Šefovi država i vlada Evropske unije bi na zasedanju u četvrtak i u petak u Briselu trebalo da izraze jasnu spremnost da Srbiju prime u članstvo EU, pošto ona, uz podršku EU, sprovede sve nužne demokratske i ekonomske reforme.
Izvori Saveta ministara EU preneli su agenciji Beta da bi evropski vodji, kao što je nagovestio italijanski premijer Romano Prodi, trebalo da se osvrnu na trenutno stanje u odnosima sa Srbijom.
To želi više članica EU, a izvesnu spremnost, kažu u Briselu, da se pozabave i budućnošću veza sa Srbijom, naročito imajući u vidu srpske izbore, izgleda da iskazuju i nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Žak Širak.
Iako, smatraju evropski diplomatski izvori, postoji razlike u stavovima predsednika Širaka koji je naklonjen sagledavanju načina da se pruži opipljivija podrška Srbiji i francuskog ministarstva spoljnih poslova koje nepopustljivo insistira na ispunjavanju "haškog uslova".
Srpski predsednik Boris Tadić, koji će u četvrtak na svečanosti u NATO-u potpisati Okvirni sporazum o ulasku Srbije u Partnerstvo za mir, očigledno će pokušati da na to utiče i u razgovorima koje će uoči samita EU imati sa više šefova država ili vlada Unije, kao i s predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom i visokim predstavnikom Havijerom Solanom.
Ali, sasvim je mala mogućnost, podvukli su ovi izvori, da se lideri evropske dvadesetpetorice i dogovore o obnavljalju pregovora o pridruživanju sa Srbijom uz, u tom slučaju, svakako jasnu perspektivu da sadašnje ili nove srpske vlasti, posle izbora, uspostave punu saradnju s Haškim sudom. A to znači da potezi Beograda vode hapšenju optuženog Ratka Mladića.
Čelnici EU će, prema nacrtu zaključaka zasedanja, "podstaći" srpske vlasti da ulože sve napore da se dostigne puna saradnja s tribunalom u Hagu.
I, kako se smatra u krugovima EU u Briselu, veoma važna poruka susreta na vrhu evropske dvadesetpetorice će biti i da su oni "uvereni" da je Srbija sposobna da vrlo brzo stigne i zemlje regiona koje su odmakle na putu ulaska u članstvo EU.
Šefovi država i vlada Evropske unije izneće poglede i na sveukupnu situaciju na Zapadnom Balkanu, dati mišljenje o "strategiji proširivanja" EU na nove članice, a očekuje se i da podrže rešenje statusa Kosova i napore koje u tom cilju ulaže izaslanik UN Marti Ahtisari.
Evropski vodji će, prema prvom nacrtu zaključaka zasedanja, podvući da status Kosova mora "unaprediti multietničko i demokratsko društvo, koje će biti utemeljeno na vladavini zakona i koje će obezbediti budućnost za sve njegove gradjane i ojačati regionalnu stabilnost".
Status mora značiti da se Kosovo može razvijati tako da bude "održivo i ekonomski i politički", uz "evropsku perspektivu" za tu pokrajinu.
Lideri evropske dvadesetpetorice će zatražiti "jasno statusno rešenje" zato što će EU preuzeti važnu ulogu na poljima vladavine zakona - pravosudju i policiji - i obezbedjivati sprovodjenje odredbi statusa i demokratskih standarda.
(Beta)
Izvori Saveta ministara EU preneli su agenciji Beta da bi evropski vodji, kao što je nagovestio italijanski premijer Romano Prodi, trebalo da se osvrnu na trenutno stanje u odnosima sa Srbijom.
To želi više članica EU, a izvesnu spremnost, kažu u Briselu, da se pozabave i budućnošću veza sa Srbijom, naročito imajući u vidu srpske izbore, izgleda da iskazuju i nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Žak Širak.
Iako, smatraju evropski diplomatski izvori, postoji razlike u stavovima predsednika Širaka koji je naklonjen sagledavanju načina da se pruži opipljivija podrška Srbiji i francuskog ministarstva spoljnih poslova koje nepopustljivo insistira na ispunjavanju "haškog uslova".
Srpski predsednik Boris Tadić, koji će u četvrtak na svečanosti u NATO-u potpisati Okvirni sporazum o ulasku Srbije u Partnerstvo za mir, očigledno će pokušati da na to utiče i u razgovorima koje će uoči samita EU imati sa više šefova država ili vlada Unije, kao i s predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom i visokim predstavnikom Havijerom Solanom.
Ali, sasvim je mala mogućnost, podvukli su ovi izvori, da se lideri evropske dvadesetpetorice i dogovore o obnavljalju pregovora o pridruživanju sa Srbijom uz, u tom slučaju, svakako jasnu perspektivu da sadašnje ili nove srpske vlasti, posle izbora, uspostave punu saradnju s Haškim sudom. A to znači da potezi Beograda vode hapšenju optuženog Ratka Mladića.
Čelnici EU će, prema nacrtu zaključaka zasedanja, "podstaći" srpske vlasti da ulože sve napore da se dostigne puna saradnja s tribunalom u Hagu.
I, kako se smatra u krugovima EU u Briselu, veoma važna poruka susreta na vrhu evropske dvadesetpetorice će biti i da su oni "uvereni" da je Srbija sposobna da vrlo brzo stigne i zemlje regiona koje su odmakle na putu ulaska u članstvo EU.
Šefovi država i vlada Evropske unije izneće poglede i na sveukupnu situaciju na Zapadnom Balkanu, dati mišljenje o "strategiji proširivanja" EU na nove članice, a očekuje se i da podrže rešenje statusa Kosova i napore koje u tom cilju ulaže izaslanik UN Marti Ahtisari.
Evropski vodji će, prema prvom nacrtu zaključaka zasedanja, podvući da status Kosova mora "unaprediti multietničko i demokratsko društvo, koje će biti utemeljeno na vladavini zakona i koje će obezbediti budućnost za sve njegove gradjane i ojačati regionalnu stabilnost".
Status mora značiti da se Kosovo može razvijati tako da bude "održivo i ekonomski i politički", uz "evropsku perspektivu" za tu pokrajinu.
Lideri evropske dvadesetpetorice će zatražiti "jasno statusno rešenje" zato što će EU preuzeti važnu ulogu na poljima vladavine zakona - pravosudju i policiji - i obezbedjivati sprovodjenje odredbi statusa i demokratskih standarda.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.