Za rešenje statusa Kosova i Metohije potrebna je rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, izjavio je zamenik specijalnog izaslanika UN za južnu srpsku pokrajinu Alber Roan.
Za rešenje statusa Kosova i Metohije potrebna je rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, izjavio je zamenik specijalnog izaslanika UN za južnu srpsku pokrajinu Alber Roan.
"Sve dok je na snazi Rezolucija 1244, kojom je postavljena administarcija UN, njena misija sa Kosova (UNMIK) ne može da se povuče. Moramo dobiti rezoluciju kojom bi okončali mandat UNMIK-u. Polazimo od toga da ćemo imati rezoluciju, jer iako bi želeli dogovor Beograda i Prištine, to se čini nemogućim i to znaju kako Beograd, Priština, tako i Moskva", objasnio je Roan u emisiji austrijske državne televizije (ORF) "Europastudio".
Roan je u emisiji pod naslovom "Kosovo - fitilj na buretu baruta Srbije", rekao da će, svakako, predlog za rešenje budućeg statusa Kosmeta biti podnet Savetu bezbednosti UN, te da će se tek tada videti pravi stavovi članica tog tela.
Roan je još ocenio da ideja o stvaranja Velike Albanije ne može da predstavlja opasnost za region Balkana, dodajući da ni Albanija ni Kosovo nemaju nikakve želje za ujedinjenjem teritorija nastanjenih većinskim albanskim stanovništvom i za stvaranje Velike Albanije.
"Albanija smatra da će brže ući u EU takva kakva je sada, a Kosovari takodje imaju iskustva kada su bili izbeglice 1998. i 1999. godine koja nisu uvek bila dobra, tako da i oni žele samostalan put", objasnio je Roan.
"Kada je reč o opasnosti ujedinjenja, ako se uopšte može govoriti o opasnosti, jer ne znam kako Velika Albanija može uopšte biti opasnost, ali ako se to tako posmatra, smatram da nema šanse da dodje do kretanja u pravcu ujedinjenja u dogledno vreme", ocenio je Roan.
Austrijski diplomata je, povodom najnovije izjave ruskog predsednika Vladimira Putina da Moskva neće prihvatiti rešenje koje ne odgovara Beogradu, rekao da to ne mora da znači i veto u Savetu bezbednosti UN.
"Nova rezolucija je jedini razuman put. Ne postoji nikakav "Plan B". Moramo dobiti rezoluciju, ili će biti nastavljeno aktuelno stanje, a svi se slažu da tako ne može da se nastavi", poručio je Roan.
Roan je takodje kazao da je podela Kosmeta protivna principima medjunarodne Kontakt grupe, kao i da bi to ugrozilo opstanak Srba u enklavama.
Po Roanu se "50 odsto" predloga izaslanika Ahtisarija sastoji od mera zaštite Srba, a ostatak se bavi budućim medjunarodnim prisustvom.
Zamenik izaslanika UN je takodje kazao da demonstracije Albanaca u Prištini u subotu pokazuju kako je plan pravi kompromis, jer ni jedna strana nije u potpunosti sa njim zadovoljna. On je istovremeno izrazio žaljenje i kritikovao što je Srpska pravoslavna crkva bila meta verbalnih napada učesnika protesta.
"Oni moraju da znaju da crkva i kulturno nasledje ne predstavljaju opasnost po Kosovo", poručio je Roan, ocenjujući da grupa "Samoopredljenje" koja je organizovala demonstracije nije jaka i ne uživa veliku podršku, kao što nije u stanju ni da objasni šta u stvari želi.
Istovremeno Roan je podvukao da ne postoji nikakav drugi plan, već da Kancelarija izaslanika UN za Kosovo (UNOSEK) ima samo nedavno predstavljeni predlog.
"Mi smo spremni da u završni dokumnt unesemo sve konstruktivne predloge i dogovore dve strane koji bi se izneli u predstojećim pregovorima. Posle toga predlog rešenja se dostavlja Savetu bezbednosti, a u propratnom pismu Ahtisari će pojasniti svoj predlog statusa", najavio je on.
Roan smatra da Kosmet neće biti nikakav presedan za druge regione, obrazlažući da je svaki konflikt različit, te da je za svaku krizu potrebno usvojiti novu rezoluciju UN, za šta je potreeno obezbediti većinu u Savetu bezbednosti.
Novinari, koji su učestvovali u diskusiji sa Roanom - medju njima i Andrej Ivanji dopisnik bečkog "Standarda" iz Beograda, Mihael Martens iz "Frankfurter algemajne cajtung", i voditelj Paul Lendvaj - ocenili su, medjutim, da bi Kosmet mogao podstaći separatističke tendencije u drugim regionima sveta.
Ivanji i Martens su, konstatujući da već postoji de fakto podela Kosmeta, ukazali su da bi to možda bilo rešenje sa kojim bi se na kraju mogao složiti Beograd.
Roanovu izjavu da "ne zna kako bi to uopšte Velika Albanija mogla biti opasnost", ona je u izjavi Tanjugu ocenila kao "nipodaštavanje inteligencije Srbije, a i svih ostalih medjunarodnih aktera".
Stvaranje Velike Albanije značilo bi razaranje nekoliko zemalja na Balkanu i unelo nemire u region, upozorila je Rašković-Ivić i objasnila da se "ne radi samo o komadanju Srbije kao suverene zemlje i pripajanju njene pokrajine Kosovo i Metohija Albaniji, već i o prisvajanju delova Makedonije, Crne Gore, Grčke, pa i juga Srbije".
Što se tiče sumnji da Albanci na Kosovu i u Albaniji teže ujedinjenju i da bi do toga moglo doći u dogledno vreme koje je izrazio Roan, ona je ukazala da nije teško uočiti iracionalne želje Albanaca za ujedinjenjem u jedan nacionalni korpus.
Rašković-Ivić je podsetila da više od 130 godina kontinuirano postoji nacionalni front za ujedinjenje svih Albanaca, tako da se ne bi moglo reći da je ideja o njihovom ujedinjenju bezopasna.
Pored toga, dovoljno je čitati albansku štampu, izjave zvaničnika, različite depeše, da bi se uverili u namere svih Albanaca da se ujedine, navela je ona.
"Uostalom, mogli smo nedavno da vidimo kolika je radost zavladala nakon Ahtisarijevog papira (koji praktično predvidja nezavisnost srpske pokrajine), koliko Albanija kao država navija za nezavisnost Kosova i koliko albanski narod navija za ujedinjenje koje bi trebalo da usledi jednoga dana", rekla je Rašković-Ivić.
"Znači, opasnost svakako postoji od stvaranja 'Velike Albanije' i od ujedinjenja svih takozvanih albanskih zemalja, kako to neki vole da kažu", zaključila je ona istakavši da bi se moglo raspravljati i o tome šta je to dogledno vreme koje pominje gospodin Roan - da li je to godina, decenija ili stotinu godina.
Ona je kao veoma čudno ocenila to što je svima ideja Velike Srbije problem, ali ne i ideja Velike Albanije, niti bilo koje druge nacionalne tvorevine.
(Tanjug)
"Sve dok je na snazi Rezolucija 1244, kojom je postavljena administarcija UN, njena misija sa Kosova (UNMIK) ne može da se povuče. Moramo dobiti rezoluciju kojom bi okončali mandat UNMIK-u. Polazimo od toga da ćemo imati rezoluciju, jer iako bi želeli dogovor Beograda i Prištine, to se čini nemogućim i to znaju kako Beograd, Priština, tako i Moskva", objasnio je Roan u emisiji austrijske državne televizije (ORF) "Europastudio".
Roan je u emisiji pod naslovom "Kosovo - fitilj na buretu baruta Srbije", rekao da će, svakako, predlog za rešenje budućeg statusa Kosmeta biti podnet Savetu bezbednosti UN, te da će se tek tada videti pravi stavovi članica tog tela.
Roan je još ocenio da ideja o stvaranja Velike Albanije ne može da predstavlja opasnost za region Balkana, dodajući da ni Albanija ni Kosovo nemaju nikakve želje za ujedinjenjem teritorija nastanjenih većinskim albanskim stanovništvom i za stvaranje Velike Albanije.
"Albanija smatra da će brže ući u EU takva kakva je sada, a Kosovari takodje imaju iskustva kada su bili izbeglice 1998. i 1999. godine koja nisu uvek bila dobra, tako da i oni žele samostalan put", objasnio je Roan.
"Kada je reč o opasnosti ujedinjenja, ako se uopšte može govoriti o opasnosti, jer ne znam kako Velika Albanija može uopšte biti opasnost, ali ako se to tako posmatra, smatram da nema šanse da dodje do kretanja u pravcu ujedinjenja u dogledno vreme", ocenio je Roan.
Austrijski diplomata je, povodom najnovije izjave ruskog predsednika Vladimira Putina da Moskva neće prihvatiti rešenje koje ne odgovara Beogradu, rekao da to ne mora da znači i veto u Savetu bezbednosti UN.
"Nova rezolucija je jedini razuman put. Ne postoji nikakav "Plan B". Moramo dobiti rezoluciju, ili će biti nastavljeno aktuelno stanje, a svi se slažu da tako ne može da se nastavi", poručio je Roan.
Roan je takodje kazao da je podela Kosmeta protivna principima medjunarodne Kontakt grupe, kao i da bi to ugrozilo opstanak Srba u enklavama.
Po Roanu se "50 odsto" predloga izaslanika Ahtisarija sastoji od mera zaštite Srba, a ostatak se bavi budućim medjunarodnim prisustvom.
Zamenik izaslanika UN je takodje kazao da demonstracije Albanaca u Prištini u subotu pokazuju kako je plan pravi kompromis, jer ni jedna strana nije u potpunosti sa njim zadovoljna. On je istovremeno izrazio žaljenje i kritikovao što je Srpska pravoslavna crkva bila meta verbalnih napada učesnika protesta.
"Oni moraju da znaju da crkva i kulturno nasledje ne predstavljaju opasnost po Kosovo", poručio je Roan, ocenjujući da grupa "Samoopredljenje" koja je organizovala demonstracije nije jaka i ne uživa veliku podršku, kao što nije u stanju ni da objasni šta u stvari želi.
Istovremeno Roan je podvukao da ne postoji nikakav drugi plan, već da Kancelarija izaslanika UN za Kosovo (UNOSEK) ima samo nedavno predstavljeni predlog.
"Mi smo spremni da u završni dokumnt unesemo sve konstruktivne predloge i dogovore dve strane koji bi se izneli u predstojećim pregovorima. Posle toga predlog rešenja se dostavlja Savetu bezbednosti, a u propratnom pismu Ahtisari će pojasniti svoj predlog statusa", najavio je on.
Roan smatra da Kosmet neće biti nikakav presedan za druge regione, obrazlažući da je svaki konflikt različit, te da je za svaku krizu potrebno usvojiti novu rezoluciju UN, za šta je potreeno obezbediti većinu u Savetu bezbednosti.
Novinari, koji su učestvovali u diskusiji sa Roanom - medju njima i Andrej Ivanji dopisnik bečkog "Standarda" iz Beograda, Mihael Martens iz "Frankfurter algemajne cajtung", i voditelj Paul Lendvaj - ocenili su, medjutim, da bi Kosmet mogao podstaći separatističke tendencije u drugim regionima sveta.
Ivanji i Martens su, konstatujući da već postoji de fakto podela Kosmeta, ukazali su da bi to možda bilo rešenje sa kojim bi se na kraju mogao složiti Beograd.
Rašković-Ivić: Velika Albanija znači razaranje više država
Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić istakla je da je ideja stvaranja Velike Albanije veoma opasna za mir i bezbednost u regionu pošto ugrožava suverenitet i granice Srbije, ali i nekoliko drugih susednih država.Roanovu izjavu da "ne zna kako bi to uopšte Velika Albanija mogla biti opasnost", ona je u izjavi Tanjugu ocenila kao "nipodaštavanje inteligencije Srbije, a i svih ostalih medjunarodnih aktera".
Stvaranje Velike Albanije značilo bi razaranje nekoliko zemalja na Balkanu i unelo nemire u region, upozorila je Rašković-Ivić i objasnila da se "ne radi samo o komadanju Srbije kao suverene zemlje i pripajanju njene pokrajine Kosovo i Metohija Albaniji, već i o prisvajanju delova Makedonije, Crne Gore, Grčke, pa i juga Srbije".
Što se tiče sumnji da Albanci na Kosovu i u Albaniji teže ujedinjenju i da bi do toga moglo doći u dogledno vreme koje je izrazio Roan, ona je ukazala da nije teško uočiti iracionalne želje Albanaca za ujedinjenjem u jedan nacionalni korpus.
Rašković-Ivić je podsetila da više od 130 godina kontinuirano postoji nacionalni front za ujedinjenje svih Albanaca, tako da se ne bi moglo reći da je ideja o njihovom ujedinjenju bezopasna.
Pored toga, dovoljno je čitati albansku štampu, izjave zvaničnika, različite depeše, da bi se uverili u namere svih Albanaca da se ujedine, navela je ona.
"Uostalom, mogli smo nedavno da vidimo kolika je radost zavladala nakon Ahtisarijevog papira (koji praktično predvidja nezavisnost srpske pokrajine), koliko Albanija kao država navija za nezavisnost Kosova i koliko albanski narod navija za ujedinjenje koje bi trebalo da usledi jednoga dana", rekla je Rašković-Ivić.
"Znači, opasnost svakako postoji od stvaranja 'Velike Albanije' i od ujedinjenja svih takozvanih albanskih zemalja, kako to neki vole da kažu", zaključila je ona istakavši da bi se moglo raspravljati i o tome šta je to dogledno vreme koje pominje gospodin Roan - da li je to godina, decenija ili stotinu godina.
Ona je kao veoma čudno ocenila to što je svima ideja Velike Srbije problem, ali ne i ideja Velike Albanije, niti bilo koje druge nacionalne tvorevine.
(Tanjug)
