Pregovarački timovi Beograda i Prištine nisu u utorak, prvog dana finalne runde pregovora u Beču, uspeli da približe svoje stavove o planu za Kosovo specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.
Pregovarački timovi Beograda i Prištine nisu u utorak, prvog dana finalne runde pregovora u Beču, uspeli da približe svoje stavove o planu za Kosovo specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.
Ahtisari je rekao da su pregovori dobar početak ali da se, kada je reč o statusu Kosova "nije ništa promenilo i nema naznaka da su se strane pomerile u svojim stavovima".
On je u Beču rekao i da ne veruje da je moguć kompromis oko statusa Kosova, ali je dodao da treba napraviti razliku izmedju statusnih i drugih pitanja.
"Ako pogledate dokument, dve trećine se bavi položajem nealbanske zajednice i njihovim životom na Kosovu. Što se tiče statusa, nije se promenilo ništa i nema naznaka da su se strane pomerile u svojim stavovima", rekao je Ahtisari na konferenciji za novinare prvog dana finalne runde pregovora u Beču.
Ahtisari je rekao da su ovi pregovori još jedna šansa da se na osnovu nacrta njegovog predloga napravi napredak po pitanju statusa Kosova.
"Ovo nije početak pregovora" jer je do sada održano 15 sastanaka i 25 misija je posetilo Beograd i Prištinu. "Ovo je dobar početak, jer daje mogućnost za dijalog", rekao je on. "Verujemo da strane ne očekuju da će njihov predlog odmah prihvatiti druga strana, ali je bitno šta će ta druga strana reći na taj predlog", rekao je on.
Ahtisari je rekao da ne može da kaže koliko će pregovori trajati ali da će na kraju nedelje znati kako će organizovati sledeću nedelju.
"Isti ljudi sede sa obe strane stola i oni razgovaraju. Bilo je dijaloga na svim pregovorima, baš kao i danas", rekao je Ahtisari i dodao da su pregovori u Beču "jedinstvena mogućnost" da strane izlože svoje stavove.
Planiramo da iskoristimo sledeću nedelju za ovaj proces, a onda ćemo 10. marta organizovati završni sastanak, rekao je specijalni izaslanik UN.
Govoreći o argumentima Beograda, Ahtisari je rekao da "svako ko pročita dokument pravilno, može da vidi da se on bavi položajem nealbanske zajednice na Kosovu".
"Neki reaguju iako nisu videli dokument", rekao je on.
Govoreći o tvrdnjama Rusije da će iskoristiti pravo veta u Savetu bezbednosti UN, Ahtisari je podsetio da je Moskva iznela stav da neće prihvatiti rešenje oko koga se ne saglase obe strane.
"Budimo pažljivi u tome, jer tek kada predlog ode u Savet bezbednosti UN videće se reakcije svake članice ponaosob", rekao je on.
Na pregovorima u Austrija centru u Beču strane će izneti svoje primedbe i komentare na Ahtisarijev plan. Ahtisarijev zamenik Alber Roan ocenio je ranije da je "malo verovatno" da će pregovori u Beču dovesti do kompromisa.
Specijalni izaslanik UN je 2. februara Beogradu i Prištini predstavio svoj predlog rešenja statusa Kosova u kojem nema reči "nezavisnost", ali na osnovu kojeg bi Kosovo imalo sve atribute nezavisne države i moglo bi da pristupa medjunarodnim organizacijama.
Ahtisari je tada rekao da će biti precizan u vezi sa statusom Kosova u konačnoj verziji svog predloga koju će, posle pregovora u Beču, uputiti Savetu bezbednosti UN, koji će i doneti konačnu odluku o tome.
Ahtisarijev portparol Remi Durlo ranije je rekao da će se strane ponovo sastati 10. marta u Beču na jednodnevnoj i konačnoj reviziji plana UN za status.
U uvodnom izlaganju šefovi srpskog pregovaračkog tima Leon Kojen i Slobodan Samardžić podvukli su, kako je saopšteno, da samo ispregovarano rešenje, bez veštačkih rokova može voditi ka pravom dogovoru i regionalnoj stabilnosti na Balkanu.
"Pozdravljamo mogućnost koja nam je ponudjena od strane UNOSEK-a da učestvujemo na konsultacijama o njegovom (Ahtisarijevom) predlogu za rešenje Kosova, u kojem želimo da uzmemo aktivno i konstruktivno učešće", saopštio je Državni pregovarački tim u Beču.
Tim je istakao da će predstaviti "stav Srbije po svim aspektima Ahtisarijevog plana, posebno glavni tekst o opštim principima koji sadrži ideje i rešenja nedovoljno diskutovana ili uopšte nerazmatrana za vreme procesa rešavanja statusa".
"Za vreme razgovora u sredu srpska delegacija je odbila sve odredbe Ahtisarijevog predloga koje nisu u skladu sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom Srbije i predstavila alternativna rešenja bazirana na ideji medjunarodno garantovane suštinske autonomije u okviru Srbije", navedeno je u saopštenju Državnog pregovaračkog tima.
"U uvodnom izlaganju šefovi srpskog pregovaračkog tima Leon Kojen i Slobodan Samardžić su podvukli da samo ispregovarano rešenje, bez veštačkih rokova može voditi ka pravom dogovoru i regionalnoj stabilnosti na Balkanu".
"Oni su podvukli još jednom čvrstu posvećenost traženju održivog kompromisa i mirnog rešenja srpsko-albanskog konflikta, koje je ključno pitanje koje utiče na ukupnu politiku i stabilnost regiona", zaključeno je u saopštenju izdatom po završetku prepodnevnog dela pregovora.
U razgovoru sa bugarskim predsednikom Gerogijem Prvanovim, srpski premijer Vojislav Koštunica izjavio je da je kompromis o Kosovu moguć ako se bude poštovao "medjunarodni pravni okvir".
Koštunica je izrazio zabrinutost zbog "nipodaštavajućeg stava" izaslanika UN Martija Ahtisarija prema mogućnosti postizanja kompromisa u Beču.
Prva runda pregovora u Beču trajaće do 2. marta i tokom nedelju i po dana, pregovarački timovi će razmotriti celokupan Ahtisarijev predlog za rešenje pitanja Kosova.
Druga, jednodnevna runda pregovora najavljena je za 10. mart, kada će plan UN biti ponovo razmotren, posle čega će Ahtisari finalnu verziju svog predloga proslediti Savetu bezbednosti UN koji će i doneti konačnu odluku o Kosovu.
U Ahtisarijevom predlogu, koji je on predstavio 2. februara Beogradu i Prištini, ne pominje se reč
"nezavisnost" ali bi Kosovo imalo sve atribute nezavisne države, uključujući i članstvo u medjunarodnim organizacijama.
"Eevropska integracija Kosova i Srbije nije moguća dok se prethodno ne razjasni državnost Kosova", istakao je on nemačkom listu "Zidojče cajtung".
Suroi, osnivač lista "Koha ditore", je podsetio na modele funkcionisanja Kosova za proteklih dvadesetak godina - "vladavinu Beograda i protektorat UN".
"Prvi model je završio ratom. Nije bio spojiv sa shvatanjima vrednosti demokratije posle Drugog svetskog rata. Drugi model u vreme mira nalazi svoj prirodni kraj, jer UN protektorat ne može da zameni demokratsku formu vlade", napisao je Suroi.
On smatra da bi povratak prvom modelu "gurnuo region u rat i nasilje", dok bi nastavak drugog u širokoj meri obezvredilo napore medjunarodne zajednice, jer taj model "ne dozvoljava kosovskim Albancima da stvore odgovoran sistem demokratske vladavine".
Suroi je naveo da Kosovo mora da postane država koja preuzima odgovornost za svoje gradjane i da zapadni deo Balkana mora biti integrisan u ujedinjenu Evropu.
Suroi piše da je stopa nezaposlenosti na Kosovu 70 odsto, a perspektive za privredni rast pri nepromenjenim odnosima na nuli i da polovina stanovništva koja živi ispod granice bede nema više strpljenja "za zavijena objašnjenja zašto Kosovo ne može biti nezavisno".
(MONDO/agencije)
Ahtisari je rekao da su pregovori dobar početak ali da se, kada je reč o statusu Kosova "nije ništa promenilo i nema naznaka da su se strane pomerile u svojim stavovima".
On je u Beču rekao i da ne veruje da je moguć kompromis oko statusa Kosova, ali je dodao da treba napraviti razliku izmedju statusnih i drugih pitanja.
"Ako pogledate dokument, dve trećine se bavi položajem nealbanske zajednice i njihovim životom na Kosovu. Što se tiče statusa, nije se promenilo ništa i nema naznaka da su se strane pomerile u svojim stavovima", rekao je Ahtisari na konferenciji za novinare prvog dana finalne runde pregovora u Beču.
Ahtisari je rekao da su ovi pregovori još jedna šansa da se na osnovu nacrta njegovog predloga napravi napredak po pitanju statusa Kosova.
"Ovo nije početak pregovora" jer je do sada održano 15 sastanaka i 25 misija je posetilo Beograd i Prištinu. "Ovo je dobar početak, jer daje mogućnost za dijalog", rekao je on. "Verujemo da strane ne očekuju da će njihov predlog odmah prihvatiti druga strana, ali je bitno šta će ta druga strana reći na taj predlog", rekao je on.
Ahtisari je rekao da ne može da kaže koliko će pregovori trajati ali da će na kraju nedelje znati kako će organizovati sledeću nedelju.
"Isti ljudi sede sa obe strane stola i oni razgovaraju. Bilo je dijaloga na svim pregovorima, baš kao i danas", rekao je Ahtisari i dodao da su pregovori u Beču "jedinstvena mogućnost" da strane izlože svoje stavove.
Planiramo da iskoristimo sledeću nedelju za ovaj proces, a onda ćemo 10. marta organizovati završni sastanak, rekao je specijalni izaslanik UN.
Govoreći o argumentima Beograda, Ahtisari je rekao da "svako ko pročita dokument pravilno, može da vidi da se on bavi položajem nealbanske zajednice na Kosovu".
"Neki reaguju iako nisu videli dokument", rekao je on.
Govoreći o tvrdnjama Rusije da će iskoristiti pravo veta u Savetu bezbednosti UN, Ahtisari je podsetio da je Moskva iznela stav da neće prihvatiti rešenje oko koga se ne saglase obe strane.
"Budimo pažljivi u tome, jer tek kada predlog ode u Savet bezbednosti UN videće se reakcije svake članice ponaosob", rekao je on.
Na pregovorima u Austrija centru u Beču strane će izneti svoje primedbe i komentare na Ahtisarijev plan. Ahtisarijev zamenik Alber Roan ocenio je ranije da je "malo verovatno" da će pregovori u Beču dovesti do kompromisa.
Specijalni izaslanik UN je 2. februara Beogradu i Prištini predstavio svoj predlog rešenja statusa Kosova u kojem nema reči "nezavisnost", ali na osnovu kojeg bi Kosovo imalo sve atribute nezavisne države i moglo bi da pristupa medjunarodnim organizacijama.
Ahtisari je tada rekao da će biti precizan u vezi sa statusom Kosova u konačnoj verziji svog predloga koju će, posle pregovora u Beču, uputiti Savetu bezbednosti UN, koji će i doneti konačnu odluku o tome.
Ahtisarijev portparol Remi Durlo ranije je rekao da će se strane ponovo sastati 10. marta u Beču na jednodnevnoj i konačnoj reviziji plana UN za status.
Srpska delegacija odbacila sve protivustavne odredbe
Srpski pregovarački tim odbacio je na početku nove runde pregovora o budućnosti Kosova i Metohije, sve odredbe plana Martija Ahtisarija koje su u suprotnosti sa teritorijalnim integritetom i suverenitetom Srbije.U uvodnom izlaganju šefovi srpskog pregovaračkog tima Leon Kojen i Slobodan Samardžić podvukli su, kako je saopšteno, da samo ispregovarano rešenje, bez veštačkih rokova može voditi ka pravom dogovoru i regionalnoj stabilnosti na Balkanu.
"Pozdravljamo mogućnost koja nam je ponudjena od strane UNOSEK-a da učestvujemo na konsultacijama o njegovom (Ahtisarijevom) predlogu za rešenje Kosova, u kojem želimo da uzmemo aktivno i konstruktivno učešće", saopštio je Državni pregovarački tim u Beču.
Tim je istakao da će predstaviti "stav Srbije po svim aspektima Ahtisarijevog plana, posebno glavni tekst o opštim principima koji sadrži ideje i rešenja nedovoljno diskutovana ili uopšte nerazmatrana za vreme procesa rešavanja statusa".
"Za vreme razgovora u sredu srpska delegacija je odbila sve odredbe Ahtisarijevog predloga koje nisu u skladu sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom Srbije i predstavila alternativna rešenja bazirana na ideji medjunarodno garantovane suštinske autonomije u okviru Srbije", navedeno je u saopštenju Državnog pregovaračkog tima.
"U uvodnom izlaganju šefovi srpskog pregovaračkog tima Leon Kojen i Slobodan Samardžić su podvukli da samo ispregovarano rešenje, bez veštačkih rokova može voditi ka pravom dogovoru i regionalnoj stabilnosti na Balkanu".
"Oni su podvukli još jednom čvrstu posvećenost traženju održivog kompromisa i mirnog rešenja srpsko-albanskog konflikta, koje je ključno pitanje koje utiče na ukupnu politiku i stabilnost regiona", zaključeno je u saopštenju izdatom po završetku prepodnevnog dela pregovora.
U razgovoru sa bugarskim predsednikom Gerogijem Prvanovim, srpski premijer Vojislav Koštunica izjavio je da je kompromis o Kosovu moguć ako se bude poštovao "medjunarodni pravni okvir".
Koštunica je izrazio zabrinutost zbog "nipodaštavajućeg stava" izaslanika UN Martija Ahtisarija prema mogućnosti postizanja kompromisa u Beču.
Prva runda pregovora u Beču trajaće do 2. marta i tokom nedelju i po dana, pregovarački timovi će razmotriti celokupan Ahtisarijev predlog za rešenje pitanja Kosova.
Druga, jednodnevna runda pregovora najavljena je za 10. mart, kada će plan UN biti ponovo razmotren, posle čega će Ahtisari finalnu verziju svog predloga proslediti Savetu bezbednosti UN koji će i doneti konačnu odluku o Kosovu.
U Ahtisarijevom predlogu, koji je on predstavio 2. februara Beogradu i Prištini, ne pominje se reč
"nezavisnost" ali bi Kosovo imalo sve atribute nezavisne države, uključujući i članstvo u medjunarodnim organizacijama.
Suroi: Nezavisnost jedina opcija
Član pregovaračkog tima Prištine Veton Suroi ocenio je da je nezavisnost Kosova jedini model koji bi doneo stabilnost i integraciju i Srbije i Kosova u Evropu i da bi povratak Pokrajine pod vlast Beograda značio "rat u regionu"."Eevropska integracija Kosova i Srbije nije moguća dok se prethodno ne razjasni državnost Kosova", istakao je on nemačkom listu "Zidojče cajtung".
Suroi, osnivač lista "Koha ditore", je podsetio na modele funkcionisanja Kosova za proteklih dvadesetak godina - "vladavinu Beograda i protektorat UN".
"Prvi model je završio ratom. Nije bio spojiv sa shvatanjima vrednosti demokratije posle Drugog svetskog rata. Drugi model u vreme mira nalazi svoj prirodni kraj, jer UN protektorat ne može da zameni demokratsku formu vlade", napisao je Suroi.
On smatra da bi povratak prvom modelu "gurnuo region u rat i nasilje", dok bi nastavak drugog u širokoj meri obezvredilo napore medjunarodne zajednice, jer taj model "ne dozvoljava kosovskim Albancima da stvore odgovoran sistem demokratske vladavine".
Suroi je naveo da Kosovo mora da postane država koja preuzima odgovornost za svoje gradjane i da zapadni deo Balkana mora biti integrisan u ujedinjenu Evropu.
Suroi piše da je stopa nezaposlenosti na Kosovu 70 odsto, a perspektive za privredni rast pri nepromenjenim odnosima na nuli i da polovina stanovništva koja živi ispod granice bede nema više strpljenja "za zavijena objašnjenja zašto Kosovo ne može biti nezavisno".
(MONDO/agencije)
