Lideri NATO-a pozvali su u sredu Srbiju, Crnu Goru i BiH da se pridruže Partnerstvu za mir, ali su od Srbije i BiH zatražili punu saradnju sa Haškim tribunalom.
Na kraju dvodnevnog zasedanja, čelnici NATO su konstatovali da bi članstvo te tri zemlje u programu NATO-a bilo važno za stabilnost u regionu. Prijem u Partnerstvo za mir nije uslovljen, kako je to ranije najavljivano, već je od te dve zemlje zatraženo striktno ispunjenje haških obaveza.
Ranije su se članstvu Srbije i BiH u Partnerstvu za mir protivili naročito SAD, Britanija i Holandija, insistirajući čvrsto na prethodnom ispunjavanju obaveza prema Haškom tribunalu.
"Nadziraćemo taj proces", ukazuju diplomatski izvori u Rigi, ostavljajući prostor za suspendovanje saradnje ukoliko se bude odugovlacilo sa saradnjom sa Haškim sudom.
Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer izjavio je na konferenciji za štampu na kraju samita Alijanse, da je odluka NATO-a da pozove Srbiji da udje u Partnerstvo za mir “veoma važan politički korak”.
“Saveznici su želeli da pošalju snažan signal Srbiji (…) da je smatramo važnim igračem u regionu i da želimo da imamo jake veze s njom”, izjavio je Shefer. “Očekujemo, medjutim, da Srbija i Bosna i Hercegovina saradjuju s Haškim tribunalom... I dalje ćemo vršiti pritisak po tom pitanju”, izjavio je generalni sekretar NATO-a.
Shefer je, istovremeno, naglasio da se on “dugo zalagao” za “zeleno svetlo” Srbiji, ali da je današnja odluka plod pregovora koji “nisu bili laki”.
“Trebalo je u jednom trenutku presuditi - i to smo i učinili”, naglasio je Shefer, nazvavši poziv Srbiji da udje u Partnerstvo za mir jednom od ključnih političkih odluka na upravo završenom samitu NATO-a.
Na kraju dvodnevnog zasedanja, čelnici NATO su konstatovali da bi članstvo te tri zemlje u programu NATO-a bilo važno za stabilnost u regionu. Prijem u Partnerstvo za mir nije uslovljen, kako je to ranije najavljivano, već je od te dve zemlje zatraženo striktno ispunjenje haških obaveza.
Ranije su se članstvu Srbije i BiH u Partnerstvu za mir protivili naročito SAD, Britanija i Holandija, insistirajući čvrsto na prethodnom ispunjavanju obaveza prema Haškom tribunalu.
"Nadziraćemo taj proces", ukazuju diplomatski izvori u Rigi, ostavljajući prostor za suspendovanje saradnje ukoliko se bude odugovlacilo sa saradnjom sa Haškim sudom.
Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer izjavio je na konferenciji za štampu na kraju samita Alijanse, da je odluka NATO-a da pozove Srbiji da udje u Partnerstvo za mir “veoma važan politički korak”.
“Saveznici su želeli da pošalju snažan signal Srbiji (…) da je smatramo važnim igračem u regionu i da želimo da imamo jake veze s njom”, izjavio je Shefer. “Očekujemo, medjutim, da Srbija i Bosna i Hercegovina saradjuju s Haškim tribunalom... I dalje ćemo vršiti pritisak po tom pitanju”, izjavio je generalni sekretar NATO-a.
Shefer je, istovremeno, naglasio da se on “dugo zalagao” za “zeleno svetlo” Srbiji, ali da je današnja odluka plod pregovora koji “nisu bili laki”.
“Trebalo je u jednom trenutku presuditi - i to smo i učinili”, naglasio je Shefer, nazvavši poziv Srbiji da udje u Partnerstvo za mir jednom od ključnih političkih odluka na upravo završenom samitu NATO-a.
Beograd presrećan
Najviši zvaničnici vlasti u Beogradu izrazili su zadovoljstva zbog poziva za pristupanje Srbije programu Partnerstvo za mir (PZM), upućenog sa samita šefova država i vlada NATO u Rigi.
Državni zvaničnici Srbije mišljenja su da će ulazak u PZM biti samo prvi korak u nastavku približavanja Srbije Evropskoj uniji.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je prijem Srbije u PZM "odlična vest za gradjane, vojsku i državu".
"Neizvršavanje haških obaveza je razlog zbog kojeg nismo do sada bili u PZM. Medjutim, niko ne sme da pomisli da smo ovim prijemom rešili problem saradnje sa Haškim tribunalom", naveo je Tadić u saopštenju.
Tadić je istakao da "Srbija mora da okonča taj problem i da svi optuženi za ratne zločine moraju da se nađu u Haškom tribunalu".
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da prijem u program PZM pokazuje da se proces evropskih integracija Srbije nastavlja, i da ohrabruje u trenutku kada se Srbija svim pravnim sredstvima bori za očuvanje svog integriteta i suvereniteta.
"Kao članovi Partnerstva za mir mnogo smo sigurniji u tome da će celovitost Srbije biti očuvana, i da će Kosovo i Metohija ostati u Srbiji sa odgovarajućom visokom, suštinskom autonomijom", rekao je Koštunica tokom posete Bogdanju.
Prema njegovim rečima, isto bi trebalo postupiti i u slučaju pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Koštunica je istakao da bi želeo da odluka o pristupanju Srbije Partnerstvu za mir "deluje zarazno i na druge koji su prethodno postavljali uslov".
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković izrazio je očekivanje da će prijem u PZM "otvoriti vrata" za nastavak pregovora o stabilizaciji i priključivanju Srbije Evropskoj uniji.
"To je i jasna poruka retrogradnim političkim snagama u Srbiji da povratka u prošlost neće biti", rekao je Drašković agenciji Beta.
On je dodao da će prijem Srbije u Partnerstvo podstaći direktne strane investicije, ekonomski razvoj i modernizaciju Vojske Srbije.
Ministar odbrane Srbije Zoran Stanković ocenio je da će prijem Srbije u PZM ubrzaće ostale integracione procese i povećati strane investicije u zemlji.
On je na konferenciji za novinare izrazio očekivanje da će Srbija preko Partnerstva i NATO moći da se priključi Evropskoj uniji.
Prema njegovim rečima, prijem u Partnerstvo za mir je potvrda evroatlantske budućnosti Srbije.
"Krajni cilj je da budemo članica EU i demokratska država koja će svojim gradjanima obezbediti bolji život", rekao je Stanković.
Državni zvaničnici Srbije mišljenja su da će ulazak u PZM biti samo prvi korak u nastavku približavanja Srbije Evropskoj uniji.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je prijem Srbije u PZM "odlična vest za gradjane, vojsku i državu".
"Neizvršavanje haških obaveza je razlog zbog kojeg nismo do sada bili u PZM. Medjutim, niko ne sme da pomisli da smo ovim prijemom rešili problem saradnje sa Haškim tribunalom", naveo je Tadić u saopštenju.
Tadić je istakao da "Srbija mora da okonča taj problem i da svi optuženi za ratne zločine moraju da se nađu u Haškom tribunalu".
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da prijem u program PZM pokazuje da se proces evropskih integracija Srbije nastavlja, i da ohrabruje u trenutku kada se Srbija svim pravnim sredstvima bori za očuvanje svog integriteta i suvereniteta.
"Kao članovi Partnerstva za mir mnogo smo sigurniji u tome da će celovitost Srbije biti očuvana, i da će Kosovo i Metohija ostati u Srbiji sa odgovarajućom visokom, suštinskom autonomijom", rekao je Koštunica tokom posete Bogdanju.
Prema njegovim rečima, isto bi trebalo postupiti i u slučaju pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Koštunica je istakao da bi želeo da odluka o pristupanju Srbije Partnerstvu za mir "deluje zarazno i na druge koji su prethodno postavljali uslov".
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković izrazio je očekivanje da će prijem u PZM "otvoriti vrata" za nastavak pregovora o stabilizaciji i priključivanju Srbije Evropskoj uniji.
"To je i jasna poruka retrogradnim političkim snagama u Srbiji da povratka u prošlost neće biti", rekao je Drašković agenciji Beta.
On je dodao da će prijem Srbije u Partnerstvo podstaći direktne strane investicije, ekonomski razvoj i modernizaciju Vojske Srbije.
Ministar odbrane Srbije Zoran Stanković ocenio je da će prijem Srbije u PZM ubrzaće ostale integracione procese i povećati strane investicije u zemlji.
On je na konferenciji za novinare izrazio očekivanje da će Srbija preko Partnerstva i NATO moći da se priključi Evropskoj uniji.
Prema njegovim rečima, prijem u Partnerstvo za mir je potvrda evroatlantske budućnosti Srbije.
"Krajni cilj je da budemo članica EU i demokratska država koja će svojim gradjanima obezbediti bolji život", rekao je Stanković.
Šta je Partnerstvo za mir
Program NATO Partnerstvo za mir pokrenut je u januaru 1994. godine s ciljem da se unapredi stabilnost i bezbednost u Evropi.
Osnovni ciljevi Partnerstva sadržani su u Okvirnom dokumentu koji svaka država potpisuje prilikom pristupanja, uključujući povećanje transparentnosti procesa planiranja i budžetskog finansiranja nacionalne odbrane i obezbedjivanje demokratske kontrole oružanih snaga.
Države članice obavezuju se takodje da će održavati sposobnost i spremnost da doprinesu operacijama pod okriljem UN ili OEBS, izgradjivati vojnu saradnju sa NATO, kroz zajedničko planiranje, obuku i vežbe.
Do današnjeg samita šefova država članica Alijanse, u Rigi, u Partnerstvu su bile praktično sve evropske zemlje, izuzev naše, kao i Crne Gore i Bosne i Hercegovine, kojima je takodje upućen poziv za članstvo.
Procedura zvaničnog pristupanja programu, posle političke odluke o ispunjenosti uslova za njen prijem počinje potpisivanjem Okvirnog dokumenta, kojim su definisani ciljevi programa. Svojim potpisom, zemlje takodje potvrdjuju privrženost očuvanju demokratskih društava i poštovanju načela medjunarodnog prava, Povelje UN i Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, kao i Završni akt iz Helsinkija.
To je od posebnog značaja za Srbiju, koja od medjunarodne zajednice, članica EU i, naročito, NATO, očekuje da se ta načela u punoj meri uvaže i prilikom rešavanja statusa Kosova i Metohije.
Odluku da se pokrene proces pristupanja Savezne Republike Jugoslavije Partnerstvu za mir doneta je na sednici Vrhovnog saveta odbrane 1. aprila 2002. godine. Maja 2002. godine SRJ je dobila status posmatrača u Parlamentarnoj skupštini NATO-a.
U tom trenutku, medjutim, Partnerstvo je predstavljalo dalek cilj s obzirom na više uslova koji su joj postavljeni kako bi dobila zeleno svetlo za članstvo. To je, na prvom mestu, bilo povlačenje tužbe SRJ pred Medjunarodnim krivičnim sudom protiv zemalja članica NATO koje su je 1999. godine bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN bombardovale - Belgije, Holandije, Francuske, Italije, Kanade, Nemačke, Velike Britanije i Portugala.
Odmah zatim od naše zemlje tražilo se ostvarivanje pune saradnje sa Medjunarodnim sudom u Hagu, uključujući jasan i transparentan stav VJ po ovom pitanju i moguće mere pomoći pri privodjenju Ratka Mladića i Radovan Karadžića.
Uslovi su obuhvatali i transparentnost odnosa sa Republikom Srpskom, u skladu sa Dejtonskim sporazumom i pružanje podrške snagama SFOR i Kancelariji Visokog predstavništva, podrška naporima medjunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244 i pridržavanje postojećim medjunarodnim režimima uključujući i sankcije i rezolucije SB UN.
Zvaničan zahtev za prijem u Partnerstvo podnelo je Ministarstvo inostranih poslova SCG 19. juna 2003. godine. Pune tri godine dijalog sa NATO, o pristupanje Srbije Partnerstvu, počinjao je i odmah praktično završavao na ovim uslovima, pre svega na pitanju saradnje sa Hagom.
Prošlog meseca, medjutim, stigla je informacija da su u NATO otpočele konsultacije kako bi i bez ispunjavanja tih uslova Srbija ipak bila primljena u Partnerstvo, a spekulisalo se sa mogućnošću da to člamstvo bude uslovno, do ispunjenja saradnje sa Hagom, odnosno izručenja Mladića.
(agencije/MONDO)
Osnovni ciljevi Partnerstva sadržani su u Okvirnom dokumentu koji svaka država potpisuje prilikom pristupanja, uključujući povećanje transparentnosti procesa planiranja i budžetskog finansiranja nacionalne odbrane i obezbedjivanje demokratske kontrole oružanih snaga.
Države članice obavezuju se takodje da će održavati sposobnost i spremnost da doprinesu operacijama pod okriljem UN ili OEBS, izgradjivati vojnu saradnju sa NATO, kroz zajedničko planiranje, obuku i vežbe.
Do današnjeg samita šefova država članica Alijanse, u Rigi, u Partnerstvu su bile praktično sve evropske zemlje, izuzev naše, kao i Crne Gore i Bosne i Hercegovine, kojima je takodje upućen poziv za članstvo.
Procedura zvaničnog pristupanja programu, posle političke odluke o ispunjenosti uslova za njen prijem počinje potpisivanjem Okvirnog dokumenta, kojim su definisani ciljevi programa. Svojim potpisom, zemlje takodje potvrdjuju privrženost očuvanju demokratskih društava i poštovanju načela medjunarodnog prava, Povelje UN i Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, kao i Završni akt iz Helsinkija.
To je od posebnog značaja za Srbiju, koja od medjunarodne zajednice, članica EU i, naročito, NATO, očekuje da se ta načela u punoj meri uvaže i prilikom rešavanja statusa Kosova i Metohije.
Odluku da se pokrene proces pristupanja Savezne Republike Jugoslavije Partnerstvu za mir doneta je na sednici Vrhovnog saveta odbrane 1. aprila 2002. godine. Maja 2002. godine SRJ je dobila status posmatrača u Parlamentarnoj skupštini NATO-a.
U tom trenutku, medjutim, Partnerstvo je predstavljalo dalek cilj s obzirom na više uslova koji su joj postavljeni kako bi dobila zeleno svetlo za članstvo. To je, na prvom mestu, bilo povlačenje tužbe SRJ pred Medjunarodnim krivičnim sudom protiv zemalja članica NATO koje su je 1999. godine bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN bombardovale - Belgije, Holandije, Francuske, Italije, Kanade, Nemačke, Velike Britanije i Portugala.
Odmah zatim od naše zemlje tražilo se ostvarivanje pune saradnje sa Medjunarodnim sudom u Hagu, uključujući jasan i transparentan stav VJ po ovom pitanju i moguće mere pomoći pri privodjenju Ratka Mladića i Radovan Karadžića.
Uslovi su obuhvatali i transparentnost odnosa sa Republikom Srpskom, u skladu sa Dejtonskim sporazumom i pružanje podrške snagama SFOR i Kancelariji Visokog predstavništva, podrška naporima medjunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244 i pridržavanje postojećim medjunarodnim režimima uključujući i sankcije i rezolucije SB UN.
Zvaničan zahtev za prijem u Partnerstvo podnelo je Ministarstvo inostranih poslova SCG 19. juna 2003. godine. Pune tri godine dijalog sa NATO, o pristupanje Srbije Partnerstvu, počinjao je i odmah praktično završavao na ovim uslovima, pre svega na pitanju saradnje sa Hagom.
Prošlog meseca, medjutim, stigla je informacija da su u NATO otpočele konsultacije kako bi i bez ispunjavanja tih uslova Srbija ipak bila primljena u Partnerstvo, a spekulisalo se sa mogućnošću da to člamstvo bude uslovno, do ispunjenja saradnje sa Hagom, odnosno izručenja Mladića.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.