Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar izjavio je da taj sud neće prestati sa radom sve dok se sve osobe optužene za ratne zločine ne nadju pred licem pravde, uključujući i šestoricu osoba optuženih za ratne zločine koji se još uvek nalaze u bekstvu.
"Svaki drugi put značio bi da Haški tribunal nije u potpunosti ispunio mandat, čime bi istorijska zaostavština suda i poruka medjunarodne zajednice da zločini neće biti tolerisani bili ozbiljno uzdrmani", rekao je sudija Pokar ambasadorima država članica SB UN.
"Stoga pozivam sve države da preduzmu hitne i konkretne mere kako bi locirali preostale begunce i predali ih Haškom tribunalu", rekao je italijanski sudija Pokar.
Pokar je, takodje, rekao da će, i pored napora koje ulaže Medjunarodni tribunal za ratne zločine u Hagu (ICTY), sudjenja u Hagu biti nastavljena i tokom 2009.
U UN se ocenjuje da je time, u suštini, propao plan medjunarodne zajednice da u naredne dve godine privede kraju rad Tribunala.
"Ukoliko želimo da sud okonča rad do 2009. godine Radovan Karadžić i Ratko Mladić moraju odmah biti uhapšeni", rekao je Pokar.
Na istoj sednici je glavni tužilac Karla del Ponte, koja je još jednom ocenila kao "nezadovoljavajuću" saradnju Srbije i RS sa tim sudom.
"Radovan Karadžić se kreće izmedju Republike Srpske i Srbije, pri čemu vlasti u Srbiji i Republici Srpskoj ni ne pokušavaju da ga lociraju", navela je u izveštaju Del Ponteove.
Glavni tužilac je poručila i da je za hapšenje preostalih ratnih zločinaca potrebna izražena politička volja vlasti u Beogradu.
Na sednici Saveta bezbednosti treba da govori i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Zoran Lončar, koji je i član Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom.
Del Ponteova je, takodje rekla da su vlade koje su se smenjivale u Beogradu uporno ignorisale njene informacije o mestima gde se nalazio bivši vojni lider bosanskih Srba Mladić, i ustvrdila da su dogadjaji koji su sledili potvrdili ispravnost njenih navoda.
"Primanje Srbije i Bosne i Hercegovine u Partnerstvo za mir je signal da medjunarodna podrška Haškom tribunalu opada. Molim Savet bezbednosti da saopšti da će Tribunal ostati otvoren sve dok se Karadžić i Mladić ne nadju pred sudom", ocenila je dalje Del Ponteova.
Prema Del Ponteovoj, vlasti u Beogradu, ukoliko to žele, mogu da lociraju i bivšeg policijskog generala Vlastimira Djordjevića, koji se, kako je rekla Del Ponteova, već nekoliko godina nalazi u Rusiji.
Analizirajući tok priprema za sudjenje bivšem privremenom premijeru Kosova i nekadašnjem komandantu albanskih gerilaca na zapadu Kosova i Metohije, Ramušu Haradinaju, Del Ponteova je istakla da je poslednjih meseci saradnja Misije UN u pokrajini (UNMIK) i Haškog tribunala poboljšana, ali da je, s ozbirom na zaostavštinu prethodnih šefova misije UN u toj pokrajini, "teško povratiti poverenje svedoka".
"U ovom slučaju, bezbednost svedoka je još uvek razlog za ozbiljnu brigu", navela je Del Ponteova, istićući, pak, da su zabeleženi izvesni pomaci, posebno u vezi pristupa Haškog tribunala dokumentima.
"Svaki drugi put značio bi da Haški tribunal nije u potpunosti ispunio mandat, čime bi istorijska zaostavština suda i poruka medjunarodne zajednice da zločini neće biti tolerisani bili ozbiljno uzdrmani", rekao je sudija Pokar ambasadorima država članica SB UN.
"Stoga pozivam sve države da preduzmu hitne i konkretne mere kako bi locirali preostale begunce i predali ih Haškom tribunalu", rekao je italijanski sudija Pokar.
Pokar je, takodje, rekao da će, i pored napora koje ulaže Medjunarodni tribunal za ratne zločine u Hagu (ICTY), sudjenja u Hagu biti nastavljena i tokom 2009.
U UN se ocenjuje da je time, u suštini, propao plan medjunarodne zajednice da u naredne dve godine privede kraju rad Tribunala.
"Ukoliko želimo da sud okonča rad do 2009. godine Radovan Karadžić i Ratko Mladić moraju odmah biti uhapšeni", rekao je Pokar.
Na istoj sednici je glavni tužilac Karla del Ponte, koja je još jednom ocenila kao "nezadovoljavajuću" saradnju Srbije i RS sa tim sudom.
"Radovan Karadžić se kreće izmedju Republike Srpske i Srbije, pri čemu vlasti u Srbiji i Republici Srpskoj ni ne pokušavaju da ga lociraju", navela je u izveštaju Del Ponteove.
Glavni tužilac je poručila i da je za hapšenje preostalih ratnih zločinaca potrebna izražena politička volja vlasti u Beogradu.
Na sednici Saveta bezbednosti treba da govori i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Zoran Lončar, koji je i član Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom.
Del Ponteova je, takodje rekla da su vlade koje su se smenjivale u Beogradu uporno ignorisale njene informacije o mestima gde se nalazio bivši vojni lider bosanskih Srba Mladić, i ustvrdila da su dogadjaji koji su sledili potvrdili ispravnost njenih navoda.
"Primanje Srbije i Bosne i Hercegovine u Partnerstvo za mir je signal da medjunarodna podrška Haškom tribunalu opada. Molim Savet bezbednosti da saopšti da će Tribunal ostati otvoren sve dok se Karadžić i Mladić ne nadju pred sudom", ocenila je dalje Del Ponteova.
Prema Del Ponteovoj, vlasti u Beogradu, ukoliko to žele, mogu da lociraju i bivšeg policijskog generala Vlastimira Djordjevića, koji se, kako je rekla Del Ponteova, već nekoliko godina nalazi u Rusiji.
Analizirajući tok priprema za sudjenje bivšem privremenom premijeru Kosova i nekadašnjem komandantu albanskih gerilaca na zapadu Kosova i Metohije, Ramušu Haradinaju, Del Ponteova je istakla da je poslednjih meseci saradnja Misije UN u pokrajini (UNMIK) i Haškog tribunala poboljšana, ali da je, s ozbirom na zaostavštinu prethodnih šefova misije UN u toj pokrajini, "teško povratiti poverenje svedoka".
"U ovom slučaju, bezbednost svedoka je još uvek razlog za ozbiljnu brigu", navela je Del Ponteova, istićući, pak, da su zabeleženi izvesni pomaci, posebno u vezi pristupa Haškog tribunala dokumentima.
Lončar: Dovršićemo saradnju sa Hagom
Ministar za lokalnu upravu i samoupravu Zoran Lončar rekao je u Njujorku da Vlada Republike Srbije ostaje čvrsto privržena stavu da se u potpunosti izvrše sve medjunarodne obaveze koje su preostale da bi saradnja sa Tribunalom u Hagu bila potpuna.
"Rezultati postignuti do sada su najrečitiji dokaz tog opredeljenja. Vlada Srbije je odlučna i nastaviće da čini sve što je u njenoj moći da locira i prebaci u Hag sve preostale optužene za ratne zločine koji se kriju na teritoriji Srbije", poručio je Lončar, obraćajući se učesnicima sednice Saveta bezbednosti.
Naglašavajući da Vlada i sve strukture vlasti pokazuju jasnu političku odlučnost i ulažu maksimalne napore kako bi uspešno priveli kraju saradnju s Hagom, Lončar je podsetio da je Vlada Srbije usvojila Akcioni plan za saradnju s Tribunalom i formirala tim za njegovu primenu.
"Mere i aktivnosti koje se preduzimaju jasan su pokazatelj snažne političke volje naviših vlasti Srbije da lociraju sve haške optuženike, ukoliko se oni kriju na teritoriji Srbije, i prebace u zatvor u Tribunalu u skladu sa srpskim zakonima", rekao je on, podsetivši da je od januara 2005. godine u Tribunal prebačeno 16 optuženih, medju njima najviši vojni i policijski oficiri.
Navodeći da ciljevi kojima se rukovodio Savet bezbednosti kada je 1993. godine formirao Haški sud ne obuhvataju samo kažnjavanje odgovornih za ozbiljna kršenja humanitarnog prava, on je ukazao i na značaj stvaranja uslova za medjuetničko i medjuversko pomirenje medju narodima na teritoriji bivše Jugoslavije.
Lončar je izneo i da je Srbija spremna za saradnju s Tribunalom i kada je reč o pristupu dokumentima i arhivama Srbije.
"Nacionalni savet za saradnju s Hagom pozitivno je odgovorio na ogroman broj zahteva Tužilaštva. Do sada smo primili 1.386 zahteva. Nacionalni savet je pozitivno odgovorio na 95 odsto tih zahteva", a preostalo je svega nekoliko nerešenih zahteva Tužilaštva koji se smatraju urgentnim, precizirao je Lončar.
Prema njegovim rečima, skoro 400 svedoka oslobodjeno je obaveze čuvanja državne, vojne i službene tajne. Kako je rekao, od juna ove godine do danas odogovoreno je na 58 zahteva Tužilaštva za dokumenta, a 24 svedoka je oslobodjeno čuvanja tajne.
Lončar je takodje rekao da je 2. marta 2006. prihvaćen predlog Tužilaštva o praktičnim modalitetima uvida u arhive državnih organa i podsetio da je maja ove godine usvojen veoma važan zakon o zamrzavanju sredstava optuženih za ratne zločine u bekstvu.
Ministar je takodje rekao da Srbija podržava napore Suda da rad učini što efikasnijim i pravednijim u cilju ostvarenja predvidjenih rokova rada.
"U tom kontekstu Vlada Srbije ponovo ukazuje na značaj prebacivanja slučajeva na domaće sudstvo. Sudjenja pred domaćim sudovima mogla bi da doprinesu ciljevima zbog kojih je Savet bezbednosti i ustanovio Haški sud", rekao je on.
On je, medjutim, napomenuo da je Srbiji, iako su "rad sudskih vlasti u Srbiji visoko ocenilii Tribunal, Tužilaštvo i neke od stalnih članica Saveta bezbednosti" , prepušten samo slučaj optuženog kome se zbog lošeg zdravlja ne može suditi, i dva predmeta "Zvornik" i "Škorpioni".
(MONDO/agencije)
"Rezultati postignuti do sada su najrečitiji dokaz tog opredeljenja. Vlada Srbije je odlučna i nastaviće da čini sve što je u njenoj moći da locira i prebaci u Hag sve preostale optužene za ratne zločine koji se kriju na teritoriji Srbije", poručio je Lončar, obraćajući se učesnicima sednice Saveta bezbednosti.
Naglašavajući da Vlada i sve strukture vlasti pokazuju jasnu političku odlučnost i ulažu maksimalne napore kako bi uspešno priveli kraju saradnju s Hagom, Lončar je podsetio da je Vlada Srbije usvojila Akcioni plan za saradnju s Tribunalom i formirala tim za njegovu primenu.
"Mere i aktivnosti koje se preduzimaju jasan su pokazatelj snažne političke volje naviših vlasti Srbije da lociraju sve haške optuženike, ukoliko se oni kriju na teritoriji Srbije, i prebace u zatvor u Tribunalu u skladu sa srpskim zakonima", rekao je on, podsetivši da je od januara 2005. godine u Tribunal prebačeno 16 optuženih, medju njima najviši vojni i policijski oficiri.
Navodeći da ciljevi kojima se rukovodio Savet bezbednosti kada je 1993. godine formirao Haški sud ne obuhvataju samo kažnjavanje odgovornih za ozbiljna kršenja humanitarnog prava, on je ukazao i na značaj stvaranja uslova za medjuetničko i medjuversko pomirenje medju narodima na teritoriji bivše Jugoslavije.
Lončar je izneo i da je Srbija spremna za saradnju s Tribunalom i kada je reč o pristupu dokumentima i arhivama Srbije.
"Nacionalni savet za saradnju s Hagom pozitivno je odgovorio na ogroman broj zahteva Tužilaštva. Do sada smo primili 1.386 zahteva. Nacionalni savet je pozitivno odgovorio na 95 odsto tih zahteva", a preostalo je svega nekoliko nerešenih zahteva Tužilaštva koji se smatraju urgentnim, precizirao je Lončar.
Prema njegovim rečima, skoro 400 svedoka oslobodjeno je obaveze čuvanja državne, vojne i službene tajne. Kako je rekao, od juna ove godine do danas odogovoreno je na 58 zahteva Tužilaštva za dokumenta, a 24 svedoka je oslobodjeno čuvanja tajne.
Lončar je takodje rekao da je 2. marta 2006. prihvaćen predlog Tužilaštva o praktičnim modalitetima uvida u arhive državnih organa i podsetio da je maja ove godine usvojen veoma važan zakon o zamrzavanju sredstava optuženih za ratne zločine u bekstvu.
Ministar je takodje rekao da Srbija podržava napore Suda da rad učini što efikasnijim i pravednijim u cilju ostvarenja predvidjenih rokova rada.
"U tom kontekstu Vlada Srbije ponovo ukazuje na značaj prebacivanja slučajeva na domaće sudstvo. Sudjenja pred domaćim sudovima mogla bi da doprinesu ciljevima zbog kojih je Savet bezbednosti i ustanovio Haški sud", rekao je on.
On je, medjutim, napomenuo da je Srbiji, iako su "rad sudskih vlasti u Srbiji visoko ocenilii Tribunal, Tužilaštvo i neke od stalnih članica Saveta bezbednosti" , prepušten samo slučaj optuženog kome se zbog lošeg zdravlja ne može suditi, i dva predmeta "Zvornik" i "Škorpioni".
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.