Srpski pregovarački tim predložio je na pregovorima o budućnosti Kosova u Beču formiranje srpskog entiteta u južnoj pokrajini, a Albanci su taj predlog odbacili kao neprihvatljiv. Pregovarački tim Beograda zatražio je u prvom delu pregovora u četvrtak da Ustav Kosova i Metohije bude u skladu sa najvišim pravnim aktom Srbije.
Srpski pregovarački tim predložio je na pregovorima o budućnosti Kosova u Beču formiranje srpskog entiteta u južnoj pokrajini, dok su Albanci taj predlog odbacili kao neprihvatljiv.
Član beogradskog pregovaračkog tima Dušan Bataković izjavio je u četvrtak u Beču da su Albanci "vrlo oštro reagovali na najznačajniji predlog Beograda koji se ticao formiranja srpskog entiteta na Kosovu".
On je novinarima, u pauzi pregovora, rekao da su Albanci oštro reagovali i na to da se prava Srba i drugih zajednica zaštite pravom veta. "Ne može se reći da postoji bilo kakav napredak, ali je u našem interesu da konstruktivnim predlozima pokušamo da ovom (Ahtisarijevom) nacrtu damo odgovarajući smer koji će obezbediti punu ravnopravnost Albanaca, Srba i drugih zajednica na Kosovu", rekao je Bataković posle razgovora o ustavnim odredbama plana specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.
S tim, dodao je Bataković "što za sve druge zajedice želimo da obezbedimo ojačan status manjina, a za Srbe da zadrže status konstitutivnog naroda". On je naveo i da, za razliku od Beograda koji pokušava da poboljša Ahtisarijev dokument, albanska strana nudi samo "sitnije, kozmetičke promene".
Bataković je rekao i da Ahtisarijev plan predvidja da službeni jezici na Kosovu budu srpski i albanski i da se time "Srbi definišu kao konstitutivan narod". "Drugi ravnopravni jezik na Kosovu je srpski. To znači da su Srbi kostitutivan narod i mi od toga ne možemo da odustanemo", rekao je on.
Bataković je izneo da je pre podne bilo reči o datumu od kada će se računati neka vrsta državljanstva na Kosovu. "Mi smo rekli da je mogiće samo unutrašnje državljanstvo, odnosno onakvo državljanstvo koje je postojalo unutar bivše Jugoslavije", rekao je Bataković.
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić poručio je u četvrtak pregovaračkom timu Srbije da se odmah vrati sa pregovora u Beču i upozorio ih da nemaju mandat da raspravljaju o detaljima plana specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.
"Obaveza pregovoračkog tima bila je da prenese stav Skupštine Srbije o Ahtisarijevom planu. Pošto Ahtisari nije prihvatio srpski stav i nije promenio svoj o nezavisnosti Kosova, pregovarački tim treba odmah da se vrati u Beograd", rekao je Nikolić na konferenciji za novinare.
Pregovarački tim Beograda zatražio je na današnjoj rundi pregovora o budućnosti Kosova, na kojoj su razmatrani aneksi predloga izaslanika UN Martija Ahtisarija, da Ustav Kosova i Metohije bude u skladu sa najvišim pravnim aktom Srbije.
Koordinator srpskog pregovaračkog tima Leon Kojen naglasio je u četvrtak, pre početka pregovora u Beču, da je Beograd pripremio više amandmana na sve tri oblasti o kojima će pregovarači razgovarati - Ustav, pravosudni sistem i prava manjina.
Kojen je naglasio da je izuzetno važna rasprava o ustavnim pitanjima. "Mi smo za taj glavni deo pripremili veliki broj suštinski važnih amandmana za Srbiju, a pogotovu za Srbe na Kosovu i Metohiji. Videćemo kako će to ići", rekao je on. Kojen je naglasio i da se nada da će bar neki od amandmana Beograda Marti Ahtisari i njegov tim ozbiljno razmotriti.
Specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari izjavio je pre početka pregovora da je važno da pregovarači nastave razgovore o ustavnim odredbama, kao i da će posle toga pričati o pravima zajednica i pravosudju. "Nadam se da ćemo metodološki proći kroz ceo proces", rekao je Ahtisari.
Drugi koordinator srpskog pegovaračkog tima Slobodan Samardžić naveo je da jedan od amandmana
"govori da ustav Kosova mora da bude u skladu sa Ustavom Srbije i da se na taj način da pokaže hijerarhija pravnih akata Srbije". "Taj amandman je u skladu sa amandmanom jedan, koji kaže da će Kosovo biti pokrajina unutar Srbije", rekao je Samardžić i dodao da se amandmani Beograda odnose i na ostale dve teme - prava zajednica i pravosudnog sistema.
"Kada je reč o pravima zajednica, tačnije pravima Srba, mi tražimo decentralizaciju. Odnosno, amandman predvidja da će opštine na Kosovu i Metohiji sa srpskom većinom imati proširene nadležnosti", rekao je Samardžić i precizirao da se te nadležnosti odnose na obrazovanje, kulturu, policiju i pravosudje. To bi, kako je rekao, bile dodatne nadležnosti za srpske opštine, pored onih koje Kosovo već može da delegira.
On je ocenio da se Beograd na današnjim pregovorima svojim predlozima vratio u 80-te godine.
"Beograd ima isti pristup kao i juče, odnosno pokušava da promeni celu strukturu Ahtisarijevog dokumenta time što će se ustavne odredbe sublimirati u Ustav Srbije", rekao je Suroi.
"Mi sa druge strane pokušavamo da svojim komentarima dopunimo tekst i u tom smislu ne vidimo šta je tu zajedničko. Imam osećaj da se vraćamo ne samo u devedesete, već u osamdesete (godine) sa svim tim predlozima koji su i u lingvističkom smislu isti, a samo im fali Socijalistička republika Srbija", rekao je on.
Suroi je precizirao da albanski tim "nema suštinske amandmane na deo Ahtisarijevog predloga koji se odnosi na ustavne odredbe Kosova".
Prema njegovim rečima, to su korekcije koje bi donele "balans izmedju prava manjina i načina njihovog veta". "Mi smo uspostavili način na koji će gradjani manjinskih zajednica odbraniti svoj vitalni interes. Sada je pitanje da li ćemo za to naći zajednički jezik", rekao je Suroi.
"Mi nećemo da govorimo o tome šta treba da piše u Ustavu Srbije. To je njihovo pravo, pravo gradjana Srbije, ali i narodne skupštine. Ali je isto tako neprihvatljivo da se sada iz tog Ustava nešto nameće Kosovu", rekao je on i upozorio da je "to nešto što neće rezultirati kompromisom".
Pred početak popodnevnih razgovora o pravima zajednica i pravosudnom sistemu, član kosovske delegacije Fatmir Ljimaj rekao je da je Priština dala garancije manjinama na Kosovu "više nego bilo koja druga zemlja".
"Mi ne tretiramo naše gradjane kao manjine, nego kao zajednice koje će početi da grade novi život. Koncept države Kosovo nije koncept na nacionalnoj pripadnosti nego na gradjanskoj osnovi", rekao je on.
Ljimaj je na pitanje da li su Srbi u toj državi konstitutivan narod ili manjina, rekao da "nema više konstitutivnih naroda". "Zbog te politike konstitutivnih naroda, došlo je do ratova u celoj Jugoslaviji. Naš koncept je potpuno drugačiji. Kosovo će biti prva država u regiji koja će graditi koncept koji se zasniva na gradjanskom, a ne na nacionalnom principu", rekao je Ljimaj.
Srpska i albanska strana u pregovorima već prvog dana ispoljile su dijametralno suprotstavljene stavove, koji će doći do izražaja i po ovim pitanjima. Delegacija kosovskih Albanaca srpskoj strani prebacuje da želi da pregovore o budućem statusu Kosova vrati na početak.
Naime, srpska strana želi da se konačno pokrenu pregovori o statusu, što Albanci odbijaju, a i medjunarodni predstavnik insistira na svojim ranije utvrdjenim rokovima.
Što se daljeg toka pregovora tiče, u petak pregovarački timovi izneće svoje komentare na Aneks 6 i 7, koji se tiču ekonomije i vlasništva. Nakon pauze za vikend, ova runda pregovora se nastavlja u utorak razmatranjem Aneksa 3, koji se tiče decentralizacije.
Inače, ponedeljak se ostavlja otvorenim za eventualna dalja razrašnjenja, ali tog dana Ahtisari nije u Beču, već učestvuje na jednoj konferenciji u Berlinu, pa je zbog toga ponedeljak ostavljen kao dan za koji postoji mogućnost, ukoliko postoji potreba, da se održi sastanak.
U sredu sledi Aneks 5 o verskom i kulturnom nasledju, pa u četvrtak Aneksi 9 i 10, koji se tiču budućeg civilnog medjunarodnog prisustva, te Aneks 11 o medjunarodnom vojnom prisustvu, kao i Aneks 8 o sektoru bezbednosti.
Pregovori se završavaju u petak, 2. marta, razmatranjem Aneksa 12 koji sadrži agendu za implementaciju predloga rešenja.
Inače, pregovori o budućnosti Kosova, prema planu UNOSEK, trebalo bi da se okončaju drugom rundom, ovaj put na višem nivou, 10. marta. Tada Ahtisari, kako je najavio, želi da predstavi Beogradu i Prištini svoju izmenjenu verziju predloga.
(agencije/MONDO)
Član beogradskog pregovaračkog tima Dušan Bataković izjavio je u četvrtak u Beču da su Albanci "vrlo oštro reagovali na najznačajniji predlog Beograda koji se ticao formiranja srpskog entiteta na Kosovu".
On je novinarima, u pauzi pregovora, rekao da su Albanci oštro reagovali i na to da se prava Srba i drugih zajednica zaštite pravom veta. "Ne može se reći da postoji bilo kakav napredak, ali je u našem interesu da konstruktivnim predlozima pokušamo da ovom (Ahtisarijevom) nacrtu damo odgovarajući smer koji će obezbediti punu ravnopravnost Albanaca, Srba i drugih zajednica na Kosovu", rekao je Bataković posle razgovora o ustavnim odredbama plana specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.
S tim, dodao je Bataković "što za sve druge zajedice želimo da obezbedimo ojačan status manjina, a za Srbe da zadrže status konstitutivnog naroda". On je naveo i da, za razliku od Beograda koji pokušava da poboljša Ahtisarijev dokument, albanska strana nudi samo "sitnije, kozmetičke promene".
Bataković je rekao i da Ahtisarijev plan predvidja da službeni jezici na Kosovu budu srpski i albanski i da se time "Srbi definišu kao konstitutivan narod". "Drugi ravnopravni jezik na Kosovu je srpski. To znači da su Srbi kostitutivan narod i mi od toga ne možemo da odustanemo", rekao je on.
Bataković je izneo da je pre podne bilo reči o datumu od kada će se računati neka vrsta državljanstva na Kosovu. "Mi smo rekli da je mogiće samo unutrašnje državljanstvo, odnosno onakvo državljanstvo koje je postojalo unutar bivše Jugoslavije", rekao je Bataković.
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić poručio je u četvrtak pregovaračkom timu Srbije da se odmah vrati sa pregovora u Beču i upozorio ih da nemaju mandat da raspravljaju o detaljima plana specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.
"Obaveza pregovoračkog tima bila je da prenese stav Skupštine Srbije o Ahtisarijevom planu. Pošto Ahtisari nije prihvatio srpski stav i nije promenio svoj o nezavisnosti Kosova, pregovarački tim treba odmah da se vrati u Beograd", rekao je Nikolić na konferenciji za novinare.
Pregovarački tim Beograda zatražio je na današnjoj rundi pregovora o budućnosti Kosova, na kojoj su razmatrani aneksi predloga izaslanika UN Martija Ahtisarija, da Ustav Kosova i Metohije bude u skladu sa najvišim pravnim aktom Srbije.
Koordinator srpskog pregovaračkog tima Leon Kojen naglasio je u četvrtak, pre početka pregovora u Beču, da je Beograd pripremio više amandmana na sve tri oblasti o kojima će pregovarači razgovarati - Ustav, pravosudni sistem i prava manjina.
Kojen je naglasio da je izuzetno važna rasprava o ustavnim pitanjima. "Mi smo za taj glavni deo pripremili veliki broj suštinski važnih amandmana za Srbiju, a pogotovu za Srbe na Kosovu i Metohiji. Videćemo kako će to ići", rekao je on. Kojen je naglasio i da se nada da će bar neki od amandmana Beograda Marti Ahtisari i njegov tim ozbiljno razmotriti.
Specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari izjavio je pre početka pregovora da je važno da pregovarači nastave razgovore o ustavnim odredbama, kao i da će posle toga pričati o pravima zajednica i pravosudju. "Nadam se da ćemo metodološki proći kroz ceo proces", rekao je Ahtisari.
Drugi koordinator srpskog pegovaračkog tima Slobodan Samardžić naveo je da jedan od amandmana
"govori da ustav Kosova mora da bude u skladu sa Ustavom Srbije i da se na taj način da pokaže hijerarhija pravnih akata Srbije". "Taj amandman je u skladu sa amandmanom jedan, koji kaže da će Kosovo biti pokrajina unutar Srbije", rekao je Samardžić i dodao da se amandmani Beograda odnose i na ostale dve teme - prava zajednica i pravosudnog sistema.
"Kada je reč o pravima zajednica, tačnije pravima Srba, mi tražimo decentralizaciju. Odnosno, amandman predvidja da će opštine na Kosovu i Metohiji sa srpskom većinom imati proširene nadležnosti", rekao je Samardžić i precizirao da se te nadležnosti odnose na obrazovanje, kulturu, policiju i pravosudje. To bi, kako je rekao, bile dodatne nadležnosti za srpske opštine, pored onih koje Kosovo već može da delegira.
Suroi: Beograd koči pregovore
Šef kosovskog pregovaračkog tima Veton Suroi je rekao novinarima da je za Prištinu neprihvatljiv predlog Beograda da se formira srpski entitet na Kosovu.On je ocenio da se Beograd na današnjim pregovorima svojim predlozima vratio u 80-te godine.
"Beograd ima isti pristup kao i juče, odnosno pokušava da promeni celu strukturu Ahtisarijevog dokumenta time što će se ustavne odredbe sublimirati u Ustav Srbije", rekao je Suroi.
"Mi sa druge strane pokušavamo da svojim komentarima dopunimo tekst i u tom smislu ne vidimo šta je tu zajedničko. Imam osećaj da se vraćamo ne samo u devedesete, već u osamdesete (godine) sa svim tim predlozima koji su i u lingvističkom smislu isti, a samo im fali Socijalistička republika Srbija", rekao je on.
Suroi je precizirao da albanski tim "nema suštinske amandmane na deo Ahtisarijevog predloga koji se odnosi na ustavne odredbe Kosova".
Prema njegovim rečima, to su korekcije koje bi donele "balans izmedju prava manjina i načina njihovog veta". "Mi smo uspostavili način na koji će gradjani manjinskih zajednica odbraniti svoj vitalni interes. Sada je pitanje da li ćemo za to naći zajednički jezik", rekao je Suroi.
"Mi nećemo da govorimo o tome šta treba da piše u Ustavu Srbije. To je njihovo pravo, pravo gradjana Srbije, ali i narodne skupštine. Ali je isto tako neprihvatljivo da se sada iz tog Ustava nešto nameće Kosovu", rekao je on i upozorio da je "to nešto što neće rezultirati kompromisom".
Pred početak popodnevnih razgovora o pravima zajednica i pravosudnom sistemu, član kosovske delegacije Fatmir Ljimaj rekao je da je Priština dala garancije manjinama na Kosovu "više nego bilo koja druga zemlja".
"Mi ne tretiramo naše gradjane kao manjine, nego kao zajednice koje će početi da grade novi život. Koncept države Kosovo nije koncept na nacionalnoj pripadnosti nego na gradjanskoj osnovi", rekao je on.
Ljimaj je na pitanje da li su Srbi u toj državi konstitutivan narod ili manjina, rekao da "nema više konstitutivnih naroda". "Zbog te politike konstitutivnih naroda, došlo je do ratova u celoj Jugoslaviji. Naš koncept je potpuno drugačiji. Kosovo će biti prva država u regiji koja će graditi koncept koji se zasniva na gradjanskom, a ne na nacionalnom principu", rekao je Ljimaj.
Srpska i albanska strana u pregovorima već prvog dana ispoljile su dijametralno suprotstavljene stavove, koji će doći do izražaja i po ovim pitanjima. Delegacija kosovskih Albanaca srpskoj strani prebacuje da želi da pregovore o budućem statusu Kosova vrati na početak.
Naime, srpska strana želi da se konačno pokrenu pregovori o statusu, što Albanci odbijaju, a i medjunarodni predstavnik insistira na svojim ranije utvrdjenim rokovima.
Što se daljeg toka pregovora tiče, u petak pregovarački timovi izneće svoje komentare na Aneks 6 i 7, koji se tiču ekonomije i vlasništva. Nakon pauze za vikend, ova runda pregovora se nastavlja u utorak razmatranjem Aneksa 3, koji se tiče decentralizacije.
Inače, ponedeljak se ostavlja otvorenim za eventualna dalja razrašnjenja, ali tog dana Ahtisari nije u Beču, već učestvuje na jednoj konferenciji u Berlinu, pa je zbog toga ponedeljak ostavljen kao dan za koji postoji mogućnost, ukoliko postoji potreba, da se održi sastanak.
U sredu sledi Aneks 5 o verskom i kulturnom nasledju, pa u četvrtak Aneksi 9 i 10, koji se tiču budućeg civilnog medjunarodnog prisustva, te Aneks 11 o medjunarodnom vojnom prisustvu, kao i Aneks 8 o sektoru bezbednosti.
Pregovori se završavaju u petak, 2. marta, razmatranjem Aneksa 12 koji sadrži agendu za implementaciju predloga rešenja.
Inače, pregovori o budućnosti Kosova, prema planu UNOSEK, trebalo bi da se okončaju drugom rundom, ovaj put na višem nivou, 10. marta. Tada Ahtisari, kako je najavio, želi da predstavi Beogradu i Prištini svoju izmenjenu verziju predloga.
(agencije/MONDO)
