Dobitnik NIN-ove nagrade za najbolji roman u 2006. godini je Svetislav Basara za roman "Uspon i pad Parkinsonove bolesti" u izdanju "Derete".
Dobitnik NIN-ove nagrade za najbolji roman u 2006. godini je Svetislav Basara za roman "Uspon i pad Parkinsonove bolesti" u izdanju "Derete".
Za Basarin roman glasala su tri člana žirija, dok su dva glasala za knjigu "Emilija Leta" Mirjane Mitrović u izdanju "Platoa".
U užoj konkurenciji bili su i "Komo" Srdjana Valjarevića u izdanju "Samizdata B92", "Četiri zida i grad" Zvonka Karanovića u izdanju "Lagune" i "Most" Zorana Živkovića, takođe u izdanju "Lagune".
Žiri je radio u sastavu Milan Vlajčić (predsednik), Stevan Tontić, Tihomir Brajović, Aleksandar Jovanović i Slobodan Vladušić.
Za knjigu Svetislava Basare (1953) "Uspon i pad Parkinsonove bolesti" glasali su Vlajčić, Tontić i Brajović.
Reč je o, kako se u uredničkoj preporuci navodi, "romanu koji je povremeno istorija, i istorija koja je povremeno roman".
Glavni junak romana Demjan Lavrentjevič Parkinson, izumitelj strašne bolesti, umire od iscrpljenosti 1947. godine u logoru na Kolimi pod lažnim imenom Nikolaj Nikolajevič Kuznjecov.
Do tog dana on pokušava da iz perspektive čudne bolesti promeni okolinu, sastavljajući fragmente odavno razbijene celine integralne slike sveta.
Dobitnik nagrade Svetislav Basara u vrlo kratkom obraćanju novinarima istakao je da "čovek ne zna da li je bolje dobiti ili ne dobiti NIN-ovu nagradu. Ako je ne dobije, to je nedostatak, ako je dobije, naći će se u gužvi".
Basara je 1998. godine oštro polemisao sa žirijem za NIN-ovu nagradu, koji je priznanje dodelio Milovanu Danojliću za roman "Oslobodioci i izdajnici", i tada najavio da povlači i svoja buduća dela iz buduće konkurencije za to priznanje.
Nakon izlaska novog romana, Basara je izjavio da je pre objavljivanja "izrazio želju da na koricama stoji 'Van konkurencije za Ninovu nagradu'", ali da su ga "odgovorili od toga".
Novčana vrednost ovogodišnje NIN-ove nagrade za roman godine je 7.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, a priznanje će Basari biti uručeno 25. januara u beogradskom "Aeroklubu".
Prošlogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade je Miro Vuksanović za roman-azbučnik "Semolj zemlja".
NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine Dobrici Ćosiću za roman "Koreni", a to priznanje nije dodeljeno samo jednom, 1959. godine.
"Kao pisac u potpunosti stojim iza ovog mog dela koje mi je veoma drago", rekao je Basara za Tanjug.
Upitan da li je to priznanje zaslužila i još neka od četiri-pet njegovih knjiga koje su se do sada našle u užem izboru za NIN-ovu nagradu, Basara je ocenio da je trebalo da je dobije roman "Fama o biciklisti" objavljen 1996. godine. Reč je o delu koje je uvršteno medju deset najboljih knjiga kojima je nepravedno izmaklo NIN-ovo priznanje.
Poznati pisac, koji je do sada objavio oko 20 naslova, kaže da već duže vreme radi na novom romanu, ali nije želeo da otkriva detalje o tome.
Basara, kome je NIN-ova nagrada donela i 7.000 evra raspoloženo je primetio da će polovinu para sigurno potrošiti na slavlje, a ostalo za tekuće troškove.
Poznat po tome da uglavnom izbegava razgovore za medije, Basara je podsetio je da je kao dobitnik NIN-ove nagrade u obavezi da ne daje intervjue pre nego što se sledeće sedmice ne pojavi njegov razgovor u tom nedeljniku.
(Beta/Tanjug)
Za Basarin roman glasala su tri člana žirija, dok su dva glasala za knjigu "Emilija Leta" Mirjane Mitrović u izdanju "Platoa".
U užoj konkurenciji bili su i "Komo" Srdjana Valjarevića u izdanju "Samizdata B92", "Četiri zida i grad" Zvonka Karanovića u izdanju "Lagune" i "Most" Zorana Živkovića, takođe u izdanju "Lagune".
Žiri je radio u sastavu Milan Vlajčić (predsednik), Stevan Tontić, Tihomir Brajović, Aleksandar Jovanović i Slobodan Vladušić.
Za knjigu Svetislava Basare (1953) "Uspon i pad Parkinsonove bolesti" glasali su Vlajčić, Tontić i Brajović.
Reč je o, kako se u uredničkoj preporuci navodi, "romanu koji je povremeno istorija, i istorija koja je povremeno roman".
Glavni junak romana Demjan Lavrentjevič Parkinson, izumitelj strašne bolesti, umire od iscrpljenosti 1947. godine u logoru na Kolimi pod lažnim imenom Nikolaj Nikolajevič Kuznjecov.
Do tog dana on pokušava da iz perspektive čudne bolesti promeni okolinu, sastavljajući fragmente odavno razbijene celine integralne slike sveta.
Dobitnik nagrade Svetislav Basara u vrlo kratkom obraćanju novinarima istakao je da "čovek ne zna da li je bolje dobiti ili ne dobiti NIN-ovu nagradu. Ako je ne dobije, to je nedostatak, ako je dobije, naći će se u gužvi".
Basara je 1998. godine oštro polemisao sa žirijem za NIN-ovu nagradu, koji je priznanje dodelio Milovanu Danojliću za roman "Oslobodioci i izdajnici", i tada najavio da povlači i svoja buduća dela iz buduće konkurencije za to priznanje.
Nakon izlaska novog romana, Basara je izjavio da je pre objavljivanja "izrazio želju da na koricama stoji 'Van konkurencije za Ninovu nagradu'", ali da su ga "odgovorili od toga".
Novčana vrednost ovogodišnje NIN-ove nagrade za roman godine je 7.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, a priznanje će Basari biti uručeno 25. januara u beogradskom "Aeroklubu".
Prošlogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade je Miro Vuksanović za roman-azbučnik "Semolj zemlja".
NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine Dobrici Ćosiću za roman "Koreni", a to priznanje nije dodeljeno samo jednom, 1959. godine.
Basara: Potpuno zaslužujem nagradu
Dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine Svetislav Basara (1953) izjavio je u četvrtak da je njegova knjiga "Uspon i pad Parkinsonove bolesti" takvu prestižnu nagradu zavredela."Kao pisac u potpunosti stojim iza ovog mog dela koje mi je veoma drago", rekao je Basara za Tanjug.
Upitan da li je to priznanje zaslužila i još neka od četiri-pet njegovih knjiga koje su se do sada našle u užem izboru za NIN-ovu nagradu, Basara je ocenio da je trebalo da je dobije roman "Fama o biciklisti" objavljen 1996. godine. Reč je o delu koje je uvršteno medju deset najboljih knjiga kojima je nepravedno izmaklo NIN-ovo priznanje.
Poznati pisac, koji je do sada objavio oko 20 naslova, kaže da već duže vreme radi na novom romanu, ali nije želeo da otkriva detalje o tome.
Basara, kome je NIN-ova nagrada donela i 7.000 evra raspoloženo je primetio da će polovinu para sigurno potrošiti na slavlje, a ostalo za tekuće troškove.
Poznat po tome da uglavnom izbegava razgovore za medije, Basara je podsetio je da je kao dobitnik NIN-ove nagrade u obavezi da ne daje intervjue pre nego što se sledeće sedmice ne pojavi njegov razgovor u tom nedeljniku.
(Beta/Tanjug)
