Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da bi uslovljavanje članstva Srbije u EU prihvatanjem nezavisnosti Kosova "bilo neprihvatljivo"."Bilo je aluzija da bi prijem u EU mogao biti uslovljen prihvatanjem rešenja za Kosovo koje bi bilo negativno po Srbiju. To je za Srbiju neprihvatljiv stav, jer nijedna država nije morala da se odriče svog teritorijalnog integriteta zarad članstva", rekao je Koštunica posle sastanka sa predsednikom Rumunije Trajanom Baseskuom.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da bi uslovljavanje članstva Srbije u Evropskoj uniji prihvatanjem nezavisnosti Kosova i Metohije "bilo neprihvatljivo za Srbiju".
"Bilo je aluzija da bi prijem u EU mogao biti uslovljen prihvatanjem rešenja za Kosovo koje bi bilo negativno po Srbiju. To je za Srbiju neprihvatljiv stav, jer nijedna država nije morala da se odriče svog teritorijalnog integriteta zarad članstva", rekao je Koštunica posle sastanka sa predsednikom Rumunije Trajanom Baseskuom.
Koštunica je dodao da je do rešenja budućeg statusa Kosova lako doći, ako se poštuje medjunarodno pravo i Povelja UN.
Predsednik Rumunije je odbio da komentariše navode da se u EU razmatra mogućnost pritisaka na Beograd radi "konstruktivnog pristupa" rešavanju budućeg statusa Kosova, rekavši da je razgovarano o tome kakav je stav Rumunije. "Stav Rumunije o Kosovu je isti - taj problem mora se rešiti uz vodjenje računa o teritorijalnom integritetu Srbije i principu o nepovredivosti granica", rekao je Basesku.
Navode o uslovljavanju je objavio pariski dnevnik "Mond", ali ih je demantovala Evropska komisija.
Basesku je obećao "bezrezervnu podršku" Srbiji na putu ka EU i poručio "na osnovu sopstvenog iskustva, da jedna država pristupa Uniji onda kada to poželi narod te države". "EU nikome ništa ne nameće, samo traži poštovanje svojih standarda", rekao je on. Rumunija je, zajedno sa Bugarskom, od 1. januara postala članica EU.
Koštunica je izrazio očekivanje da bi pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU mogli biti nastavljeni posle parlamentarnih izbora u Srbiji i dodao da u Uniji postoji više zemalja koje smatraju da te pregovore nije trebalo ni prekidati.
Premijer Srbije je naveo da se parlamentarnim izborima, posle usvajanja novog Ustava, stvara "potpuno novi sistem koji će približiti Srbiju EU". "Ubedjen sam da će demokratska vlada posle izbora biti u stanju da razgovara o budućem statusu Kosova i da objasni srpskom narodu šta je potrebno za dostizanje standarda EU", rekao je Basesku.
Koštunica i Basesku su se složili da su bilateralni odnosi dve zemlje "više nego prijateljski" i dogovorili o viznim olakšicama za gradjane Srbije koji žele da posete novu članicu EU.
"Mislimo da je veoma važno da nakon izbora na vlasti ostanu demokratske snage", rekao je Basesku, govoreći o težnjama Srbije ka evro-atlanskim intergacijama.
On je naveo da će Srbija postati članica EU "kada to poželi", odnosno kada gradjani i političari Srbije razmisle dobro o standardima Unije, i njihovom zadovoljavanju, i naveo da mora biti "želja Srba" da te standarde ispune. "Ubedjen sam... da će vlada posle izbora biti kredibilan partner, biće vlada koja će efikasno moći da podrži interese ove zemlje", rekao je Basesku.
Govoreći o procesu rešavanja pitanja Kosova, naveo i da je jako važno da Srbija posle izbora dobije jaku i kredibilnu vladu, koja "će biti prihvaćena od strane zemalja članica Kontakt grupe" i medjunarodne zajednice.
Predsednik Tadić je čestitao Rumuniji ulazak u EU i rekao da je ta zemlja najbolji primer "koliko država i gradjani imaju od tog članstva". "Javno želimm da čestitam predsedniku Baseskuu na izvanrednom ekonomskom uspehu koji je Rumunije postigla", rekao je Tadić.
Basesku je podsetio da će Rumunija u narednih sedam godina dobiti 32 milijarde dolara nepovratne pomoći iz pristupnih fondova EU, da su direktne strane investicije u toj zemlji prošle godine, kada se znalo da će postati članica EU, iznosile 8,5 milijardi evra. Rumunski predsednik je, kao jedan od primera direktnih olakšica za gradjane, naveo mogućnost putovanja gradjana po zemljama EU samo sa ličnom kartom. On je naveo i činjenicu da rumunski studenti za školovanje u zemljama EU sada treba u proseku godišnje da plate 3.000 evra, u odnosu na čak 30.000 evra, koliko je za njih iznosila školarina pre ulaska Rumunije u EU.
Tadić je izrazio zahvalnosti Rumuniji za podršku Srbiji na putu ka EU, kao i na velikoj podršci koji je dala prilikom prijema Srbije u NATO program Partnerstvo za mir.
(agencije/MONDO)
"Bilo je aluzija da bi prijem u EU mogao biti uslovljen prihvatanjem rešenja za Kosovo koje bi bilo negativno po Srbiju. To je za Srbiju neprihvatljiv stav, jer nijedna država nije morala da se odriče svog teritorijalnog integriteta zarad članstva", rekao je Koštunica posle sastanka sa predsednikom Rumunije Trajanom Baseskuom.
Koštunica je dodao da je do rešenja budućeg statusa Kosova lako doći, ako se poštuje medjunarodno pravo i Povelja UN.
Predsednik Rumunije je odbio da komentariše navode da se u EU razmatra mogućnost pritisaka na Beograd radi "konstruktivnog pristupa" rešavanju budućeg statusa Kosova, rekavši da je razgovarano o tome kakav je stav Rumunije. "Stav Rumunije o Kosovu je isti - taj problem mora se rešiti uz vodjenje računa o teritorijalnom integritetu Srbije i principu o nepovredivosti granica", rekao je Basesku.
Navode o uslovljavanju je objavio pariski dnevnik "Mond", ali ih je demantovala Evropska komisija.
Basesku je obećao "bezrezervnu podršku" Srbiji na putu ka EU i poručio "na osnovu sopstvenog iskustva, da jedna država pristupa Uniji onda kada to poželi narod te države". "EU nikome ništa ne nameće, samo traži poštovanje svojih standarda", rekao je on. Rumunija je, zajedno sa Bugarskom, od 1. januara postala članica EU.
Koštunica je izrazio očekivanje da bi pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU mogli biti nastavljeni posle parlamentarnih izbora u Srbiji i dodao da u Uniji postoji više zemalja koje smatraju da te pregovore nije trebalo ni prekidati.
Premijer Srbije je naveo da se parlamentarnim izborima, posle usvajanja novog Ustava, stvara "potpuno novi sistem koji će približiti Srbiju EU". "Ubedjen sam da će demokratska vlada posle izbora biti u stanju da razgovara o budućem statusu Kosova i da objasni srpskom narodu šta je potrebno za dostizanje standarda EU", rekao je Basesku.
Koštunica i Basesku su se složili da su bilateralni odnosi dve zemlje "više nego prijateljski" i dogovorili o viznim olakšicama za gradjane Srbije koji žele da posete novu članicu EU.
Basesku: Važno da na vlasti ostanu demokrate
Basesku je prethodno, posle razgovora sa srpskim kolegom Borisom Tadićem, istakao da je jako važno za evropsku persektivu Srbije da posle izbora na vlasti ostanu demokratske snage."Mislimo da je veoma važno da nakon izbora na vlasti ostanu demokratske snage", rekao je Basesku, govoreći o težnjama Srbije ka evro-atlanskim intergacijama.
On je naveo da će Srbija postati članica EU "kada to poželi", odnosno kada gradjani i političari Srbije razmisle dobro o standardima Unije, i njihovom zadovoljavanju, i naveo da mora biti "želja Srba" da te standarde ispune. "Ubedjen sam... da će vlada posle izbora biti kredibilan partner, biće vlada koja će efikasno moći da podrži interese ove zemlje", rekao je Basesku.
Govoreći o procesu rešavanja pitanja Kosova, naveo i da je jako važno da Srbija posle izbora dobije jaku i kredibilnu vladu, koja "će biti prihvaćena od strane zemalja članica Kontakt grupe" i medjunarodne zajednice.
Predsednik Tadić je čestitao Rumuniji ulazak u EU i rekao da je ta zemlja najbolji primer "koliko država i gradjani imaju od tog članstva". "Javno želimm da čestitam predsedniku Baseskuu na izvanrednom ekonomskom uspehu koji je Rumunije postigla", rekao je Tadić.
Basesku je podsetio da će Rumunija u narednih sedam godina dobiti 32 milijarde dolara nepovratne pomoći iz pristupnih fondova EU, da su direktne strane investicije u toj zemlji prošle godine, kada se znalo da će postati članica EU, iznosile 8,5 milijardi evra. Rumunski predsednik je, kao jedan od primera direktnih olakšica za gradjane, naveo mogućnost putovanja gradjana po zemljama EU samo sa ličnom kartom. On je naveo i činjenicu da rumunski studenti za školovanje u zemljama EU sada treba u proseku godišnje da plate 3.000 evra, u odnosu na čak 30.000 evra, koliko je za njih iznosila školarina pre ulaska Rumunije u EU.
Tadić je izrazio zahvalnosti Rumuniji za podršku Srbiji na putu ka EU, kao i na velikoj podršci koji je dala prilikom prijema Srbije u NATO program Partnerstvo za mir.
(agencije/MONDO)
