto treba da premaši cenzus od pet odsto kako bi ušla u parlament, a da se aktuelna podrška toj stranci medju biračima kreće oko 4,8 odsto.
Dodaje se da je SRS već dugo pojedinačno najjača stranka u Srbiji jer uživa podršku najmanje 30 odsto stanovništva, ali da joj "od nedavno popularnost pomalo opada".
Naglašeno je i da je učešće gradjana u političkom procesu u Srbiji na prilično niskom nivou u ovom trenutku, da oko 47 odsto glasača obično ne glasa na izborima, pri čemu su medju njima najbrojniji mnogi mladi ljudi.
(agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.