Za sedme višestranačke parlamentarne izbore u Srbiji, zakazane za 21. januar iduće godine, Republička izborna komisija (RIK) do sada je proglasila 12 izbornih lista.
Svi akteri koji će na njima učestvovati znaće se posle 6. januara kada ističe rok za prijavljivanje lista stranaka, koalicija i grupa građana, da bi RIK zbirnu izbornu listu utvrdio do 10. januara.
Na izbornom listiću, prema dosadašnjem redosledu proglašenja izbornih lista, nalaziće se kao prva Demokratska stranka - Boris Tadić, zatim G17 plus - Mladjan Dinkić, a treća po redu koalicija LDP - GSS- SDU - LSV - Čedomir Jovanović.
Srpska radikalna stranka - Dr Vojislav Šešelj je četvrta izborna lista, a koalicija "Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica" je pod brojem pet.
Slede Pokret "Snaga Srbije" - Bogoljub Karić, Srpski pokret obnove - Vuk Drašković, Savez vojvodjanskih Madjara - Jožef Kasa, Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) dr Jovan Krkobabić i Socijaldemokratska partija (SDP) dr Nebojša Čović, a deseta Lista za Sandžak dr Sulejman Ugljanin.
Socijalistička partija Srbije i grupa gradjana "Zato što mora bolje" i Branko Pavlović biće jedanaesti i dvanaesti na zajedničkom listiću stranka na parlamentarnim izborima 21. jauara iduće godine.
Na prethodnim izborima, održanim 28. decembra 2003. godine, za 250 poslaničkih mesta takmičili su se kandidati 19, od kojih je u parlament ušlo šest izbornih lista, a mandate su raspodelili poslanici iz 12 stranaka.
Peti višestranački izbori u Srbiji održani su 23. decembra 2000. godine, posle pobede koalicije Demokratska opozicija Srbije (DOS) na septembarskim lokalnim i saveznim izborima, koja je okupila 18 najznačajnijih opozicionih stranaka.
U izbornoj utakmici tada je učestvovalo svega osam partija i koalicija od 210, koliko je u to vreme bilo registrovano u Srbiji.
U parlament je ušla koalicija stranka DOS sa 176 mandata, SPS je osvojila 37 poslaničkih mesta, radikali 23, a Stranka srpskog jedinstva 14 mandata.
Na parlamentarnim izborima koji su održavani od 2000. godine učestvovalo je daleko manje izbornih lista od broja zainteresovanih za učešće na izborima koji su održavani prethodne decenije.
Tome je svakako doprineo restriktivniji izborni zakon koji je iz trke izbacio slabe partije, propisujući da partijsku izbornu listu mora da podrži najmanje 10.000 birača potpisima overenim u sudu, uz plaćenu sudsku taksu za svaki potpis, što važi i sada, sem za liste nacionalnih manjina kojima je omogućeno da prikupe samo 3.000 potpisa.
Prvi višestranački izbori u Srbiji održani su 9. decembra 1990. godine, kada je za 250 poslaničkih mesta konkurisalo 1.707 kandidata koje su predložile 44 stranke, odnosno udruženja gradjana. Tada je u Srbiji bilo registrovano 53 političke partije.
Te godine, najviše mandata, 194, pripalo je Socijalističkoj partiji Srbije , a u parlament je ušlo još 12 stranaka, medju kojima SPO, DZVM i DS.
Na narednim prevremenim izborima za parlament Srbije, 20. decembra 1992. godine, u izbornoj trci za republički parlament učestvovalo je čak 205 podnosilaca izbornih lista.
Skupštinske klupe tada su popunili poslanici iz SPS-a, SRS, Demokratskog pokreta Srbije (DEPOS), koji je činilo 14 stranaka, zatim DZVM i DS i još četiri manje stanke.
Na izborima 19. decembra 1993. godine učestvovale su 84 stranke, koalicije i udruženja gradjana sa 216 izbornih lista, a na listama je bilo ukupno 5.094 kandidata.
Cenzus su prešli SPS (123) DEPOS (45), radikali su osvojili 39, a DS 29 poslaničkih mesta.
Na tim izborima DSS je izašla iz DEPOS-a i samostalno učešće završila sa sedam mandata, DZVM sa pet, a Partija za demokratsko delovanje i Demokratska partija Albanaca dobile su dva poslanička mandata.
Naredni izbori održani su 21. septembra 1997. godine, a izborne liste podnelo je čak 89 stranaka i koalicija.
SPS, koja je u izbornu trku ušla u koaliciji s Jugoslovenskom levicom, (JUL) i Novom demokratijom (ND), osvojila je 110 mandata, SRS (82) , SPO (45), a preostalih 13 mandata podelilo je pet manjih stranaka i koalicija.
Na tim izborima nisu učestvovali DS, DSS i GSS.
U Registru političkih organizacija, koji vodi Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, sada je evidentirano 349 aktivnih političkih ogranizacija.
(Tanjug)
Svi akteri koji će na njima učestvovati znaće se posle 6. januara kada ističe rok za prijavljivanje lista stranaka, koalicija i grupa građana, da bi RIK zbirnu izbornu listu utvrdio do 10. januara.
Na izbornom listiću, prema dosadašnjem redosledu proglašenja izbornih lista, nalaziće se kao prva Demokratska stranka - Boris Tadić, zatim G17 plus - Mladjan Dinkić, a treća po redu koalicija LDP - GSS- SDU - LSV - Čedomir Jovanović.
Srpska radikalna stranka - Dr Vojislav Šešelj je četvrta izborna lista, a koalicija "Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica" je pod brojem pet.
Slede Pokret "Snaga Srbije" - Bogoljub Karić, Srpski pokret obnove - Vuk Drašković, Savez vojvodjanskih Madjara - Jožef Kasa, Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) dr Jovan Krkobabić i Socijaldemokratska partija (SDP) dr Nebojša Čović, a deseta Lista za Sandžak dr Sulejman Ugljanin.
Socijalistička partija Srbije i grupa gradjana "Zato što mora bolje" i Branko Pavlović biće jedanaesti i dvanaesti na zajedničkom listiću stranka na parlamentarnim izborima 21. jauara iduće godine.
Na prethodnim izborima, održanim 28. decembra 2003. godine, za 250 poslaničkih mesta takmičili su se kandidati 19, od kojih je u parlament ušlo šest izbornih lista, a mandate su raspodelili poslanici iz 12 stranaka.
Peti višestranački izbori u Srbiji održani su 23. decembra 2000. godine, posle pobede koalicije Demokratska opozicija Srbije (DOS) na septembarskim lokalnim i saveznim izborima, koja je okupila 18 najznačajnijih opozicionih stranaka.
U izbornoj utakmici tada je učestvovalo svega osam partija i koalicija od 210, koliko je u to vreme bilo registrovano u Srbiji.
U parlament je ušla koalicija stranka DOS sa 176 mandata, SPS je osvojila 37 poslaničkih mesta, radikali 23, a Stranka srpskog jedinstva 14 mandata.
Na parlamentarnim izborima koji su održavani od 2000. godine učestvovalo je daleko manje izbornih lista od broja zainteresovanih za učešće na izborima koji su održavani prethodne decenije.
Tome je svakako doprineo restriktivniji izborni zakon koji je iz trke izbacio slabe partije, propisujući da partijsku izbornu listu mora da podrži najmanje 10.000 birača potpisima overenim u sudu, uz plaćenu sudsku taksu za svaki potpis, što važi i sada, sem za liste nacionalnih manjina kojima je omogućeno da prikupe samo 3.000 potpisa.
Prvi višestranački izbori u Srbiji održani su 9. decembra 1990. godine, kada je za 250 poslaničkih mesta konkurisalo 1.707 kandidata koje su predložile 44 stranke, odnosno udruženja gradjana. Tada je u Srbiji bilo registrovano 53 političke partije.
Te godine, najviše mandata, 194, pripalo je Socijalističkoj partiji Srbije , a u parlament je ušlo još 12 stranaka, medju kojima SPO, DZVM i DS.
Na narednim prevremenim izborima za parlament Srbije, 20. decembra 1992. godine, u izbornoj trci za republički parlament učestvovalo je čak 205 podnosilaca izbornih lista.
Skupštinske klupe tada su popunili poslanici iz SPS-a, SRS, Demokratskog pokreta Srbije (DEPOS), koji je činilo 14 stranaka, zatim DZVM i DS i još četiri manje stanke.
Na izborima 19. decembra 1993. godine učestvovale su 84 stranke, koalicije i udruženja gradjana sa 216 izbornih lista, a na listama je bilo ukupno 5.094 kandidata.
Cenzus su prešli SPS (123) DEPOS (45), radikali su osvojili 39, a DS 29 poslaničkih mesta.
Na tim izborima DSS je izašla iz DEPOS-a i samostalno učešće završila sa sedam mandata, DZVM sa pet, a Partija za demokratsko delovanje i Demokratska partija Albanaca dobile su dva poslanička mandata.
Naredni izbori održani su 21. septembra 1997. godine, a izborne liste podnelo je čak 89 stranaka i koalicija.
SPS, koja je u izbornu trku ušla u koaliciji s Jugoslovenskom levicom, (JUL) i Novom demokratijom (ND), osvojila je 110 mandata, SRS (82) , SPO (45), a preostalih 13 mandata podelilo je pet manjih stranaka i koalicija.
Na tim izborima nisu učestvovali DS, DSS i GSS.
U Registru političkih organizacija, koji vodi Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, sada je evidentirano 349 aktivnih političkih ogranizacija.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.