Parlamentrana skupština Saveta Evrope usvojila je rezoluciju o Kosovu, a u konačnom tekstu izbrisan je paragraf četiri u kojem se predlaže nezavisnost Kosova i Metohije kao rešenje za budući status južne srpske pokrajine. Rezolucija je usvojena sa 99 glasova za, 36 protiv i 14 uzdržanih. Protiv je bila i delegacija Srbije, pošto nije prihvaćen amandman da je Kosovo sastavni deo Srbije. Medjunarodno nametanje rešenja za Kosovo navodi se u rezoluciji kao "krajnja mogućnost".
Parlamentrana skupština Saveta Evrope usvojila je rezoluciju o Kosovu, a u konačnom tekstu izbrisan je paragraf četiri u kojem se predlaže nezavisnost Kosova i Metohije kao rešenje za budući status južne srpske pokrajine. Medjunarodno nametanje rešenja za Kosovo navodi se u rezoluciji kao "krajnja mogućnost".
Konačni tekst rezolucije Parlamentarna skupština je usvojila sa 99 glasova za, 36 protiv i 14 uzdržanih. Protiv je bila i delegacija Srbije, pošto nije prihvaćen amandman da je Kosovo sastavni deo Srbije.
Usvajanju rezolucije prethodila je rasprava poslanika Parlamentarne skupštine, koji su izrazili različite stavove o izveštaju lorda Rasela Džonstona, u kojem se nezavisnost navodi kao rešenje za Kosovo. U spornom paragrafu uslovna nezavisnost označena je kao rešenje koje pruža najviše šansi za stabilnost regiona.
"Poštujući interes Srbije i njeno pravo da očuva svoj teritorijalni integritet, Skupština veruje da bi nezavisnost Kosova, uz odredjene uslove, bilo rešenje koje - osim što odgovara volji većine gradjana Kosova - može da obezbedi najviše šansi za trajni, dugoročni mir i stabilnost Kosova i čitavog regiona", navodi se u spornom paragrafu. Taj tekst je 18. septembra usvojen na Političkom komitetu Parlamentarne skupštine SE.
Politički komitet je, medjutim, u utorak zauzeo stav da je potrebno izbrisati taj paragraf i predložio da se unese drugi paragraf u kojem bi stajalo da je cilj da se utiče na obe strane u pregovorima da pokažu fleksibilnost.
Lord Džonston pozvao je, ipak, u sredu parlamentarce da podrže tu rezoluciju, uz ocenu da bi, kako je rekao,"vraćanje Kosova pod okrilje Beograda bila budalasta pozivnica na nasilje".
Šef srpske delegacije u skupštini SE Miloš Aligrudić je pozvao parlamentarce da ne prihvate predloženi tekst, ocenjujući da će u suprotnom ohrabriti kosovske Albance da više ne pregovaraju. "Zašto bi više ulagali napore da pregovaraju ako im ovo uvaženo telo kaže da su u pravu, a da druga strana nije i da samo treba da sede i čekaju ishod", rekao je on i upozorio da to može ugroziti mogućnost pronalaženja dogovrenog rešenja kao najboljeg mogućeg ishoda.
Aligrudić je rekao da je kosovsko pitanje osetljivo i da bi trebalo poznavati istorijske podatke kojih u predloženom tekstu nema. Govoreći o spornom paragrafu četiri, Aligrudić je kritikovao što se navodi da će nezavisnost biti garant mira i stabilnosti u regionu i naveo podatke o broju prognanih Srba. On je ukazao i da se nacrtom rezolucije krše nepovredivost granica, suvereniteta i integriteta zemlje.
Član srpske delegacije u sklupštini SE Ivica Dačić je upitao specijalnog izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija zašto ne poštuje Rezoluciju 1244 SB UN i ocenio da Srbi na Kosovu žive kao "Jevreji za vreme Hitlera u getu". Dačić je rekao da na Kosovu caruju trgovina drogom, ljudima i oružjem i da se iz pokrajine regrutuje "bela Al-Kaida" što je, kako je istakao, problem i medjunarodne zajednice.
Kako biste reagovali kada bi se otcepila Katalonija, Korzika, Kurdistan..., upitao je Dačić, a njegove reči su propraćene snažnim aplauzom. On je takodje upitao da za 100 godina Albanci imaju većinu u Strazburu, da li bi onda bila proglašena nezavisnost tog dela Francuske.
Britanski poslanik Dejvid Vilšir, na čiju je inicijativu nacrt rezolucije u oktobru skinut sa dnevnog reda jesenjeg zasedanja skupštine SE, ocenio je da nije pravi trenutak za usvajanje te rezolucije, jer se sve dogadjaja devet dana uoči 2. februara, datuma kada Ahtisari treba da obavesti Beograd i Prištinu o svom predlogu rešenja za Kosovo.
Vilšir je takodje kritikovao način na koji je predložena rezolucija, navodeći da je potrebno izbaciti sporni paragraf ili tekst vratiti pred Politički komitet.
Karamanlis je, takodje, rekao da bi rešenje za status Kosova trebalo da bude prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu i da pruži uverljive garancije za zaštitu multietničkog i multikulturalnog karaktera pokrajine.
“Rešenjem statusa mora biti obezbedjeno maksimalno poštovanje ljudskih prava i prava manjina... Istovremeno, u periodu koji bude usledio posle rešenja statusa, u pokrajini mora biti osigurana vladavina prava”, rekao je Karamanlis nakon sastanka sa predsednikom Parlamentarne skupštine SE Reneom van der Lindenom.
Grčki premijer je, takodje, rekao da rešenje za budući status Kosova treba da bude u duhu "evropske perspektive čitavog regiona, u duhu budućnosti Kosova i Srbije”. „Glavni cilj u rešavanju pitanja statusa mora biti stabilnost regiona”, naglasio je Karamanlis.
Davanje nezavisnosti Kosovu i Metohiji u ovom trenutku bila bi tragična greška, izjavio je u sredu predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov, koji je uoči glasanja najavio da će se ruska delegacija izjasniti protiv rezolucije Parlamentarne skupštine SE u kojoj se pominje da je potrebno, uz odredjene uslove, sprskoj pokrajini dati nezavisnost.
Istupajući na zimskom zasedanju skupštine posle podnošenja izveštaja lorda Rasela Džonstona, Kosačov je rekao da je na Kosovu i dalje prisutna podela po etničkoj pripadnosti i da se nastavlja sa kršenjem ljudskih prava, preneli su ruski mediji. Osim toga, kako je istakao, o pitanju davanja nezavisnosti Kosovu ima pravo da odlučuje samo Savet bezbednosti UN.
Kosačov smatra da će Parlamentarna skupština SE napraviti tragičnu grešku ako se založi za nezavisnost, bez jasnog odredjenja pozicije o tome da li treba poštovati princip prava naroda na samoopredeljenje ili princip teritorijalne celovitosti država. Ruski parlamentarac je ponovio stav Moskve da se "Rusija zalaže u pitanju statusa Kosova za poštovanje teritorijalne celovitosti".
Kosačov je i u utorak uoči razmatranja izveštaja o Kosovu rekao da "ako nezavisnost bude priznata mimo Beograda, to će postati prvi slučaj i presedan u posleratnoj istoriji Evrope, i takvo rešenje direktno će uticati na rešenje drugih situacija na postsovjetskom prostoru i u samoj Evropi".
Predlog će, kako je rekao Ahtisari, biti snažno fokusiran na zaštitu manjinskih prava i formiranje multietničkog i demokratskog društva. On je, medjutim, ukazao da treba biti realan i da treba znati da će za to biti potrebno vreme i saradnja svih zajednica.
"Kao specijalni izaslanik za Kosovo, razgovarao sam sa stranama uključenim u pregovore. Nastavio sam dijalog i dinamiku procesa uzimajući u obzir situaciju na terenu", rekao je Ahtisari i ukazao da će rešenje omogućiti dostojanstven život svih stanovnika.
Ističući da SE od 1999. ima značajnu ulogu na Kosovu, Ahtisari je rekao da će ova organizacija i dalje imati veliku ulogu u zaštiti verskog i kulturnog nasledja. Ahtisari je rekao da će biti potrebno nadgledati poštovanje konvencije o zaštiti manjina na Kosovu i obezbediti jednakost svih manjina, kao i formirati organe za nadgledanje zaštite verskog i kulturnog nasledja.
Generalni sekretar SE Teri Dejvis izjavio je da se zalaže za poštovanje teritorijalnog integriteta svih članica te panevropske organizacije sve dok ne postoji drugačija odluka Ujedinjenih nacija. "Kao generalni sekretar uvek se zalažem za poštovanje teritorijalnog integriteta dok ne postoji drugačija odluka UN", rekao je Dejvis na radnom doručku sa novinarima.
Dejvis je podsetio da nije na Savetu Evrope da nametne odluku o budućem statusu Kosova i dodao da je generalni sekretar UN imenovao Martija Ahtisarija da se bavi tim pitanjem i on će svoj izveštaj predstaviti Savetu bezbednosti UN.
"Kao generalni sekretar uvek ću braniti teritorijalni integritet svih zemalja članica osim ako ne postoji drugačija odluka UN", ponovio je Dejvis.
Skupština SE je u rezoluciji ocenila da bi status Kosova trebalo što hitnije definisati kako bi se stvorili uslovi za razvoj u potpunosti odgovornih i reprezentativnih institucija Kosova, uspostavile osnove ekonomskog rasta i doprinelo daljoj konsolidaciji miroljubivih i dobrosusedskih odnosa na zapadnom Balkanu.
U rezoluciji se navodi da nerešeni status Kosova čini neizvesnom dalju političku stabilizaciju zapadnog Balkana i ističe da je Savet Evrope, bez obzira na ishod pregovora o Kosovu, rešen da pomogne i Srbiji, i Kosovu, u suočavanju sa izazovima koji im predstoje.
Kako se navodi, dogadjaji poslednjih meseci bili su posebno obeshrabrujući za Srbiju, uključujući zategnute odnose sa haškim Tribunalom, prekid pregovora sa EU i raspad Državne zajednice sa Crnom Gorom, ali i da u "ovoj delikatnoj fazi sprsko političko vodjstvo ima odgovornost" da spreči jačanje antievropskih osećanja medju stanovništvom.
U tekstu se ocenjuje da bi, ukoliko bi se pregovori o budućem statusu Kosova produžili "van razumnog vremenskog okvira", možda bilo neophodno predvideti, kao krajnju mogućnost, medjunarodno nametnuto rešenje.
U rezoluciji o Kosovu pozivaju se i Beograd, i Priština da nastave pregovore o budućem statusu Kosova, uz postavljanje za glavni cilj postizanja fer standarda za sve stanovnike Kosova i prihvatanje da održavanje tih standarda može zahtevati medjunarodno prisustvo i nadgledanje na odredjeno vreme.
(MONDO/agencije)
Konačni tekst rezolucije Parlamentarna skupština je usvojila sa 99 glasova za, 36 protiv i 14 uzdržanih. Protiv je bila i delegacija Srbije, pošto nije prihvaćen amandman da je Kosovo sastavni deo Srbije.
Usvajanju rezolucije prethodila je rasprava poslanika Parlamentarne skupštine, koji su izrazili različite stavove o izveštaju lorda Rasela Džonstona, u kojem se nezavisnost navodi kao rešenje za Kosovo. U spornom paragrafu uslovna nezavisnost označena je kao rešenje koje pruža najviše šansi za stabilnost regiona.
"Poštujući interes Srbije i njeno pravo da očuva svoj teritorijalni integritet, Skupština veruje da bi nezavisnost Kosova, uz odredjene uslove, bilo rešenje koje - osim što odgovara volji većine gradjana Kosova - može da obezbedi najviše šansi za trajni, dugoročni mir i stabilnost Kosova i čitavog regiona", navodi se u spornom paragrafu. Taj tekst je 18. septembra usvojen na Političkom komitetu Parlamentarne skupštine SE.
Politički komitet je, medjutim, u utorak zauzeo stav da je potrebno izbrisati taj paragraf i predložio da se unese drugi paragraf u kojem bi stajalo da je cilj da se utiče na obe strane u pregovorima da pokažu fleksibilnost.
Lord Džonston pozvao je, ipak, u sredu parlamentarce da podrže tu rezoluciju, uz ocenu da bi, kako je rekao,"vraćanje Kosova pod okrilje Beograda bila budalasta pozivnica na nasilje".
Šef srpske delegacije u skupštini SE Miloš Aligrudić je pozvao parlamentarce da ne prihvate predloženi tekst, ocenjujući da će u suprotnom ohrabriti kosovske Albance da više ne pregovaraju. "Zašto bi više ulagali napore da pregovaraju ako im ovo uvaženo telo kaže da su u pravu, a da druga strana nije i da samo treba da sede i čekaju ishod", rekao je on i upozorio da to može ugroziti mogućnost pronalaženja dogovrenog rešenja kao najboljeg mogućeg ishoda.
Aligrudić je rekao da je kosovsko pitanje osetljivo i da bi trebalo poznavati istorijske podatke kojih u predloženom tekstu nema. Govoreći o spornom paragrafu četiri, Aligrudić je kritikovao što se navodi da će nezavisnost biti garant mira i stabilnosti u regionu i naveo podatke o broju prognanih Srba. On je ukazao i da se nacrtom rezolucije krše nepovredivost granica, suvereniteta i integriteta zemlje.
Član srpske delegacije u sklupštini SE Ivica Dačić je upitao specijalnog izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija zašto ne poštuje Rezoluciju 1244 SB UN i ocenio da Srbi na Kosovu žive kao "Jevreji za vreme Hitlera u getu". Dačić je rekao da na Kosovu caruju trgovina drogom, ljudima i oružjem i da se iz pokrajine regrutuje "bela Al-Kaida" što je, kako je istakao, problem i medjunarodne zajednice.
Kako biste reagovali kada bi se otcepila Katalonija, Korzika, Kurdistan..., upitao je Dačić, a njegove reči su propraćene snažnim aplauzom. On je takodje upitao da za 100 godina Albanci imaju većinu u Strazburu, da li bi onda bila proglašena nezavisnost tog dela Francuske.
Britanski poslanik Dejvid Vilšir, na čiju je inicijativu nacrt rezolucije u oktobru skinut sa dnevnog reda jesenjeg zasedanja skupštine SE, ocenio je da nije pravi trenutak za usvajanje te rezolucije, jer se sve dogadjaja devet dana uoči 2. februara, datuma kada Ahtisari treba da obavesti Beograd i Prištinu o svom predlogu rešenja za Kosovo.
Vilšir je takodje kritikovao način na koji je predložena rezolucija, navodeći da je potrebno izbaciti sporni paragraf ili tekst vratiti pred Politički komitet.
Rusija i Grčka: Rešenje ne sme biti nametnuto
Na marginama zasedanja, o Kosovu je novinarima govorio i grčki premijer Kostas Karamanlis, ističući da rešenje za budući status pokrajine ne sme da bude nametnuto jer ne bi doprinelo stabilizaciji regiona.Karamanlis je, takodje, rekao da bi rešenje za status Kosova trebalo da bude prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu i da pruži uverljive garancije za zaštitu multietničkog i multikulturalnog karaktera pokrajine.
“Rešenjem statusa mora biti obezbedjeno maksimalno poštovanje ljudskih prava i prava manjina... Istovremeno, u periodu koji bude usledio posle rešenja statusa, u pokrajini mora biti osigurana vladavina prava”, rekao je Karamanlis nakon sastanka sa predsednikom Parlamentarne skupštine SE Reneom van der Lindenom.
Grčki premijer je, takodje, rekao da rešenje za budući status Kosova treba da bude u duhu "evropske perspektive čitavog regiona, u duhu budućnosti Kosova i Srbije”. „Glavni cilj u rešavanju pitanja statusa mora biti stabilnost regiona”, naglasio je Karamanlis.
Davanje nezavisnosti Kosovu i Metohiji u ovom trenutku bila bi tragična greška, izjavio je u sredu predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov, koji je uoči glasanja najavio da će se ruska delegacija izjasniti protiv rezolucije Parlamentarne skupštine SE u kojoj se pominje da je potrebno, uz odredjene uslove, sprskoj pokrajini dati nezavisnost.
Istupajući na zimskom zasedanju skupštine posle podnošenja izveštaja lorda Rasela Džonstona, Kosačov je rekao da je na Kosovu i dalje prisutna podela po etničkoj pripadnosti i da se nastavlja sa kršenjem ljudskih prava, preneli su ruski mediji. Osim toga, kako je istakao, o pitanju davanja nezavisnosti Kosovu ima pravo da odlučuje samo Savet bezbednosti UN.
Kosačov smatra da će Parlamentarna skupština SE napraviti tragičnu grešku ako se založi za nezavisnost, bez jasnog odredjenja pozicije o tome da li treba poštovati princip prava naroda na samoopredeljenje ili princip teritorijalne celovitosti država. Ruski parlamentarac je ponovio stav Moskve da se "Rusija zalaže u pitanju statusa Kosova za poštovanje teritorijalne celovitosti".
Kosačov je i u utorak uoči razmatranja izveštaja o Kosovu rekao da "ako nezavisnost bude priznata mimo Beograda, to će postati prvi slučaj i presedan u posleratnoj istoriji Evrope, i takvo rešenje direktno će uticati na rešenje drugih situacija na postsovjetskom prostoru i u samoj Evropi".
Ahtisari: Predlog fer i izbalansiran
Parlementarnoj skupštini SE ranije se obratio specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari, koji je najavio da će 2. februara predstaviti Beogradu i Prištini svoj predlog za budućnost pokrajine, dodajući da će rešenje omogućiti dostojanstven život svih stanovnika. "Moj predlog za rešenje biće fer i izbalansiran", izjavio je Ahtisari u Parlamentarnoj skupštini SE i dodao da njegov predlog podrazumeva i snažno prisustvo medjunarodne zajednice.Predlog će, kako je rekao Ahtisari, biti snažno fokusiran na zaštitu manjinskih prava i formiranje multietničkog i demokratskog društva. On je, medjutim, ukazao da treba biti realan i da treba znati da će za to biti potrebno vreme i saradnja svih zajednica.
"Kao specijalni izaslanik za Kosovo, razgovarao sam sa stranama uključenim u pregovore. Nastavio sam dijalog i dinamiku procesa uzimajući u obzir situaciju na terenu", rekao je Ahtisari i ukazao da će rešenje omogućiti dostojanstven život svih stanovnika.
Ističući da SE od 1999. ima značajnu ulogu na Kosovu, Ahtisari je rekao da će ova organizacija i dalje imati veliku ulogu u zaštiti verskog i kulturnog nasledja. Ahtisari je rekao da će biti potrebno nadgledati poštovanje konvencije o zaštiti manjina na Kosovu i obezbediti jednakost svih manjina, kao i formirati organe za nadgledanje zaštite verskog i kulturnog nasledja.
Generalni sekretar SE Teri Dejvis izjavio je da se zalaže za poštovanje teritorijalnog integriteta svih članica te panevropske organizacije sve dok ne postoji drugačija odluka Ujedinjenih nacija. "Kao generalni sekretar uvek se zalažem za poštovanje teritorijalnog integriteta dok ne postoji drugačija odluka UN", rekao je Dejvis na radnom doručku sa novinarima.
Dejvis je podsetio da nije na Savetu Evrope da nametne odluku o budućem statusu Kosova i dodao da je generalni sekretar UN imenovao Martija Ahtisarija da se bavi tim pitanjem i on će svoj izveštaj predstaviti Savetu bezbednosti UN.
"Kao generalni sekretar uvek ću braniti teritorijalni integritet svih zemalja članica osim ako ne postoji drugačija odluka UN", ponovio je Dejvis.
Rezolucija usvojena, srpska delegacija protiv
Konačni tekst rezolucije SE Parlamentarna skupština je usvojila sa 99 glasova za, 36 protiv i 14 uzdržanih. Protiv rezolucije bila je i delegacija Srbije, a Miloš Aligrudić je rekao da je naša delagacija glasala protiv iz principijelnih razloga - jer nisu prihvaćeni njeni amandmani u kojima se navodi da je Kosovo sastavni deo Srbije, i to upravo na osnovu važeche Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.Skupština SE je u rezoluciji ocenila da bi status Kosova trebalo što hitnije definisati kako bi se stvorili uslovi za razvoj u potpunosti odgovornih i reprezentativnih institucija Kosova, uspostavile osnove ekonomskog rasta i doprinelo daljoj konsolidaciji miroljubivih i dobrosusedskih odnosa na zapadnom Balkanu.
U rezoluciji se navodi da nerešeni status Kosova čini neizvesnom dalju političku stabilizaciju zapadnog Balkana i ističe da je Savet Evrope, bez obzira na ishod pregovora o Kosovu, rešen da pomogne i Srbiji, i Kosovu, u suočavanju sa izazovima koji im predstoje.
Kako se navodi, dogadjaji poslednjih meseci bili su posebno obeshrabrujući za Srbiju, uključujući zategnute odnose sa haškim Tribunalom, prekid pregovora sa EU i raspad Državne zajednice sa Crnom Gorom, ali i da u "ovoj delikatnoj fazi sprsko političko vodjstvo ima odgovornost" da spreči jačanje antievropskih osećanja medju stanovništvom.
U tekstu se ocenjuje da bi, ukoliko bi se pregovori o budućem statusu Kosova produžili "van razumnog vremenskog okvira", možda bilo neophodno predvideti, kao krajnju mogućnost, medjunarodno nametnuto rešenje.
U rezoluciji o Kosovu pozivaju se i Beograd, i Priština da nastave pregovore o budućem statusu Kosova, uz postavljanje za glavni cilj postizanja fer standarda za sve stanovnike Kosova i prihvatanje da održavanje tih standarda može zahtevati medjunarodno prisustvo i nadgledanje na odredjeno vreme.
(MONDO/agencije)
