Ambasador Malteškog reda u Srbiji Flaminio Farnezi izjavo je u sredu da je glavni projekat koji taj red ima u Srbiji specijalizacija i usavršavanje srpskih lekara u Italiji, u oblasti transplantacije organa.
Ambasador Malteškog reda u Srbiji Flaminio Farnezi izjavo je u sredu da je glavni projekat koji taj red ima u Srbiji specijalizacija i usavršavanje srpskih lekara u Italiji, u oblasti transplantacije organa."Srpski lekari će uz pomoć Malteškog reda i uz podršku srpskih vlasti moći da se dodatno specijalizuju na čuvenoj klinici u Pizi, koja godišnje obavi 5.000 transplatacija", izjavio je Farnezi, predstavljajući Malteški red grupi beogradskih novinara.
Navodeći da je ovo prvi projekat Malteškog reda u Srbiji, Farnezi je rekao da je "u povoju" još jedan projekat, u saradnji sa Fondom princeze Katarine, koja je uz supruga, princa Aleksandra Karadjordjevića, medju malobrojnim članovima Malteškog reda u Srbiji. Reč je o organizaciji koja, medju mnogobrojnim aktivnostima, neguje i humanitarnu komponentu, a zastupljena je u svim najvažnijim svetskim organizacijama i institucijama.
Farnezi je istakao da Malteški red, čija ambasada u Srbiji je otvorena 2003. godine, održava veoma dobre veze sa predstavnicima srpske vlasti, a da sa Srpskom pravoslavnom crkvom ima "izvanredne, bratske odnose".
Odgovarajući na pitanje novinara da li u razgovorima sa srpskim političarima ima mesta i za političke teme i kako vidi rešenje pitanja Kosova i Metohije, Farnezi je rekao da Malteški red pomno prati sve što se na tom planu dešava.
"Podržavamo svako rešenje koje neće biti na štetu srpskog naroda. Želimo da srpska tradicija, poreklo i istorija na Kosovu budu održani i sačuvani", naglasio je Farnezi.
Ističući da Malteški red nema ni teritoriju, ni narod, niti interesne sfere i da njegovi ambasadori nisu diplomate od karijere, već ambasadori dobre volje, Farnezi je rekao da su njegovi članovi volonteri, koji nastoje da ostvare "dobra i plemenita dela", poput pomoći najsiromašnijima, bolesnima, deci i starima.
Malteški red, osnovan 1050. godine (prvo sedište mu je bilo u Jerusalimu, a sada je u Rimu) i danas je deo Rimokatoličke porodice - Veliki majstor, najviša funkcija u hijerarhiji Malteškog reda, ima rang kardinala.
Red danas ima, kako je Farnezi rekao, 12.000 članova, 80.000 volontera i 11.000 zaposlenih. Prisutan je u 120 zemalja sveta, a diplomatske odnose ima sa 96 država, od kojih, kako je istakao ambasador, mnoge nisu rimokatoličke vere. Malteški red je prisutan i u najuticajnijim i najvažnijim svetskim organizacijama - izmedju ostalih i u Ujedinjenim nacijama i NATO-u.
Za Malteški red vera ne predstavlja prepreku, baš kao ni nacionalna pripadnost ili boja kože, a to potvrdjuje podatak da je u jednom periodu istorije Veliki majstor bio i jedan pravoslavac, Rus, rekao je Farnezi.
Red ima bolnice i interventne jedinice (hitna pomoć) u celom svetu - od Rima, preko SAD, Afrike i Australije do Evrope.
"Prisutni smo i u ovim krajevima, na Kosovu, a pomagali smo i za vreme poplava u Vojvodini. Imamo i kancelariju i u Zrenjaninu", dodao je Farnezi.
Odgovarajući na pitanje Tanjuga da li je Malteški red zadovoljan načinom na koji Srpska pravoslavna crkva i crnogorske vlasti čuvaju tri relikvije od neprocenjivog značaja za Red (ikona Bogorodice Filermose, ruka Jovana Krstitelja i deo Časnog krsta), Farnezi je rekao da Red nema nikakvih primedaba na to.
"Srpska pravoslavna crkva s ljubavlju čuva te relikvije. Pravoslavci ih obožavaju. Jedna od njih, ikona Bogorodice, medjutim, čuva se na neduhovnom mestu, u cetinjskom muzeju. Nju bismo želeli da vratimo", rekao je on.
Dodajući da su se te relikvije ranije čuvale u Rusiji, a da su potom dospele u Crnu Goru, Farnezi je rekao da je za sve vitezove Malteškog reda "san i cilj" da ikona Bogorodice bude vraćena na oltar crkve Svetog Jovana na Malti.
(Tanjug)
