Visoki predstavnici Evropske unije u sredu će u Beogradu u razgovorima sa rukovodstvom Srbije zatražiti hitno formiranje nove proevropske vlade i ponuditi potom obnovu pregovora o pridruživanju uz ispunjavanje haških uslova.
Visoki predstavnici Evropske unije u sredu će u Beogradu u razgovorima sa rukovodstvom Srbije zatražiti hitno formiranje nove proevropske vlade i ponuditi potom obnovu pregovora o pridruživanju uz ispunjavanje haških uslova.Evropska "trojka" će uz to utvrditi da li je moguće očekivati bilo kakvu opipljiviju nagodbu oko Kosova ili, bar, "meko" neprihvatanje uz pregovore, ali ne i odbijanje predloga Martija Ahtisarija.
Kako su Beti preneli evropski diplomatski izvori, evropski partneri smatraju da Srbija nikako ne sme odbaciti dodatne pregovore jer bi time ozbiljno ugrozila svoje dalje približavanje EU i stabilnost regiona, a zapretila bi i opasnost neke vrste izolacije Srbije.
Dodali su da EU teško može uticati na Ahtisarija da promeni rokove za dodatne pregovore što je predsednik Boris Tadić najavio da će zatražiti, ali su ocenili da bi više uticaja na Ahtisarija mogli imati neki vanevropski činioci.
Članice EU nisu sasvim jedinstvene u politici prema Srbiji i načinu i tempu rešavanja kosovskog pitanja, iako izuzetno snažan pritisak Vašingtona na članice EU da podrže Ahtisarijev predlog i rokove, utiče na delimična pomeranja stavova onih evropskih zemalja koje su insistirale na kompromisu i pregovorima Beograda i Prištine, rekli su agenciji Beta izvori EU u Briselu.
To se pokazalo i na dva poslednja sastanka ambasadora zemalja EU, u Komitetu za zapadni Balkan i Političko-bezbednosnom komitetu, kada je Ahtisarijev pomoćnik Albert Roan insistirao da se nova rezolucija što pre usvoji u Savetu bezbednosti UN.
Ako je suditi po stavovima ambasadora predstavnika članica EU, Ahtisarijevi predlozi su dobrim delom prihvaćeni, ali se i dalje smatra da su pregovori nužni i da je veoma važno da Srbija uskoro dobije novu vladu.
Nekoliko zemalja (Grčka, Kipar, Italija, Slovačka) su za krajnje pažljvo odmeravanje šta je važnije - insistirati po svaku cenu na novoj rezoluciji SB UN, bez obzira na posledice, ili dati vremena pregovorima i mogućem približavanju stavova Beograda i Prištine.
Te zemlje i neki krugovi u EU smatraju da je velika mogućnost - a to su potvrdili i razgovori predstavnika EU u Moskvi, da rezolucija ne bude izglasana, i da SAD i još neke zemlje jednostrano priznaju nezavisnost Kosova.
U tome bi ih odmah vrlo verovatno sledile Velika Britanija, možda i Holandija i još neke, ali svakako ne većina članica EU i došlo bi do nejedinstva u redovima Unije. Bila bi ugrožena i misija EU na Kosovu jer sve članice EU smatraju da ta misija nije moguća bez međunarodnog pravnog pokrića u rezoluciji Saveta bezbednosti UN.
Nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer, visoki predstavnik EU Havijer Solana i evropski komesar Oli Ren, od predsednika Srbije Borisa Tadića, premijera Vojislava Koštunice i šefa diplomatije Vuka Draškovića žele da čuju koliko "prostora" srpska strana vidi za "konstruktivne pregovore" sa Prištinom.
Evropska komisija je ukazala da se "u sadašnjem važnom trenutku rešavanja kosovskog statusa, od srpskih demokratskih političkih vođa očekuje da iskažu smisao za odgovornost" i da je u interesu Srbije da ostane konstruktivno angažovana u procesu koji vode Ujedinjene nacije.
Visoki predstavnik EU Havijer Solana naročito poslednjih meseci uporno traži saglasnost evropskih partnera o rešenju za Kosovo i jednodušnu akciju prema Srbiji, Rusiji i drugim svetskim partnerima s ciljem da dodje do nagodbe oko Kosova.
Solani je to izuzetno stalo jer njegov glavni resor unutar EU - evropska bezbednosna i odbrambena politika - treba da na Kosovu ima glavne nadležnosti u sklopu evropske i medjunarodne misije.
Solana je januara u velikoj meri uskladio poglede na mogući rasplet statusa Kosova i politike prema Srbiji i deli mišljenje da bi što opipljivije trebalo Srbiji otvoriti vrata EU jer bi to ojačalo proevropske demokratske snage i olakšalo rešavanje problema Kosova.
Solana je, kao i neke članice EU, zato bio protiv odluke evropskog komesara Olija Rena da se sredinom 2006. obustave pregovori o pridruživanju sa Srbijom. Solana je smatrao da se time sužava manevarski prostor EU za pomoć demokratskim snagama i mogućnost uticaja na Srbiju u rešavanju Kosova.
Visoki predstavnik EU je to jasno stavio do znanja prošle nedelje i haškoj tužiteljki Karli del Ponte, mada je potvrdio da konačan odlazak svih optuženika u Hag ostaje politički uslov za potpisivanje, odnosno za ratifikaciju sporazuma o pridruživanju EU-Srbija.
Komesar Ren se sada, posebno posle izbora u Srbiji, zalaže za obnovu pregovora o pridruživanju s Beogradom, s tim da se nova, očekivano proevropska vlada Srbije jasno izjasni da će rešiti pitanje saradnje sa Haškim sudom.
(Beta)
