Nekoliko svedoka odbrane je u ponedeljak na sudjenju u Specijalnom sudu dalo alibi optuženima za učešće u ubistvu premijera Srbije Zorana Djindjića.
Nekoliko svedoka odbrane je u ponedeljak na sudjenju u Specijalnom sudu dalo alibi optuženima za učešće u ubistvu premijera Srbije Zorana Djindjića.
Svedoci su istakli da su u vreme atentata bili sa drugo optuženim Zvezdanom Jovanovićem i Aleksandrom Simovićem. Zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić je njihove iskaze ocenio lažnim i neistinitim.
Bivši pripadnik rasformirane JSO, a sada radnik MUP-a Srbije Aleksandar Popović rekao je da je 12. marta 2003. godine oko podneva bio u stanu kod Zvezdana Jovanovića na Bežanijskoj kosi. Prema optužnici, Djindjića je ubio Jovanović tog dana u 12.25 časova.
Opisujući 12. mart, Popović je rekao da je taj dan došao na posao u komandu JSO na Senjaku, gde je oko 10 sati pošao na doručak kada je sreo Zvezdana Jovanovića sa kojim se dogovorio da djodje kod njega u stan da pregledaju video materijal o obuci JSO i nekih drugih stranih jednica.
Popović je naveo da je oko 11 sati došao u stan kod Jovanovića i da su gledali video snimke, a zatim objasnio da su planirali da urade film koji bi bio prikazan kandidatima koji su konkurisali za JSO, ali da se ne vide objekti i lica pripadnika te jednice.
Oko 12 sati, dodao je Popović, došao je šef instruktorskog tima JSO Boško Jović koji je doneo kasetu sa obuke te jedinice, ali snimak nije "prebacio" na VHS format pa je Jovanović vikao na njega, a Jović je posle desetak minuta otišao.
Popović je dalje naveo da je zatim i on otišao iz stana Zvezdana Jovanovića da bi kupio nešto u gradu, a kada je kolima krenuo javili su mu iz komande da dodje jer se "desilo nešto strašno".
Popović je dodao da ga je zatim nazvao Veselin Lečić koji mu je rekao da je premijer ubijen i kazao mu da ne dolazi u komandu već da ide na aerodrom i preuzme kontrolu nad delom jedinice koja je bila tamo, što je i učinio. Posle sat-dva, naveo je svedok, tim sa aerodroma su "opozvali", pa su se oni vratili u komandu, a zatim su, oni koji su tu bili, otišli za Kulu.
Popović je rekao da se u Kuli "sjatila cela Jednica", da je u večernjim satima u kancelariji sedeo sa tadašnjim komandantom Duškom Maričićem, kada je ugledao Zvezdana Jovanovića, ali da sa njim nije razgovarao.
Popović je rekao da se sutradan iz Kule vratio u komandu u Beogradu gde je ostao do rasformiravanja JSO, kao i da je bio zadužen da neke pripadnike te jedinice vozi u gradski Sekretarijat unutrašnjih poslova ili u Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala, radi saslušanja.
Na pitanje zamenika specijalnog tužioca Jovana Prijića zašto tek sada govori o ovome i zašto to ranije nije nikome prijavio, pogotovo ako se ima u vidu da je policajac, Popović je odgovorio da "nije imao kome da se obrati".
"Nakon raspada JSO nisam imao gde da radim. Odbili su me za SAJ, Žandarmeriju i Interventnu brigade i kome onda ja da se obratim", kazao je Popović.
Popović je odgovorio da ga niko nije zvao, da je video da se posle ubistva premijera ljudi zatvarani, a ni posle policijske akcije "Sablja" nije se javio MUP-u da ovo ispriča.
Na pitanje predsedavajućeg sudskog veća Nate Mesarević, zar ga saznanje da je Jovanović u pritvoru, iz kolegijalnosti nije "povuklo" da kaže policiji da je bio kod Jovanovića, Popović je rekao da kada je rasformirana JSO nije mogao da se zaposli, da su ga u MUP-u odbijali na konkurse i da je jedva dobio posao u policiji.
Posle saslušanja svedoka, zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić je rekao da je deo Popovićevog iskaza neistinit i da je to pokušaj da se pruži alibi Zvezdanu Jovanoviću.
Jovanović je tražio da Prijić obrazloži ovu svoju konstataciju jer, kako je kazao, tužilac treba da to uradi jer ga tereti sa 40 godina robije. Prijić je rekao da će to uraditi u završnoj reči kada bude analizirao dokaze.
Električar Dušan Tizić je izjavio pred sudom da je 12. marta 2003. godine bio u stanu Simovića da im popravi svetlo i da je tada video Aleksandra Simovića na tom mestu.
On je ispričao da je oko 11 sati došao u stan i da je ostao oko sat vremena da popravi osvetljenje.
Na pitanje advokata oštećenih, Srdje Popovića da detaljno opiše šta je radio i koliko mu vremena treba za tu vrstu popravke, Tizić je opisao posao i rekao da mu treba oko 20 minuta. On, medjutim, nije objasnio zašto je ostao još 40 minuta u stanu Simovića.
Njega su takodje pitali zašto celu priču o alibiju nije ranije ispričao policiji, na šta je on odgovorio "ne razumem, zašto bih išao u policiju, došao sam sada na poziv suda".
U ponedeljak je svedočila i Mirjana Jelić, roštiljdžija u kafani koju drži supruga Aleksandra Simovića.
Ona je kazala da je 12. marta, nešto pre podneva videla optuženog Simovića u stanu u Zemunu, pošto mu je donela za doručak lepinju iz kafane.
Simovićeva nevenčana supruga Zorana Bojić je odbila da svedoči, iako joj zakon kao supružniku optuženog dozvoljava.
U prvom delu današnjeg sudjenja svedočio je šef odseka kriminalističke tehnike SUP Beograd Radovan Kitić, koji je učestvovao u uvidjaju u Ulici admirala Geprata iz koje je prema optužnici pucano na premijera.
On je rekao da je u kancelariji u toj zgradi našao ćebe i opuške od cigareta. "Na prozoru je bilo ćebe i stolica ispred prozora, koji je bio otvoren. Opušci su bili na kaljevoj peći", kazao je svedok.
Na opušcima koji su nadjeni u kancelariji nisu pronadjeni DNK tragovi Zvezdana Jovanovića, koji je optužen da je pucao na premijera 12. marta 2003. u zgradi Vlade Srbije. Jovanović je medjutim u iskazu u policiji pominjao postojanje tih opušaka.
Sudjenje se nastavlja u utorak.
(agencije/MONDO)
Svedoci su istakli da su u vreme atentata bili sa drugo optuženim Zvezdanom Jovanovićem i Aleksandrom Simovićem. Zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić je njihove iskaze ocenio lažnim i neistinitim.
Bivši pripadnik rasformirane JSO, a sada radnik MUP-a Srbije Aleksandar Popović rekao je da je 12. marta 2003. godine oko podneva bio u stanu kod Zvezdana Jovanovića na Bežanijskoj kosi. Prema optužnici, Djindjića je ubio Jovanović tog dana u 12.25 časova.
Opisujući 12. mart, Popović je rekao da je taj dan došao na posao u komandu JSO na Senjaku, gde je oko 10 sati pošao na doručak kada je sreo Zvezdana Jovanovića sa kojim se dogovorio da djodje kod njega u stan da pregledaju video materijal o obuci JSO i nekih drugih stranih jednica.
Popović je naveo da je oko 11 sati došao u stan kod Jovanovića i da su gledali video snimke, a zatim objasnio da su planirali da urade film koji bi bio prikazan kandidatima koji su konkurisali za JSO, ali da se ne vide objekti i lica pripadnika te jednice.
Oko 12 sati, dodao je Popović, došao je šef instruktorskog tima JSO Boško Jović koji je doneo kasetu sa obuke te jedinice, ali snimak nije "prebacio" na VHS format pa je Jovanović vikao na njega, a Jović je posle desetak minuta otišao.
Popović je dalje naveo da je zatim i on otišao iz stana Zvezdana Jovanovića da bi kupio nešto u gradu, a kada je kolima krenuo javili su mu iz komande da dodje jer se "desilo nešto strašno".
Popović je dodao da ga je zatim nazvao Veselin Lečić koji mu je rekao da je premijer ubijen i kazao mu da ne dolazi u komandu već da ide na aerodrom i preuzme kontrolu nad delom jedinice koja je bila tamo, što je i učinio. Posle sat-dva, naveo je svedok, tim sa aerodroma su "opozvali", pa su se oni vratili u komandu, a zatim su, oni koji su tu bili, otišli za Kulu.
Popović je rekao da se u Kuli "sjatila cela Jednica", da je u večernjim satima u kancelariji sedeo sa tadašnjim komandantom Duškom Maričićem, kada je ugledao Zvezdana Jovanovića, ali da sa njim nije razgovarao.
Popović je rekao da se sutradan iz Kule vratio u komandu u Beogradu gde je ostao do rasformiravanja JSO, kao i da je bio zadužen da neke pripadnike te jedinice vozi u gradski Sekretarijat unutrašnjih poslova ili u Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala, radi saslušanja.
Na pitanje zamenika specijalnog tužioca Jovana Prijića zašto tek sada govori o ovome i zašto to ranije nije nikome prijavio, pogotovo ako se ima u vidu da je policajac, Popović je odgovorio da "nije imao kome da se obrati".
"Nakon raspada JSO nisam imao gde da radim. Odbili su me za SAJ, Žandarmeriju i Interventnu brigade i kome onda ja da se obratim", kazao je Popović.
Popović je odgovorio da ga niko nije zvao, da je video da se posle ubistva premijera ljudi zatvarani, a ni posle policijske akcije "Sablja" nije se javio MUP-u da ovo ispriča.
Na pitanje predsedavajućeg sudskog veća Nate Mesarević, zar ga saznanje da je Jovanović u pritvoru, iz kolegijalnosti nije "povuklo" da kaže policiji da je bio kod Jovanovića, Popović je rekao da kada je rasformirana JSO nije mogao da se zaposli, da su ga u MUP-u odbijali na konkurse i da je jedva dobio posao u policiji.
Posle saslušanja svedoka, zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić je rekao da je deo Popovićevog iskaza neistinit i da je to pokušaj da se pruži alibi Zvezdanu Jovanoviću.
Jovanović je tražio da Prijić obrazloži ovu svoju konstataciju jer, kako je kazao, tužilac treba da to uradi jer ga tereti sa 40 godina robije. Prijić je rekao da će to uraditi u završnoj reči kada bude analizirao dokaze.
Alibi i za Aleksandra Simovića
Svedoci su u ponedeljak dali alibi i Aleksandru Simoviću, takodje optuženom za učešće u ubistvu srpskog premijera Zorana Djindjića.Električar Dušan Tizić je izjavio pred sudom da je 12. marta 2003. godine bio u stanu Simovića da im popravi svetlo i da je tada video Aleksandra Simovića na tom mestu.
On je ispričao da je oko 11 sati došao u stan i da je ostao oko sat vremena da popravi osvetljenje.
Na pitanje advokata oštećenih, Srdje Popovića da detaljno opiše šta je radio i koliko mu vremena treba za tu vrstu popravke, Tizić je opisao posao i rekao da mu treba oko 20 minuta. On, medjutim, nije objasnio zašto je ostao još 40 minuta u stanu Simovića.
Njega su takodje pitali zašto celu priču o alibiju nije ranije ispričao policiji, na šta je on odgovorio "ne razumem, zašto bih išao u policiju, došao sam sada na poziv suda".
U ponedeljak je svedočila i Mirjana Jelić, roštiljdžija u kafani koju drži supruga Aleksandra Simovića.
Ona je kazala da je 12. marta, nešto pre podneva videla optuženog Simovića u stanu u Zemunu, pošto mu je donela za doručak lepinju iz kafane.
Simovićeva nevenčana supruga Zorana Bojić je odbila da svedoči, iako joj zakon kao supružniku optuženog dozvoljava.
U prvom delu današnjeg sudjenja svedočio je šef odseka kriminalističke tehnike SUP Beograd Radovan Kitić, koji je učestvovao u uvidjaju u Ulici admirala Geprata iz koje je prema optužnici pucano na premijera.
On je rekao da je u kancelariji u toj zgradi našao ćebe i opuške od cigareta. "Na prozoru je bilo ćebe i stolica ispred prozora, koji je bio otvoren. Opušci su bili na kaljevoj peći", kazao je svedok.
Na opušcima koji su nadjeni u kancelariji nisu pronadjeni DNK tragovi Zvezdana Jovanovića, koji je optužen da je pucao na premijera 12. marta 2003. u zgradi Vlade Srbije. Jovanović je medjutim u iskazu u policiji pominjao postojanje tih opušaka.
Sudjenje se nastavlja u utorak.
(agencije/MONDO)
