Predsednik Srbije Boris Tadić izneće u petak, 2. februara, specijalnom izaslanikom UN Martijem Ahtisarijem, "stav Srbije", ali se neće upuštati u raspravu o njegovim predlozima za rešavanje pitanja statusa Kosova i Metohije, izjavio je Tadićev savetnik Leon Kojen.
Predsednik Srbije Boris Tadić izneće u petak, 2. februara, u razgovoru sa specijalnim izaslanikom UN Martijem Ahtisarijem, "stav Srbije", ali se neće upuštati u raspravu o njegovim predlozima za rešavanje pitanja statusa Kosova i Metohije, izjavio je Tadićev savetnik Leon Kojen.
Kojen je, gostujući na Radio-televizji Srbije, potvrdio da je pozicija sa koje će Tadić nastupati u razgovoru sa Ahtisarijem usaglašena sa predsednikom Vlade Srbije Vojislavom Koštunicom i da neće istupati iz okvira platforme za pregovore usvojene u Skupštini Srbije.
"Nastavlja se zajednička politika koja je više puta zvanično potvrdjena. Stvari u diplomatiji, pogotovo kada su ozbiljne stvari u pitanju, ne idu vrtoglavo. Predsednik Tadić će primiti predlog i izneti stav Srbije, ali se neće upuštati u raspravu o dokumentu", rekao je Kojen.
Prema njegovim rečima, vlasti u Beogradu, čiji je trenutno jedini legitimni predstavnik zbog postizbornog interegnuma predsednik Republike, moraju da vide šta će Ahtisari predložiti pre nego što bude moguće spekulisati o odgovoru.
Kako je istakao, kosovsko pitanje je "drastično internacionalizovano" i zbog podeljenih stavova "svetskih sila" u jednom trenutku će morati početi da se radi na kompromisu umesto što se nezavisnost nameće kao tema.
Objašnjavajući stavove o Kosovu koje su predstavnici koalicije DSS-NS izneli u razgovorima sa Tadićem, medju kojima je i stav da svaka država koja prizna nezavisnost Kosova "mora voditi računa da će to proizvesti ozbiljne posledice u medjusobnim odnosima", Samardžić je rekao da je, s obzirom na saznanja o sadržaju Ahtisarijevog predloga, bilo nužno dopuniti stavove Beograda.
"Taj dokument se, prema našim saznanjima, sastoji iz dve celine, jedan se tiče opštih principa i odnosiće se na status Kosova i Metohije, a drugi će imati anekse i odnosiće se na specifična pitanja kao što je decentralizacija i zaštita kulturnih spomenika", rekao je Samardžić.
On je ponovio da se ne može pregovarati o nezavisnosti Kosova, bez obzira na Ahtisarijev predlog.
"Ta platforma predstavlja poslednje upozorenje svim državama da se uzdrže od primene nasilja nad Srbijom i da ne prihvate činjenicu da se Srbiji otima 15 odsto teritorije", rekao je Janković u intervjuu za "Večernje novosti".
On je podsetio da je "dosad u Evropi bio poznat samo jedan slučaj priznavanja otimanja teritorije, i to se desilo 1938. sa Čehoslovačkom, kada je pod pritiskom velikih sila Zapada bila prinudjena da Nemačkoj prepusti Sudetsku oblast".
Komentarišući pojedina tumačenja da DSS zapravo traži prekid diplomatskih odnosa sa svim zemljama koje priznaju nezavisnost KiM, on je objasnio da "za Srbiju postoji široka skala diplomatskih i pravnih mogućnosti da reaguje".
"Stvar se ne može pojednostaviti i svesti na samo jedan, krajnji korak, kakav je prekid diplomatskih odnosa. Vlada i Skupština bi u tom slučaju odmerile kako će se postaviti prema onim državama koje bi se prihvatile uloge neposrednih izvršilaca i "jurišnika",kako prema zemljama u regionu, a kako prema NATO", rekao je Janković.
(agencije/MONDO)
Kojen je, gostujući na Radio-televizji Srbije, potvrdio da je pozicija sa koje će Tadić nastupati u razgovoru sa Ahtisarijem usaglašena sa predsednikom Vlade Srbije Vojislavom Koštunicom i da neće istupati iz okvira platforme za pregovore usvojene u Skupštini Srbije.
"Nastavlja se zajednička politika koja je više puta zvanično potvrdjena. Stvari u diplomatiji, pogotovo kada su ozbiljne stvari u pitanju, ne idu vrtoglavo. Predsednik Tadić će primiti predlog i izneti stav Srbije, ali se neće upuštati u raspravu o dokumentu", rekao je Kojen.
Prema njegovim rečima, vlasti u Beogradu, čiji je trenutno jedini legitimni predstavnik zbog postizbornog interegnuma predsednik Republike, moraju da vide šta će Ahtisari predložiti pre nego što bude moguće spekulisati o odgovoru.
Kako je istakao, kosovsko pitanje je "drastično internacionalizovano" i zbog podeljenih stavova "svetskih sila" u jednom trenutku će morati početi da se radi na kompromisu umesto što se nezavisnost nameće kao tema.
Samardžić: Nema pregovora o nezavisnosti
Savetnik premijera Srbije Slobodan Samardžić izjavio je da je u stalnom kontaktu sa Kojenom, iako deo srpskog pregovaračkog tima za Kosovo, koji je delegirala Vlada Srbije, nije ovlašćen da učestvuje u bilo kakvim pregovorima zbog spornog legitimiteta odlazeće vlade.Objašnjavajući stavove o Kosovu koje su predstavnici koalicije DSS-NS izneli u razgovorima sa Tadićem, medju kojima je i stav da svaka država koja prizna nezavisnost Kosova "mora voditi računa da će to proizvesti ozbiljne posledice u medjusobnim odnosima", Samardžić je rekao da je, s obzirom na saznanja o sadržaju Ahtisarijevog predloga, bilo nužno dopuniti stavove Beograda.
"Taj dokument se, prema našim saznanjima, sastoji iz dve celine, jedan se tiče opštih principa i odnosiće se na status Kosova i Metohije, a drugi će imati anekse i odnosiće se na specifična pitanja kao što je decentralizacija i zaštita kulturnih spomenika", rekao je Samardžić.
On je ponovio da se ne može pregovarati o nezavisnosti Kosova, bez obzira na Ahtisarijev predlog.
Janković:Platforma - poslednja linija odbrane
Platforma DSS-NS, predočena predsedniku Republike kao osnova za formiranje vlade, u suštini je poslednja linija odbrane suvereniteta države, ocenio je potpredsednik DSS Vladeta Janković."Ta platforma predstavlja poslednje upozorenje svim državama da se uzdrže od primene nasilja nad Srbijom i da ne prihvate činjenicu da se Srbiji otima 15 odsto teritorije", rekao je Janković u intervjuu za "Večernje novosti".
On je podsetio da je "dosad u Evropi bio poznat samo jedan slučaj priznavanja otimanja teritorije, i to se desilo 1938. sa Čehoslovačkom, kada je pod pritiskom velikih sila Zapada bila prinudjena da Nemačkoj prepusti Sudetsku oblast".
Komentarišući pojedina tumačenja da DSS zapravo traži prekid diplomatskih odnosa sa svim zemljama koje priznaju nezavisnost KiM, on je objasnio da "za Srbiju postoji široka skala diplomatskih i pravnih mogućnosti da reaguje".
"Stvar se ne može pojednostaviti i svesti na samo jedan, krajnji korak, kakav je prekid diplomatskih odnosa. Vlada i Skupština bi u tom slučaju odmerile kako će se postaviti prema onim državama koje bi se prihvatile uloge neposrednih izvršilaca i "jurišnika",kako prema zemljama u regionu, a kako prema NATO", rekao je Janković.
(agencije/MONDO)
