Optuženi Aleksandar Simović negirao je da je učestvovao u ubistvu premijera Srbije Zorana Djindjića 12. marta 2003. godine tvrdeći da je u vreme ubistva bio u stanu svoje supruge Zorane Bajić u Zemunu.
Izjašnjavajući se o optužnici, Simović je odbacio navode da je sa Miloradom Ulemekom Legijom i Dušanom Spasojevićem "stvorio zaveru" da se ubije premijer i da je u njoj učestvovao.
Simović je negirao i da je sa Ninoslavom Konstantinovićem (koji je u bekstvu) tražio lokaciju odakle će biti izvršen atentat na premijera, da je doneo pušku Zvezdanu Jovanoviću i da ga je obaveštavao o kretanju premijera.
"Ne poznajem Zvezdana Jovanovića, Željka Tojagu i Branislava Bezarevića, poznajem samo Legiju", kazao je Simović na sudjenju za ubistvo premijera u Posebnom odeljenja Okružnog suda u Beogradu, ističući da ni na koji način nije umešan u atentat.
Simović je kazao da je pročitao iskaze svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka, Miladina Suvajdžića "Djure mutavog" i Dejana Milenkovića "Bagzija" i naglasio da su oni "neistiniti i sračunati" u cilju dobijanja statusa svedoka saradnika. On je zatražio da se suoči sa optuženim Zvezanom Jovanovićem i Dušanom Krsmanovićem, kao i sa Milenkovićem i Suvajdžićem.
Ispričao je da ga je o ubistvu premijera telefonom obavestio njegov brat Miloš Simović.
Objašnjavajući šta je radio 12. marta 2003. godine Simović je rekao da je bio kod supruge i da se probudio oko 11 sati, kada da im je u stan došao vodoinstalater sa kojim se pozdravio. On je kazao da mu je supruga naručila lepinju sa kajmakom iz restorana koji se nalazi u njihovoj zgradi, kao i da je posle doručka u bašti tog lokala video Mišu Zuzića, Nikolu Bajića i ubijenog svedoka saradnika Zorana Vukojevića i sišao da se s njima pozdravi.
Oko 12 i 30 supruga ga je pozvala u stan da se javi na telefonski poziv brata koji mu je javio da je Djindjić ubijen i preporučio mu da se skloni. Simović je sudskom veću objasnio da su ga "uvek zvali na informativne razgovore u policiju" kada se desi neko značajno ubistvo, navodeći kao primer ubistvo policijskog generala Boška Buhe.
Posle razgovora sa bratom, Simović je naveo da je rekao ženi da će se "skloniti na dva tri dana", a zatim je otišao iz stana.
Simović je odbio da odgovara na pitanja učesnika u postupku, nakon čega je glavni pretres nastavljen prikazivanjem, na monitoru, transkripata sa saslušanja svedoka koji su neposredno dali svoj iskaz na sudu.
Simović je nakon tri i po godine bekstva uhapšen 25. novembra u Novom Beogradu. On se prvi put na sudu izjasnio o navodima optužbe, nakon roka od 15 dana za spremanje odbrane.
(Tanjug)
Izjašnjavajući se o optužnici, Simović je odbacio navode da je sa Miloradom Ulemekom Legijom i Dušanom Spasojevićem "stvorio zaveru" da se ubije premijer i da je u njoj učestvovao.
Simović je negirao i da je sa Ninoslavom Konstantinovićem (koji je u bekstvu) tražio lokaciju odakle će biti izvršen atentat na premijera, da je doneo pušku Zvezdanu Jovanoviću i da ga je obaveštavao o kretanju premijera.
"Ne poznajem Zvezdana Jovanovića, Željka Tojagu i Branislava Bezarevića, poznajem samo Legiju", kazao je Simović na sudjenju za ubistvo premijera u Posebnom odeljenja Okružnog suda u Beogradu, ističući da ni na koji način nije umešan u atentat.
Simović je kazao da je pročitao iskaze svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka, Miladina Suvajdžića "Djure mutavog" i Dejana Milenkovića "Bagzija" i naglasio da su oni "neistiniti i sračunati" u cilju dobijanja statusa svedoka saradnika. On je zatražio da se suoči sa optuženim Zvezanom Jovanovićem i Dušanom Krsmanovićem, kao i sa Milenkovićem i Suvajdžićem.
Ispričao je da ga je o ubistvu premijera telefonom obavestio njegov brat Miloš Simović.
Objašnjavajući šta je radio 12. marta 2003. godine Simović je rekao da je bio kod supruge i da se probudio oko 11 sati, kada da im je u stan došao vodoinstalater sa kojim se pozdravio. On je kazao da mu je supruga naručila lepinju sa kajmakom iz restorana koji se nalazi u njihovoj zgradi, kao i da je posle doručka u bašti tog lokala video Mišu Zuzića, Nikolu Bajića i ubijenog svedoka saradnika Zorana Vukojevića i sišao da se s njima pozdravi.
Oko 12 i 30 supruga ga je pozvala u stan da se javi na telefonski poziv brata koji mu je javio da je Djindjić ubijen i preporučio mu da se skloni. Simović je sudskom veću objasnio da su ga "uvek zvali na informativne razgovore u policiju" kada se desi neko značajno ubistvo, navodeći kao primer ubistvo policijskog generala Boška Buhe.
Posle razgovora sa bratom, Simović je naveo da je rekao ženi da će se "skloniti na dva tri dana", a zatim je otišao iz stana.
Simović je odbio da odgovara na pitanja učesnika u postupku, nakon čega je glavni pretres nastavljen prikazivanjem, na monitoru, transkripata sa saslušanja svedoka koji su neposredno dali svoj iskaz na sudu.
Simović je nakon tri i po godine bekstva uhapšen 25. novembra u Novom Beogradu. On se prvi put na sudu izjasnio o navodima optužbe, nakon roka od 15 dana za spremanje odbrane.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
