Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković u ponedeljak uveče je na sastanku "trojke" Evropske unije i ministara zemalja zapadnog Balkana upozorio da Srbija može postati "centralna zemlja nestabilnosti" u regionu, ako bude "ponižena" nametanjem budućeg statusa Kosova.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković u ponedeljak uveče je na sastanku "trojke" Evropske unije i ministara zemalja zapadnog Balkana upozorio da Srbija može postati "centralna zemlja nestabilnosti" u regionu, ako bude "ponižena" nametanjem budućeg statusa Kosova.Drašković je ocenio da je izaslanik UN za budući status Kosova Marti Ahtisari potpuno prekoračio ovlašćenja i, predloživši, kako je rekao, nezavisnu državu Kosovo, predložio i promenu statusa Srbije i njenih medjunarodno priznatih granica.
On je izjavio da se saglasio sa stavom evropske "trojke", iznesenim u ponedeljak na zasedanju Foruma EU-zapadni Balkan, da je "Srbija centralna zemlja za stabilnost zapadnog Balkana", ali da, "nažalost, ukoliko Srbija bude ponižena budućim statusom Kosova, ona može da postane i centralna zemlja nestabilnosti celog regiona".
"Svaka država, te i Srbija, ima neku liniju dostojanstva ispod koje ne može da se ide. Mi hoćemo veoma konstruktivno da razgovaramo o budućem statusu Kosova, o kompromisu s Albancima", dok se ne može uopšte očekivati da se poniženjem, kako je ukazao, održi sada visoko opredeljenje u srpskom narodu za pridruživanje EU.
Drašković je naglasio spremnost "i da budemo konstruktivni prema svakoj stavci Ahtisarija, sve dok bi se on bude kretao u okviru svog mandata. On je mandat dobio da se bavi budućim statusom Kosova, a nikako da se bavi budućim statusom Srbije".
"Onog trenutka kad je predložio formiranje nezavisne države Kosova, on je predložio promenu statusa Srbije, promenu njenih medjunarodno priznatih granica. Izrazio sam nadu da nije daleko put do kompromisa, do održivog rešenja, do istorijskog, kompromisnog rešenja", rekao je ministar.
Jer, objasnio je Drašković, "stav Srbije je maksimalno kompromisan. Mi ne tražimo da vladamo Kosovom. Neka to radi albanska većina. Mi samo tražimo zaštitu za srpski narod na Kosovu i ne dozvoljavamo da se, protivno našoj volji, Povelji Ujedinjenih nacija, medjunarodnom pravu, menjaju, preimenuju ili pomeraju sadašnje naše državne granice sa Albanijom i Makedonijom".
Drašković je naglasio da je "kompromis samo ako se zadovolje obe strane. Ne može nikako pravo na samoopredeljenje, na kojem insistiraju kosovski Albanci, da znači i punu medjunarodnu nezavisnost, ako to ne piše ni u jednom medjunarodnom dokumentu. S druge strane, Srbija ima sva prava da traži svoju teritorijalnu celovitost".
"Pa, hajde, neka se izmedju ta dva zahteva nadje nagodba. Neka uprava nad Kosovom pripadne Albancima, a mi tražimo samo da srpski narod na Kosovu bude zaštićen, uz evropske i druge medjunarodne garancije i da se ne menja status naših državnih granica. Jer nijednoj državi na svetu se nisu promenile granice protivno njenoj volji, a zašto bi Srbija u tom pogledu bila izuzetak", rekao je on.
Drašković je dodao da je na zasedanju sa "trojkom" EU i sa kolegama iz regiona predočio i da "Srbija ne može biti jedina zemlja u svetu i Evropi posle Drugog svetskog rata, čije granice nameravaju da promene protivno njenoj volji".
To znači i da "Srbija ne može nikako biti jedina republika... bivše Jugoslavije, koja će na kraju procesa raspada bivše Jugoslavije izaći s drukčijim granicama, nego što ih je imala u Jugoslaviji. Sve ostale bivše jugoslovenske republike imaju svoje tadašnje granice", rekao je Drašković.
(Beta)
