Član Pregovaračke grupe i predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači izjavio je da Rusija neće u Savetu bezbednosti UN upotrebiti veto prilikom glasanja o novoj rezoluciji o Kosovu.
Član Pregovaračke grupe i predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači izjavio je da Rusija neće u Savetu bezbednosti UN upotrebiti veto prilikom glasanja o novoj rezoluciji o Kosovu.
Tači je u sredu, u emisiji Radio televizije 21, rekao da je duboko ubedjen da Rusija neće upotrebiti veto.
"Naši prijatelji u Kontakt grupi i Savetu bezbednosti će u pripremama za usvajanje nove rezolucije o Kosovu obezbediti da Rusija ne iskoristi pravo veta", rekao je on.
Govoreći o prošlonedeljnoj poseti SAD, Tači je rekao da je od visokih zvaničnika američke administracije dobio uveravanja da posle izbora u Srbiji neće biti daljeg odlaganja rešenja statusa i da će SAD, kao dokazani prijatelj Kosova, učiniti sve da se pitanje statusa reši sto je pre moguće.
Komentarišući odlaganje predstavljanja predloga statusa do posle parlamentarnih izbora u Srbiji, Tači je rekao da je važnije šta će biti sadržaj predloga od toga što je došlo do kašnjenja od nekoliko meseci.
Tači je pozvao gradjane Kosova da u ovim, kako je rekao, sudbonosnim trenucima za Kosovo, sačuvaju mir, red i da ne preduzimaju nikakve akcije koje mogu da škode procesu statusa Kosova.
On je ocenio i da bi svaka jednostrana odluka kosovske strane imala negativne posledice po proces rešavanja statusa.
Posle sastanka sa delegacijom političkih predstavnika Albanaca sa juga Srbije, Suroi je rekao da je sada veoma važno da se obezbedi da oni svoje potrebe i interese iskazuju i parlamentarnim putem.
Lideri partija koje okupljaju Albance iz tog područja nemaju zajednički stav po pitanju učešća na parlamentarnim izborim u Srbiji, 21. januara 2007. godine.
Suroi je zatražio da se oni o tome dogovore. "Mi u delegaciji Kosova podržaćemo jedinstvenu odluku", rekao je Suroi.
U izlaganju i raspravi u Senatu belgijskog parlamenta, on je rekao da "Srbija mora priznati da Kosovo nikad nije dobrovoljno bilo njen deo" i naglasio da je "nezavisnost početak i konačni cilj našeg stava".
Sejdiju je naveo da je "Kontakt grupa već odredila da ne smeju biti stvoreni različiti etnički entiteti na Kosovu" i da se "ne mogu prihvatiti rešenja koja bi značila odvajanje Srba i njihovo izolovanje u okviru nezavisnog Kosova".
"Još manje možemo pristati da njihove strukture uspostave vertikalne neposredne veze s vlastima u Beogradu. Jer bi to značilo teritorijalnu podelu na etničkoj osnovi, u skladu sa zahtevima Vlade Srbije", naveo je predsednik Kosova.
Sejdiju je rekao da Kosovo mora ostati "jedinstvena teritorijalna celina, sa istim ustanovama za sve, s tim da se moć odlučivanja može preneti na mnoge lokalne ravni, a pre svega u javnim uslugama, zdravstvu i obrazovanju".
Veliki napredak je, po njegovim rečima, ostvaren u "tehničkim pregovorima" oko kulturne baštine Kosova, a albanska strana je podnela "velikodušne predloge" u pogledu pitanja prava manjina, "u prvom redu srpske zajednice".
On je naveo i da je albanski pregovarački tim "pokazao fleskibilnost" i u pitanjima decentralizacije i ekonomije.
Na pitanje kada očekuje da bi specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari mogao dovršiti svoj predlog statusa Kosova, Sejdiju je naznačio da to očekuje do kraja marta.
On je istakao i da po utvrdjivanju statusa očekuje "lako medjunarodno prisustvo u nekom razumnom razdoblju", kao i "prisustvo NATO-a sve dok Kosovo ne stvori sopstvene odbrambene snage".
Kosovski predsednik je precizirao da buduća misija Evropske unije i medjunarodne zajednice na Kosovu ne sme biti kao UNMIK, "a još manje kao u Bosni".
Kosovo je, po njegovima rečima, "platilo veliku cenu zbog neizvesnosti posle 1999. i zato ima visoku nezaposlenost i veoma lošu ekonomsku situaciju".
U raspravi je belgijski senator Fransoa Rulants di Vivije zatražio da Sejdiju iznese šta misli o primedbama da bi konačni status Kosova predstavljao presedan i kršenje medjunarodnog načela teritorijalnog integriteta. On je uzvratio da tu ne vidi nikakvu razliku izmedju Kosova i na primer slučaja Slovenije u trenutku raspada bivše Julgosavije.
Predsednica belgijskog senata An-Mari Lizen, koja je snažni zagovornik albanske stvari i nezavisnosti Kosova, i na čiji poziv je Sejdiju i došao u Belgiju, preporučila je kosovskim Albancima da imaju strpljenja u borbi za nezavisnost.
Bilo je predvidjeno da Sejdijua u petak primi evropski komesar za proširenje Oli Ren, ali je iz njegovog kabineta saopšteno da Ren taj susret otkazuje zbog hitnih privatnih razloga.
(Beta)
Tači je u sredu, u emisiji Radio televizije 21, rekao da je duboko ubedjen da Rusija neće upotrebiti veto.
"Naši prijatelji u Kontakt grupi i Savetu bezbednosti će u pripremama za usvajanje nove rezolucije o Kosovu obezbediti da Rusija ne iskoristi pravo veta", rekao je on.
Govoreći o prošlonedeljnoj poseti SAD, Tači je rekao da je od visokih zvaničnika američke administracije dobio uveravanja da posle izbora u Srbiji neće biti daljeg odlaganja rešenja statusa i da će SAD, kao dokazani prijatelj Kosova, učiniti sve da se pitanje statusa reši sto je pre moguće.
Komentarišući odlaganje predstavljanja predloga statusa do posle parlamentarnih izbora u Srbiji, Tači je rekao da je važnije šta će biti sadržaj predloga od toga što je došlo do kašnjenja od nekoliko meseci.
Tači je pozvao gradjane Kosova da u ovim, kako je rekao, sudbonosnim trenucima za Kosovo, sačuvaju mir, red i da ne preduzimaju nikakve akcije koje mogu da škode procesu statusa Kosova.
On je ocenio i da bi svaka jednostrana odluka kosovske strane imala negativne posledice po proces rešavanja statusa.
Nezavisno Kosovo će brinuti o Albancima sa juga Srbije
Član Pregovaračke ekipe za status Kosova Veton Suroi izjavio je u četvrtak da nezavisno Kosovo treba da preuzme obaveze prema Albancima "u Preševskoj dolini", na jugu Srbije.Posle sastanka sa delegacijom političkih predstavnika Albanaca sa juga Srbije, Suroi je rekao da je sada veoma važno da se obezbedi da oni svoje potrebe i interese iskazuju i parlamentarnim putem.
Lideri partija koje okupljaju Albance iz tog područja nemaju zajednički stav po pitanju učešća na parlamentarnim izborim u Srbiji, 21. januara 2007. godine.
Suroi je zatražio da se oni o tome dogovore. "Mi u delegaciji Kosova podržaćemo jedinstvenu odluku", rekao je Suroi.
Sejdiju: Nezavisno Kosovo jedini put ka stabilnosti
Kosovski predsednik Fatmir Sejdiju izjavio je u četvrtak u Briselu da očekuje da predlog za status Kosova bude podnesen do kraja marta i naglasio da je "jedini put za stabilnost: konačna odluka o nezavisnosti Kosova".U izlaganju i raspravi u Senatu belgijskog parlamenta, on je rekao da "Srbija mora priznati da Kosovo nikad nije dobrovoljno bilo njen deo" i naglasio da je "nezavisnost početak i konačni cilj našeg stava".
Sejdiju je naveo da je "Kontakt grupa već odredila da ne smeju biti stvoreni različiti etnički entiteti na Kosovu" i da se "ne mogu prihvatiti rešenja koja bi značila odvajanje Srba i njihovo izolovanje u okviru nezavisnog Kosova".
"Još manje možemo pristati da njihove strukture uspostave vertikalne neposredne veze s vlastima u Beogradu. Jer bi to značilo teritorijalnu podelu na etničkoj osnovi, u skladu sa zahtevima Vlade Srbije", naveo je predsednik Kosova.
Sejdiju je rekao da Kosovo mora ostati "jedinstvena teritorijalna celina, sa istim ustanovama za sve, s tim da se moć odlučivanja može preneti na mnoge lokalne ravni, a pre svega u javnim uslugama, zdravstvu i obrazovanju".
Veliki napredak je, po njegovim rečima, ostvaren u "tehničkim pregovorima" oko kulturne baštine Kosova, a albanska strana je podnela "velikodušne predloge" u pogledu pitanja prava manjina, "u prvom redu srpske zajednice".
On je naveo i da je albanski pregovarački tim "pokazao fleskibilnost" i u pitanjima decentralizacije i ekonomije.
Na pitanje kada očekuje da bi specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari mogao dovršiti svoj predlog statusa Kosova, Sejdiju je naznačio da to očekuje do kraja marta.
On je istakao i da po utvrdjivanju statusa očekuje "lako medjunarodno prisustvo u nekom razumnom razdoblju", kao i "prisustvo NATO-a sve dok Kosovo ne stvori sopstvene odbrambene snage".
Kosovski predsednik je precizirao da buduća misija Evropske unije i medjunarodne zajednice na Kosovu ne sme biti kao UNMIK, "a još manje kao u Bosni".
Kosovo je, po njegovima rečima, "platilo veliku cenu zbog neizvesnosti posle 1999. i zato ima visoku nezaposlenost i veoma lošu ekonomsku situaciju".
U raspravi je belgijski senator Fransoa Rulants di Vivije zatražio da Sejdiju iznese šta misli o primedbama da bi konačni status Kosova predstavljao presedan i kršenje medjunarodnog načela teritorijalnog integriteta. On je uzvratio da tu ne vidi nikakvu razliku izmedju Kosova i na primer slučaja Slovenije u trenutku raspada bivše Julgosavije.
Predsednica belgijskog senata An-Mari Lizen, koja je snažni zagovornik albanske stvari i nezavisnosti Kosova, i na čiji poziv je Sejdiju i došao u Belgiju, preporučila je kosovskim Albancima da imaju strpljenja u borbi za nezavisnost.
Bilo je predvidjeno da Sejdijua u petak primi evropski komesar za proširenje Oli Ren, ali je iz njegovog kabineta saopšteno da Ren taj susret otkazuje zbog hitnih privatnih razloga.
(Beta)
