U Srbiji u siromaštvu ili na rubu siromaštva živi 300.000 dece, od kojih su najugroženija deca koja pripadaju manjinskim grupama, izbegla i raseljena i deca koja žive u ruralnim delovma, podaci su UNICEF-a, predstavljeni u Beogradu.
U Srbiji u siromaštvu ili na rubu siromaštva živi 300.000 dece, od kojih su najugroženija deca koja pripadaju manjinskim grupama, izbegla i raseljena i deca koja žive u ruralnim delovma, podaci su UNICEF-a, predstavljeni u Beogradu.Istraživanje predstavljeno u izveštaju "Stanje dece u Srbiji 2006. godine - siromaštvo i socijalna isključenost dece" pokazuje da je 155.000 dece u Srbiji siromašno, a da je još približno 155.000 u riziku da sklizne ispod linije siromaštva.
To su deca koja usled materijalne, socijalne ili kulturološke uskraćenosti nisu u mogućnosti da ostvare svoja prava na obrazovanje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu i jednake uslove za razvoj i zaštitu.
Najveći procenat dece koja su u posebnom riziku od siromaštva su deca iz velikih porodica, koja žive u ruralnim predelima, naročito u jugoistočnoj i zapadnoj Srbiji, deca koja pripadaju odredjenim manjinskim grupama, a posebno romska, izbegla i raseljena deca.
U izveštaju se navodi da ta deca rastu van dometa društvenog razvoja i da su često "nevidljiva" u svim sferama života - od javnih debata i donošenja zakona, do statistike i novinskih naslova.
Više od 80 odsto dece koja žive u romskim naseljima je siromašno i ona su izložena "višedimenzijskoj" diskriminaciji, a istraživanje je pokazalo da su romska deca četiri puta više zaostala u razvoju u odnosu na nacionalni prosek.
Stope smrtnosti odojčadi i dece do pet godina tri puta su veća medju romskom decom nego medju opštom populacijom.
U Srbiji samo 33 odsto dece pohadja predškolske ustanove, a taj procenat je drastično niži medju romskom decom, odnosno samo njih četiri odsto ide u školu.
Šest procenata dece koja žive ispod linije siromaštva ne pohadja osnovnu školu, a samo 13 odsto romske dece je i završi.
Medju siromašnima, većina su iz porodica u kojima odrasli članovi nemaju nikakvo obrazovanje, a ono je od ključnog značaja za prekid medjugeneracijskog lanca siromaštva i socijalne isključenosti, piše u izveštaju.
U siromašniju dečju populaciju spadaju i deca bez roditeljskog staranja koja žive u institucijama, deca sa smetanjam u razvoju i žrtve zlostavljnja, zanemarivanja i iskorišćavanja.
Istraživanje je pokazalo da deca sa smetnjama u razvoju nisu adekvatno uključena u zdravstveni i obrazovni sistema i izložena su izolaciji, a roditelji te dece su prepušteni sami sebi bez adekvatne podrške države.
U Srbji fizičko kažnjavanje dece nije iščezlo ni iz porodica ni iz škola, a česti su i drugi oblici nasilja. Značajan broj dece izložen je vršnjačkom nasilju, ali i nasilju nastavnika, navodi se u izveštaju.
U izveštaju se poziva na hitnu akciju smanjenja siromaštva dece jer, kako je zaključeno, "šanse propuštene u detinjstvu su propuštene zauvek".
Direktorka UNICEF-a za Srbiju, Crnu Goru i Hrvatsku En Lis Svenson kazala je da deca za državu moraju da budu prioritet jer će se u suprotnom desiti nešto što ne bi smelo, odnosno siromaštvo će se preneti na sledeću generaciju.
Ona je kazala da je u zemljama regiona vidljiv napredak u smanjenju siromaštva dece, ali je navela da zabrinjava to što napredak nije žabeležen medju najugroženijom decom.
Izveštaj su zajednički pripremili Republički zavod za statistiku Srbije, Savet Vlade Srbije za prava deteta i kancelarija UNICEF-a u Beogradu.
(Beta)
