Republička izborna komisija jednoglasno je usvojila izveštaj o sprovedenim parlamentarnim izborima i dodelila 250 mandata novoizabranim poslanicima.
Republička izborna komisija jednoglasno je usvojila izveštaj o sprovedenim parlamentarnim izborima i dodelila 250 mandata novoizabranim poslanicima.
Time su se stekli uslovi da se u sredu, 14. februara, s početkom u 12 sati, konstituiše novi saziv parlamenta Srbije.
Sve stranke i koalicije koje su na parlamentarnim izborima 21. januara osvojile mandate, svoje poslaničke lisite su predale Republičkoj izbornoj komisiji u ponedeljak do ponoći, kada je istekao rok za dostavljanje.
U izveštaju o sprovedenim izborima, RIK je naveo da je glasanje obavljeno na 8.482 biračka mesta u Srbiji i 57 u inostranstvu, da je glasalo 4.033.586 od ukupno upisanih 6.653.851 birača.
Na osnovu Zakona o izboru narodnih poslanika, konačnih rezultata izbora i spiskova koje su stranke dostavile, RIK je dodelio 81 mandat Srpskoj radikalnoj stranci i 64 Demokratskoj stranci.
Koaliciji DSS-NS dodeljeno je 47 mandata, od toga 33 Demokratskoj stranci Srbije, 10 Novoj Srbiji i po dva Srpskom demokratskom pokretu obnove i Jedinstvenoj Srbiji.
G17 plus dobila je 19 poslaničkih mesta, Socijalistička partija Srbije 16, a koalicija LDP-GSS-SDU-LSV 15. U okviru te koalicje Liberalno-demokratskoj partiji pripalo je šest, Ligi socijaldemokrata Vojvodine četiri, Gradjanskom savezu Srbije tri, a po jedan Socijaldemokratskoj uniji i Vladanu Batiću iz Demohrišćanske stranke Srbije.
RIK je dodelila tri mandata Savezu vojvodjanskih Madjara, dva koaliciji Lista za Sandžak i po jedan koaliciji Albanaca Preševske doline, Romskoj partiji i Uniji Roma Srbije.
Srpsku radikalnu stranku u novom sazivu neće predstavljati, zbog kako je rečeno sukoba intersa, dugogodišnji poslanici Goradana Pop-Lazić i Maja Gojković, a Milorad Mirčić je izrazio želju da ostane poslanik u vojvodjanskom parlamentu.
Na listi Kolaicije DSS-NS nema lidera tih stranaka Vojislava Koštunice i Velimira Ilića, ali ni potpredsednika i aktuelnih ministara Aleksandara Popovića i Dragana Jočića, niti potpredsednice DSS i predsednice Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sande Rašković - Ivić.
Na listi DS nema Ružice Djindjić, na listi G17 plus je lider te stranke Mladjan Dinkić, ali ne i potpredsednik Ivana Dulić - Marković i bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević.
I socijaliste će u Skupštini Srbije predvoditi prvi čovek stranke Ivica Dačić, a na listi je i najstrariji poslanik novog saziva Borka Vučić. U novom sazivu nema dugogodišnjeg poslanika Branka Ružića, a u SPS objašnjavaju da će on biti zadužen za rad u partiji.
Na listi nisu ni bivši potpredsednici SPS Zoran Andjelković i Milorad Vučelić.
Koaliciju okupljenu oko Liberalno-demokratske partije u parlamentu Srbije predstavljaće lideri stranka - LDP Čedomir Jovanović, GSS Nataša Mićić, SDU Žarko Korać, LSV Nenad Čanak, kao i DHSS Vladan Batić.
Odbor je, za razliku od RIK-a, koji je takodje to pitanje ranije razmatrao, protumačio da medju funkcionere izvršne vlasti spadaju i predsednici opština i gradonačelnici.
Republički odbor je naveo da Ustavom i zakonom nije isključena mogućost da narodni poslanik bude i odbornik u skupštini opštine ili grada.
Na sednici u utorak RIK se nije bavio tim stavom Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa, ali je član RIK-a iz Srpske radikalne stranke Slavoljub Milenković istakao da očekuje da su sve stranke pri dostavljanju poslaničkih lista poštovale Ustav i to mišljenje.
Postojanje sukoba interesa utvrdjuje Republički odbor koji može da izrekne meru nejavnog i javnog upozorenja, s preporukom za razrešenje sa funkcije u slučaju nepoštovanja zakona.
Ustav Srbije propisuje da narodni poslanik ne može biti, pored ostalog, funkcioner u organima izvršne vlasti.
RIK je ranije zauzeo stav prema kojem je moguće da gradonačelnici i predsednici opština budu istovremeno i narodni poslanici, ali je SRS zatražila od Ustavnog suda Srbije da oceni ustavnost tog stava.
Ustavni sud za sada ne funkcioniše jer je predsednik, koji jedini može da zakaže sednicu, stekao uslove za penziju. Novi saziv parlamenta bi trebalo da, u skladu sa novim ustavom, izabere 15 sudija ustavnog suda.
Novi Ustav Srbije propisuje da su lica koja su na javnim funkcijama u pokrajinskim i lokalnim organima dužna da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona usklade svoj položaj sa odredbama Ustava o nespojivosti funkcija.
(agencije/MONDO)
Time su se stekli uslovi da se u sredu, 14. februara, s početkom u 12 sati, konstituiše novi saziv parlamenta Srbije.
Sve stranke i koalicije koje su na parlamentarnim izborima 21. januara osvojile mandate, svoje poslaničke lisite su predale Republičkoj izbornoj komisiji u ponedeljak do ponoći, kada je istekao rok za dostavljanje.
U izveštaju o sprovedenim izborima, RIK je naveo da je glasanje obavljeno na 8.482 biračka mesta u Srbiji i 57 u inostranstvu, da je glasalo 4.033.586 od ukupno upisanih 6.653.851 birača.
Na osnovu Zakona o izboru narodnih poslanika, konačnih rezultata izbora i spiskova koje su stranke dostavile, RIK je dodelio 81 mandat Srpskoj radikalnoj stranci i 64 Demokratskoj stranci.
Koaliciji DSS-NS dodeljeno je 47 mandata, od toga 33 Demokratskoj stranci Srbije, 10 Novoj Srbiji i po dva Srpskom demokratskom pokretu obnove i Jedinstvenoj Srbiji.
G17 plus dobila je 19 poslaničkih mesta, Socijalistička partija Srbije 16, a koalicija LDP-GSS-SDU-LSV 15. U okviru te koalicje Liberalno-demokratskoj partiji pripalo je šest, Ligi socijaldemokrata Vojvodine četiri, Gradjanskom savezu Srbije tri, a po jedan Socijaldemokratskoj uniji i Vladanu Batiću iz Demohrišćanske stranke Srbije.
RIK je dodelila tri mandata Savezu vojvodjanskih Madjara, dva koaliciji Lista za Sandžak i po jedan koaliciji Albanaca Preševske doline, Romskoj partiji i Uniji Roma Srbije.
Na nekim listama izostala poznata imena
Na poslaničkim listama stranaka koje su osvojile mandate u Skupštini Srbije uglavnom su iskusni parlamentarci, ali ne i poznata stranačka imena, a na pojedinim nema ni stranačkih prvaka.Srpsku radikalnu stranku u novom sazivu neće predstavljati, zbog kako je rečeno sukoba intersa, dugogodišnji poslanici Goradana Pop-Lazić i Maja Gojković, a Milorad Mirčić je izrazio želju da ostane poslanik u vojvodjanskom parlamentu.
Na listi Kolaicije DSS-NS nema lidera tih stranaka Vojislava Koštunice i Velimira Ilića, ali ni potpredsednika i aktuelnih ministara Aleksandara Popovića i Dragana Jočića, niti potpredsednice DSS i predsednice Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sande Rašković - Ivić.
Na listi DS nema Ružice Djindjić, na listi G17 plus je lider te stranke Mladjan Dinkić, ali ne i potpredsednik Ivana Dulić - Marković i bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević.
I socijaliste će u Skupštini Srbije predvoditi prvi čovek stranke Ivica Dačić, a na listi je i najstrariji poslanik novog saziva Borka Vučić. U novom sazivu nema dugogodišnjeg poslanika Branka Ružića, a u SPS objašnjavaju da će on biti zadužen za rad u partiji.
Na listi nisu ni bivši potpredsednici SPS Zoran Andjelković i Milorad Vučelić.
Koaliciju okupljenu oko Liberalno-demokratske partije u parlamentu Srbije predstavljaće lideri stranka - LDP Čedomir Jovanović, GSS Nataša Mićić, SDU Žarko Korać, LSV Nenad Čanak, kao i DHSS Vladan Batić.
Odbor: Predsednik opštine ne može biti poslanik
Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa dostavio je Skupštini Srbije i Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) pravni stav prema kojem narodni poslanik ne može da bude istovremeno i funkcioner republičke, pokrajinske i lokalne izvršne vlasti.Odbor je, za razliku od RIK-a, koji je takodje to pitanje ranije razmatrao, protumačio da medju funkcionere izvršne vlasti spadaju i predsednici opština i gradonačelnici.
Republički odbor je naveo da Ustavom i zakonom nije isključena mogućost da narodni poslanik bude i odbornik u skupštini opštine ili grada.
Na sednici u utorak RIK se nije bavio tim stavom Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa, ali je član RIK-a iz Srpske radikalne stranke Slavoljub Milenković istakao da očekuje da su sve stranke pri dostavljanju poslaničkih lista poštovale Ustav i to mišljenje.
Postojanje sukoba interesa utvrdjuje Republički odbor koji može da izrekne meru nejavnog i javnog upozorenja, s preporukom za razrešenje sa funkcije u slučaju nepoštovanja zakona.
Ustav Srbije propisuje da narodni poslanik ne može biti, pored ostalog, funkcioner u organima izvršne vlasti.
RIK je ranije zauzeo stav prema kojem je moguće da gradonačelnici i predsednici opština budu istovremeno i narodni poslanici, ali je SRS zatražila od Ustavnog suda Srbije da oceni ustavnost tog stava.
Ustavni sud za sada ne funkcioniše jer je predsednik, koji jedini može da zakaže sednicu, stekao uslove za penziju. Novi saziv parlamenta bi trebalo da, u skladu sa novim ustavom, izabere 15 sudija ustavnog suda.
Novi Ustav Srbije propisuje da su lica koja su na javnim funkcijama u pokrajinskim i lokalnim organima dužna da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona usklade svoj položaj sa odredbama Ustava o nespojivosti funkcija.
(agencije/MONDO)
