Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković-Ivić upozorila je Savet bezbednosti UN da će svako nervozno ubrzavanje rešenja statusa Kosova preskupo koštati ceo region, samu pokrajinu, kao i medjunarodnu zajednicu.
Šef UNMIK-a Joahim Riker je, medjutim, ponovo insistirao na rešavanju statusa od kojeg - kako tvrdi - zavisi napredak u sprovodjenju standarda na Kosovu i povratak raseljenih u pokrajinu, dok je premijer Kosova Agim Čeku, u pismu SB UN, poručio da je jedino rešenje nezavisnost Kosova.
Rašković-Ivić je ocenila da "prelamanje (kosovskog) problema preko kolena ne bi bilo rešenje, već presedan kojim se otvara Pandorina kutija". "Rešenje problema moramo tražiti u dogovoru dve pregovaračke strane - srpske i albanske. Beograd, Vlada Srbije, a posebno autohtoni Srbi sa Kosova žele da sa Albancima dogovorom dodju do dugoročnog sporazuma o koegzistenciji, o zajedničkom životu u modernoj, demokratskoj, decentralizovanoj državi", rekla je ona na sednici posvećenoj Kosovu.
"Srpska strana vidi rešenje kosmetskog problema kroz implementaciju principa i konkretnih rešenja iz Platforme srpskog pregovaračkog tima o budućem statusu Kosova i Metohije", rekla je Rašković-Ivić. Po njenim rečima, održivo rešenje za kosovsko pitanje može da se zasniva "samo na odustajanju od ekstremnih zahteva i prihvatanju racionalnog pristupa i kompromisa", što u praksi za Kosovo znači "autonomiju sa nadležnostima koje nijedna jedina evropska ili svetska država nisu dosad omogućile nekom svom regionu", rekla je ona.
Predsednik Koordinacionog tela za Kosovo je ocenila i da dosadašnji pregovori dve strane nisu urodili plodom i predložila da se "odmah pristupi nastavku razgovora u Beču na temu iznalaženja modaliteta za najširu autonomiju kosovskih Albanaca na Kosovu i Metohiji sa učešćem EU".
Sanda Rašković-Ivić je ukazala i na tešku bezbednosnu situaciju na Kosovu, nepoštovanje ljudskih prava, gašenje mreže mobilnog operatera Telekoma Srbije kao i, kako je rekla, "selektivne restrikcije struje" koja je kulminirala u srpskim sredinama u centralnom Kosovu i u opštini Štrpce. Rašković-Ivić je ukazala i na nedovoljan povratak raseljenih lica, kao i na ugrožene srpske verske spomenike na Kosovu.
Optužujući UNMIK da je "blagonaklono ignorisao albanski ekspremizam", ona je ukazala da specijalni izaslanik UN za status Marti Ahtisari svojim izjavama i postupcima "obeshrabruje konstruktivnost u pristupu, ali, nažalost, podriva i značaj tela koje mu je misiju poverilo".
Rašković-Ivić je kazala i da usvajanjem novog Ustava Srbije, "apsolutna većina gradjana Srbije...potvrdila svoju privrženost UN i njihovom Savetu bezbednosti, a samim tim svoju privrženost temeljnom principu nenarušivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta demokratskih država - što znači nepovredivost granica Republike Srbije".
Šef UNMIK-a Joahim Riker je, medjutim, ponovo insistirao na rešavanju statusa od kojeg - kako tvrdi - zavisi napredak u sprovodjenju standarda na Kosovu i povratak raseljenih u pokrajinu, dok je premijer Kosova Agim Čeku, u pismu SB UN, poručio da je jedino rešenje nezavisnost Kosova.
Rašković-Ivić je ocenila da "prelamanje (kosovskog) problema preko kolena ne bi bilo rešenje, već presedan kojim se otvara Pandorina kutija". "Rešenje problema moramo tražiti u dogovoru dve pregovaračke strane - srpske i albanske. Beograd, Vlada Srbije, a posebno autohtoni Srbi sa Kosova žele da sa Albancima dogovorom dodju do dugoročnog sporazuma o koegzistenciji, o zajedničkom životu u modernoj, demokratskoj, decentralizovanoj državi", rekla je ona na sednici posvećenoj Kosovu.
"Srpska strana vidi rešenje kosmetskog problema kroz implementaciju principa i konkretnih rešenja iz Platforme srpskog pregovaračkog tima o budućem statusu Kosova i Metohije", rekla je Rašković-Ivić. Po njenim rečima, održivo rešenje za kosovsko pitanje može da se zasniva "samo na odustajanju od ekstremnih zahteva i prihvatanju racionalnog pristupa i kompromisa", što u praksi za Kosovo znači "autonomiju sa nadležnostima koje nijedna jedina evropska ili svetska država nisu dosad omogućile nekom svom regionu", rekla je ona.
Predsednik Koordinacionog tela za Kosovo je ocenila i da dosadašnji pregovori dve strane nisu urodili plodom i predložila da se "odmah pristupi nastavku razgovora u Beču na temu iznalaženja modaliteta za najširu autonomiju kosovskih Albanaca na Kosovu i Metohiji sa učešćem EU".
Sanda Rašković-Ivić je ukazala i na tešku bezbednosnu situaciju na Kosovu, nepoštovanje ljudskih prava, gašenje mreže mobilnog operatera Telekoma Srbije kao i, kako je rekla, "selektivne restrikcije struje" koja je kulminirala u srpskim sredinama u centralnom Kosovu i u opštini Štrpce. Rašković-Ivić je ukazala i na nedovoljan povratak raseljenih lica, kao i na ugrožene srpske verske spomenike na Kosovu.
Optužujući UNMIK da je "blagonaklono ignorisao albanski ekspremizam", ona je ukazala da specijalni izaslanik UN za status Marti Ahtisari svojim izjavama i postupcima "obeshrabruje konstruktivnost u pristupu, ali, nažalost, podriva i značaj tela koje mu je misiju poverilo".
Rašković-Ivić je kazala i da usvajanjem novog Ustava Srbije, "apsolutna većina gradjana Srbije...potvrdila svoju privrženost UN i njihovom Savetu bezbednosti, a samim tim svoju privrženost temeljnom principu nenarušivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta demokratskih država - što znači nepovredivost granica Republike Srbije".
Riker: Konačno rešenje svima će koristiti
Šef UNMIK-a Joahim Riker ponovio je da napredak u sprovodjenju standarda na Kosovu zavisi od rešenja konačnog statusa Kosova. "Napredak u sprovodjenju standarda zavisi od statusa. Nesigurnost oko statusa doprinosi tome da se raseljeni ne vraćaju", rekao je Riker i ocenio da će konačno rešenje statusa Kosova svima koristiti.
"Odlaganjem rešenja statusa Kosova, veliku političku i ekonomsku cenu platiće Kosovo, region i medjunarodna zajednica. Odlaganje je više od gubitka vremena, ono će koristiti ekspremistima sa obe strane i neće olakšati donošenje rešenja, već će ga otežati, a to nikome ne odgovara", rekao je Riker.
On je ocenio i da Kosovo napreduje u sprovodjenju standarda i dodao da su standardi i dalje prvi na listi prioriteta za UNMIK i kosovske institucije.
Riker je naveo i da se kosovski Srbi ne vraćaju u velikom broju na Kosovo i apelovao na Beograd da ih ohrabri na povratak. "Pozivi Beograda na bojkot kosovskih institucija podrivaju rad i UNMIK-a i kosovske vlade da dopru do manjina i okončaju njihovu samonametnutu izolaciji", rekao je Riker.
Riker je naveo i da je, kada je reč o bezbednosti, primećen "oštar pad potencijalno etnički izazvanih incidenata". "Bilo je problema ali se situacija poboljšala...statistike zločina pokazuju da nema disproporcije kada je reč o etnički motivisanim zločinima", rekao je Riker.
On je dodao da je srž problema u snabdevanju strujom na Kosovu ta što je Kosovska elektroenergetska korporacija (KEK) nasledila slabu infrastrukturu i da nema sredstava da je unapredi jer su dugovanja velika. Riker je rekao da gotovo svi Srbi sa Kosova nisu platili struju, ali da je sada došlo do pomaka u pregovorima i da su Srbi počeli sa plaćanjem dugovanja KEK-u, pa se radi na unapredjenju sistema.
"Odlaganjem rešenja statusa Kosova, veliku političku i ekonomsku cenu platiće Kosovo, region i medjunarodna zajednica. Odlaganje je više od gubitka vremena, ono će koristiti ekspremistima sa obe strane i neće olakšati donošenje rešenja, već će ga otežati, a to nikome ne odgovara", rekao je Riker.
On je ocenio i da Kosovo napreduje u sprovodjenju standarda i dodao da su standardi i dalje prvi na listi prioriteta za UNMIK i kosovske institucije.
Riker je naveo i da se kosovski Srbi ne vraćaju u velikom broju na Kosovo i apelovao na Beograd da ih ohrabri na povratak. "Pozivi Beograda na bojkot kosovskih institucija podrivaju rad i UNMIK-a i kosovske vlade da dopru do manjina i okončaju njihovu samonametnutu izolaciji", rekao je Riker.
Riker je naveo i da je, kada je reč o bezbednosti, primećen "oštar pad potencijalno etnički izazvanih incidenata". "Bilo je problema ali se situacija poboljšala...statistike zločina pokazuju da nema disproporcije kada je reč o etnički motivisanim zločinima", rekao je Riker.
On je dodao da je srž problema u snabdevanju strujom na Kosovu ta što je Kosovska elektroenergetska korporacija (KEK) nasledila slabu infrastrukturu i da nema sredstava da je unapredi jer su dugovanja velika. Riker je rekao da gotovo svi Srbi sa Kosova nisu platili struju, ali da je sada došlo do pomaka u pregovorima i da su Srbi počeli sa plaćanjem dugovanja KEK-u, pa se radi na unapredjenju sistema.
Čeku: Nezavisnost je jedino rešenje
Nezavisnost Kosova je jedino rešenje budućeg statusa, navodi se u otvorenom pismu premijera Kosova Agima Čekua Savetu bezbednosti UN.
U pismu, koje je prosledjeno članicama Saveta bezbednosti UN uoči sednice posveće Kosovu, navodi se da će UN priznanjem "jasne i konačne nezavisnosti Kosova, osloboditi ceo region konfuzije i nesigurnosti i dozvoliti svima da krenu ka dugoročnoj stabilnosti i ekonomskom prosperitetu". "Svaki dan koji prodje u odlaganju i sumnji, u iluzornoj nadi da će se ostvariti neke druge alternative ili ciničnoj želji za ličnom političkom korišću, pogoršava ekonomsku stagnaciju i političku frustraciju naroda Kosova", naveo je premijer Kosova.
"Ova namerno izazvana nesigurnost lišava nas indentiteta i investicija. Najgore su pogodjene manjine - u zamci izmedju države koja ne postoji i one koja tek treba da bude priznata", naveo je Čeku u pismu i naglasio da je "povratak (Kosova) političkoj zajednici sa Beogradom nemoguć". Čeku je dodao i da "multietničnost nije kompromis ili deo dogovora. To je suština Kosova, od izuzetne važnosti za našu bezbednost, kulturu i budućnost".
"Kosovo je uvek bilo multietničko...Niko ne poriče izazov pomirenja posle više godina podele, ali taj izazov je naša dužnost i želja. Kosovo bez manjina nije Kosovo", dodaje se u pismu.
"U Evropi u 21. veku postoji država sa dva miliona ljudi koji nemaju glas u svetu. Tražimo od vas da nas saslušate. Molim vas: bez destruktivnih odlaganja, nemogućih polumera. Sa jednom jasnom, jednostavnom i konačnom odlukom ponudite Kosovu letigimitet i svetlost UN i pokažite nam budućnost", poručio je Čeku.
(Beta/MONDO)
U pismu, koje je prosledjeno članicama Saveta bezbednosti UN uoči sednice posveće Kosovu, navodi se da će UN priznanjem "jasne i konačne nezavisnosti Kosova, osloboditi ceo region konfuzije i nesigurnosti i dozvoliti svima da krenu ka dugoročnoj stabilnosti i ekonomskom prosperitetu". "Svaki dan koji prodje u odlaganju i sumnji, u iluzornoj nadi da će se ostvariti neke druge alternative ili ciničnoj želji za ličnom političkom korišću, pogoršava ekonomsku stagnaciju i političku frustraciju naroda Kosova", naveo je premijer Kosova.
"Ova namerno izazvana nesigurnost lišava nas indentiteta i investicija. Najgore su pogodjene manjine - u zamci izmedju države koja ne postoji i one koja tek treba da bude priznata", naveo je Čeku u pismu i naglasio da je "povratak (Kosova) političkoj zajednici sa Beogradom nemoguć". Čeku je dodao i da "multietničnost nije kompromis ili deo dogovora. To je suština Kosova, od izuzetne važnosti za našu bezbednost, kulturu i budućnost".
"Kosovo je uvek bilo multietničko...Niko ne poriče izazov pomirenja posle više godina podele, ali taj izazov je naša dužnost i želja. Kosovo bez manjina nije Kosovo", dodaje se u pismu.
"U Evropi u 21. veku postoji država sa dva miliona ljudi koji nemaju glas u svetu. Tražimo od vas da nas saslušate. Molim vas: bez destruktivnih odlaganja, nemogućih polumera. Sa jednom jasnom, jednostavnom i konačnom odlukom ponudite Kosovu letigimitet i svetlost UN i pokažite nam budućnost", poručio je Čeku.
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
