Nacionalne manjine na Kosovu i Metohiji i dalje žive u marginalnim, a ponekad i opasnim okolnostima, povratak izbeglica i raseljenih lica je nezadovoljavajući a sudski sistem i dalje neefikasan, ovenjuje nevladina organizacija za ljudska prava "Hjumjan rajts voč" (HRW).
Ti problemi su, medjutim, prošle godine pali u drugi plan zbog pregovora o konačnom statusu pokrajine, navodi se u godišnjem izveštaju HRW o stanju ljudskih prava u Srbiji.
HRW je naveo da je broj medjuetničkih sukoba na Kosmetu tokom 2006. smanjio, prevashodno zbog fizičkog razgraničavanja medju zajednicama
Medjutim, HRW navodi da su manjinske zajednice, uključujući i Albance u oblastima gde su oni manjina, i dalje izložene napadima, maltretiranjima, zastrašivanjima, i da u nekim oblastima imaju ograničenu slobodu kretanja.
Kosmetske vlasti dobile su juna 2006. od medjunarodne Kontakt grupe (Francuska, Nemačka, Italija, Rusija, Velika Britanija i SAD), listu 13 prioriteta koje treba sprovesti u oblasti bezbednosti, vladavine zakona, povratka izbeglih i raseljenih i obnovi srušenih kuća i spomenika tokom talasa nasilja marta 2004. godine da bi se poboljšalo stanje u pokrajini.
S tim u skladu usvojeni su mnogi propisi koji se, kako konstatuje HRW, ne primenjuju potpuno u praksi. Na primer, uprkos antidiskriminatorskom zakonodavstvu pokrajine postoji konstatna diskriminacija nealbanaca u pristupu obrazovanju, zdravstvenim i drugim socijalnim ustanovama.
Najugroženiji su Srbi, žrtve mnogobrojnih napada od kojih su mnogi sa smrtnih ishodom, ali su i zajednice Roma, Aškalija i Egipćana takodje marginalizovane u pokrajini, ukazuje se u izveštaju.
HRW je, takodje, konstatovao da su mnogi napadi na nealbansko stanovništvo, a naročito na povratnike, usporili povratak izbeglica i raseljenih lica. Prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), do septembra 2006. se na Kosmet vratilo samo 15.600 od oko 250.000 Srba i pripranika drugih manjina izbeglih posle 1999.
Najslabiji segment u provinciji je, prema HRW, sudstvo koje zbog svoje inertnosti i nedovoljne stručnosti stvara sliku nekažnjenosti i potkopava dugoročne napore da bude uspostavljena vladavina prava.
Septembra 2006. je tadašnji generalni sekretar UN Kofi Anan naznačio u izveštaju Savetu bezbednosti o stanju na Kosmetu kako je "ostvaren nedovoljan napredak u istrazi o aktima nasilja počinjenim u martu 2004. godine i u sudskom gonjenju odgovornih za te akte".
Do kraja avgusta 2006. pred sud je izvedeno samo 240 osoba što je polovina od ukupnog broja optuženih, navedeno je u Ananovom izveštaju.
HRW spominje i mali napredak u sudjenjima ratnim zločincima, mada je protekla godina bila nešto bolja u tom pogledu.
Takodje, HRW skreće pažnju da je na Kosmetu situacija je veoma loša i kada je u pitanju seksualno nasilje nad ženama, veoma prisutno u pokrajini jer takvi slučajevi retko dospevaju pred sud, bez obzira na nacionalnost žrtava, jer su retko prijavljivani.
(Tanjug)
Ti problemi su, medjutim, prošle godine pali u drugi plan zbog pregovora o konačnom statusu pokrajine, navodi se u godišnjem izveštaju HRW o stanju ljudskih prava u Srbiji.
HRW je naveo da je broj medjuetničkih sukoba na Kosmetu tokom 2006. smanjio, prevashodno zbog fizičkog razgraničavanja medju zajednicama
Medjutim, HRW navodi da su manjinske zajednice, uključujući i Albance u oblastima gde su oni manjina, i dalje izložene napadima, maltretiranjima, zastrašivanjima, i da u nekim oblastima imaju ograničenu slobodu kretanja.
Kosmetske vlasti dobile su juna 2006. od medjunarodne Kontakt grupe (Francuska, Nemačka, Italija, Rusija, Velika Britanija i SAD), listu 13 prioriteta koje treba sprovesti u oblasti bezbednosti, vladavine zakona, povratka izbeglih i raseljenih i obnovi srušenih kuća i spomenika tokom talasa nasilja marta 2004. godine da bi se poboljšalo stanje u pokrajini.
S tim u skladu usvojeni su mnogi propisi koji se, kako konstatuje HRW, ne primenjuju potpuno u praksi. Na primer, uprkos antidiskriminatorskom zakonodavstvu pokrajine postoji konstatna diskriminacija nealbanaca u pristupu obrazovanju, zdravstvenim i drugim socijalnim ustanovama.
Najugroženiji su Srbi, žrtve mnogobrojnih napada od kojih su mnogi sa smrtnih ishodom, ali su i zajednice Roma, Aškalija i Egipćana takodje marginalizovane u pokrajini, ukazuje se u izveštaju.
HRW je, takodje, konstatovao da su mnogi napadi na nealbansko stanovništvo, a naročito na povratnike, usporili povratak izbeglica i raseljenih lica. Prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), do septembra 2006. se na Kosmet vratilo samo 15.600 od oko 250.000 Srba i pripranika drugih manjina izbeglih posle 1999.
Najslabiji segment u provinciji je, prema HRW, sudstvo koje zbog svoje inertnosti i nedovoljne stručnosti stvara sliku nekažnjenosti i potkopava dugoročne napore da bude uspostavljena vladavina prava.
Septembra 2006. je tadašnji generalni sekretar UN Kofi Anan naznačio u izveštaju Savetu bezbednosti o stanju na Kosmetu kako je "ostvaren nedovoljan napredak u istrazi o aktima nasilja počinjenim u martu 2004. godine i u sudskom gonjenju odgovornih za te akte".
Do kraja avgusta 2006. pred sud je izvedeno samo 240 osoba što je polovina od ukupnog broja optuženih, navedeno je u Ananovom izveštaju.
HRW spominje i mali napredak u sudjenjima ratnim zločincima, mada je protekla godina bila nešto bolja u tom pogledu.
Takodje, HRW skreće pažnju da je na Kosmetu situacija je veoma loša i kada je u pitanju seksualno nasilje nad ženama, veoma prisutno u pokrajini jer takvi slučajevi retko dospevaju pred sud, bez obzira na nacionalnost žrtava, jer su retko prijavljivani.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
