Pregovarački tim Beograda je u petak u prepodnevnom delu pregovora u Beču odbacio princip sukcesije kao načina za rešavanje ekonomskih pitanja izmedju Kosova i Srbije, rekao je član pregovaračkog tima Beograda Dejan Popović. Član pregovaračkog tima Prištine Skender Hiseni je potvrdio da nije bilo kompromisa o ekonomskim pitanjima.
Pregovarački tim Beograda je u petak u prepodnevnom delu pregovora u Beču odbacio princip sukcesije kao načina za rešavanje ekonomskih pitanja izmedju Kosova i Srbije, rekao je član pregovaračkog tima Beograda Dejan Popović.
Popović je rekao da se u slučaju Kosova ne radi o sukcesiji, koja je u predlogu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija navedena kao način za rešavanje većine ekonomskih pitanja izmedju Srbije i Kosova.
"Ta tema je rešena još Badinterovom arbitražom kao pitanje odnosa republika bivše SFRJ. Kosovo nije imalo status republike. Ono je imalo status pokrajine unutar Republike Srbije i ne mogu se pravila sukcesije primenjivati", rekao je Popović.
On je dodao da je pregovarački tim Beograda kroz amandmane odbacio princip sukcesije, uz ocenu da se on ne može primenjivati po automatizmu. "Mislim da smo bili ubedljivi u toj argumentaciji. Videćemo kako će to izgledati", rekao je Popović.
On je dodao da su u prepodnevnom delu pregovora delegacije Beograda i Prištine razgovarale o pitanju duga i javnih preduzeća na Kosovu i naveo da postoji značajna razlika u stavovima dve strane. "Mi smo insistirali na principu koji proizlazi iz stava da bi taj dug trebalo da snosi ona vlast koja ubira poreze i na čijoj se teritoriji nalazi krajnji korisnik", rekao je on.
Popović je rekao da je beograski tim ocenio da je UNMIK u slučaju javnih preduzeća sproveo eksproprijaciju svojine koju su preduzeća iz Srbije imala na Kosovu pre 1999. godine.
Pregovarački timovi Beograda i Prištine u Beču, trećeg dana pregovora o budućem statusu Kosova, raspravljaju o šestom i sedmom aneksu predloga specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija koji se tiču ekonomije i vlasništva.
Šesti Aneks Ahtisarijevog dokumenta, koji se bavi privredom, ima tri člana. Član jedan se odnosi na odredbe koje predvidjaju da Kosovo preuzme svoj deo duga medjunarodnog duga Republike Srbije, čiji bi se iznos utvrdio pregovorima.
U drugom članu ovaj aneks predvidja da Republika Srbija takodje i dalje garantuje otplaćivanje dugova , te da tek nakon otplaćenog duga i utvrdjenja iznosa, Kosovo nadoknadi utvrdjeni deo otplate dugova Republici Srbiji.
U slučaju da izmedju Rebublike Srbije i Kosova ne dodje do dogovora oko izmirenja i raspodele duga, godinu dana nakon stupanja dokumenta na snagu, predvidjena je medjunarodna arbitraža po ovom pitanju čija bi odluka bila neopoziva.
Aneks sedam Ahtisarijevog nacrta odnosi se na imovinu i arhive i sastoji se od sedam članova. Ovim aneksom se predvidja davlasnička prava preduzeća u javnom vlasništvu budu prenesena na Kosovo.
Starateljstvo nad preduzećima u društvenom vlasništvu, kako se dodaje dalje, vršiće institucija koja će naslediti Kosovsku poverilačku agenciju.
Aneks sedam odredjuje ulogu Kosovske agencije za imovinu, govori o restituciji imovine i predvidja vraćanje na Kosovo arhive, katastarske i ostale dokumentacije koja se odnosi na Kosovo.
Koordinator pregovaračkog tima Srbije Slobodan Samardžić odbio je da novinarima predstavi amandmane koje će Beograd predočiti u pregovorima, najavivši da će to učiniti na kraju sastanka.
„Očekujemo jednu tolerantnu raspravu iako su nam stanovišta potpuno različita. Mi imamo dosta amandmana na ovaj predlog koji je u aneksima 6 i 7 dao Ahtisari i njegov tim... Mislim da su ove stvari još jasnije u tom smislu što je svojinsko pitanje nešto što ceo svet priznaje. Kada je u pitanju javna i privatna svojina pogotovo. To su stvari koje su veoma loše na Kosovu. Očekujemo da ćemo danas u korist Srbije i javnih preduzeća i pojedinaca učiniti dovoljno da se stvar poboljša. Ne mogu da prejudiciram da će to oni da prihvate", naglasio je on.
Koordinator beogradskog tima Leon Kojen je pre početka razgovora rekao da je potpuno neprihvatljiv sistem sukcesije u slučaju Kosova.
Tokom prva dva dana nove runde pregovora nije došlo do približavanja stavova dve strane. Beograd i Priština nisu uspeli da se dogovore ni oko pitanja da li su se uopšte oko nečeg usaglasili. Pošto je prištinska delegacija tvrdila da je postignut dogovor u dve tačke, srpska strana je to odmah negirala.
Nakon današnjih pregovora uslediće trodnevna pauza, a razgovori o Ahtisarijevom predlogu biće nastavljeni u utorak razmatranjem Aneksa 3, koji se tiče decentralizacije. Pregovori o budućnosti Kosova, prema planu Ahtisarija, trebalo bi da se okončaju drugom rundom, 10. marta, na višem nivou. Tada Ahtisari, kako je najavio, želi da predstavi Beogradu i Prištini svoju izmenjenu verziju predloga.
"Moram da vas obavestim da se ni oko čega nismo slzozili sa delegacijom iz Srbije. Dok se kosovska delegacija slaže sa većim delom predloga (specijalnog izaslanika UN) Martija Ahtisarija, srpska delegacija je odbacila ceo predlog i predložila novi aneks o pitanju ekonomije i imovine", rekao je Hiseni novinarima.
On je naveo da je pregovarački tim Prištine pristao da Kosovo preuzme deo medjunarodnog duga, ali je dodao da će to biti rešeno u direktnim pregovorima sa Beogradom posle utvrdjivanja statusa, kao što predvidja i Ahtisarijev predlog.
"Kosovo je uvek spremno da preuzme deo medjunarodnog duga, ali tek kada taj dug bude tačno utvrdjen", rekao je Hiseni i dodao da će Priština, ako nakon godinu dana ne bude rešeno pitanje medjunarodnog duga, prihvatiti da se to reši putem medjunarodne arbitraže.
Član kosovskog pregovaračkog tima je dodao i da je pitanje kosovskog duga povezano sa sukcesijom koja je sprovedena medju članicama bivše SFRJ.
U prepodnevnom delu pregovora u Beču, delegacije Beograda i Prištine su razmotrile i pitanje imovine na Kosovu, a Hiseni je naglasio da sva javna imovina pripada narodu Kosova. "Srbija je integrisala deo te imovine na osnovu agresije nad Kosovom 1999. godine i narod Kosova se nikada nije složio sa tim niti je to prihvatio", rekao je on.
Hiseni je kritikovao Beogard zbog nekonstruktivnosti u pregovorima. „Ako govorimo o onome što smo čuli proteklih dana plašim se da moram da kažem da Beograd nije bio kooperativan i konstruktivan jer ono što oni predlažu u osnovi je novi predlog. Što se tiče ekonomskih i imovinskih pitanja dosta toga je jasno. Mi ćemo svakako započeti proces sukcesije sa Srbijom. Taj proces će se odvijati na osnovu sporazuma iz 2001.godine o sukcesiji bivše SFRJ", najavio je on stav Prištine.
Prema podacima Državnog pregovaračkog tima za KiM, Srbija dnevno za inostrana dugovanja Kosova izdvaja oko 100.000 dolara, rečeno je Tanjugu u državnim institucijama.
Komentarišući Ahtisarijev predlog, bivši ministar finansija Mladjan Dinkić je ocenio da je najveći apsurd da, i pored toga što plan "predvidja nezavisnu državu Kosovo", sve spoljne dugove Srbija nastavlja da servisira u prvih godinu dana po postizanju sporazuma o konačnom statusa Kosova.
Dinkić je ukazao da prema tom delu aneksa, postizanje dogovora oko otplate spoljnih dugova Kosova može da se proteže u nedogled, što znači da Srbija, prema Ahtisartijevom predlogu, "i nema medjunarodni subjektivitet na Kosovu".
Ukupan dug Kosova i Metohije smanjen je sa oko 1,7 milijardi dolara na oko 1,184 milijardi dolara, posle dobijenog otpisa Pariskog i Londonskog kluba, u iznosu od 550 miliona dolara i država Srbija ga uredno servisira, a u proteklih nekoliko godina otplatila je oko 130 miliona dolara.
Pregovarački tim Beograda je u više navrata na sastancima sa pregovaračima iz Prištine ukazivao da je pitanje dugova samo tehnički posao i tu nema velikih razmimoilaženja, ali je insistirao da se o dugovima razgovara kao jednom segmentu u okviru svih ekonomskih odnosa izmedju Srbije i južne srpske pokrajine.
Kamen spoticanja bi moglo da bude to što pregovarači iz Prištine ne žele da priznaju dugove koji su na Kosovu nastali od 1990. do 1992. godine, jer tada kosovski Albanci nisu bili unutar režima. Tada je oko 150.000 ljudi bilo otpušteno.
Prema podacima srpskog pregovaračkog, dugove su napravila velika preduzeća u pokrajini, uzimanjem zajmova preko komercijalnih banaka i o tome postoje podaci za svako preduzeće. Tako, na primer, gradjevinsko preduzeće "Ramiz Sadiku" duguje oko 30 miliona dolara, Termoelektrana Kosova oko 40 miliona dolara, kombinat Trepča oko 30 miliona dolara...
U okviru nerešenih finansijskih odnosa, spada i pitanje dugova po osnovu stare devizne štednje, koje u ovom trenutku Srbija ne servisira, jer se poziva na činjenicu da ne ubire budžetski prihod na Kosovu i Metohiji.
(MONDO/agencije)
Popović je rekao da se u slučaju Kosova ne radi o sukcesiji, koja je u predlogu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija navedena kao način za rešavanje većine ekonomskih pitanja izmedju Srbije i Kosova.
"Ta tema je rešena još Badinterovom arbitražom kao pitanje odnosa republika bivše SFRJ. Kosovo nije imalo status republike. Ono je imalo status pokrajine unutar Republike Srbije i ne mogu se pravila sukcesije primenjivati", rekao je Popović.
On je dodao da je pregovarački tim Beograda kroz amandmane odbacio princip sukcesije, uz ocenu da se on ne može primenjivati po automatizmu. "Mislim da smo bili ubedljivi u toj argumentaciji. Videćemo kako će to izgledati", rekao je Popović.
On je dodao da su u prepodnevnom delu pregovora delegacije Beograda i Prištine razgovarale o pitanju duga i javnih preduzeća na Kosovu i naveo da postoji značajna razlika u stavovima dve strane. "Mi smo insistirali na principu koji proizlazi iz stava da bi taj dug trebalo da snosi ona vlast koja ubira poreze i na čijoj se teritoriji nalazi krajnji korisnik", rekao je on.
Popović je rekao da je beograski tim ocenio da je UNMIK u slučaju javnih preduzeća sproveo eksproprijaciju svojine koju su preduzeća iz Srbije imala na Kosovu pre 1999. godine.
Pregovarački timovi Beograda i Prištine u Beču, trećeg dana pregovora o budućem statusu Kosova, raspravljaju o šestom i sedmom aneksu predloga specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija koji se tiču ekonomije i vlasništva.
Šesti Aneks Ahtisarijevog dokumenta, koji se bavi privredom, ima tri člana. Član jedan se odnosi na odredbe koje predvidjaju da Kosovo preuzme svoj deo duga medjunarodnog duga Republike Srbije, čiji bi se iznos utvrdio pregovorima.
U drugom članu ovaj aneks predvidja da Republika Srbija takodje i dalje garantuje otplaćivanje dugova , te da tek nakon otplaćenog duga i utvrdjenja iznosa, Kosovo nadoknadi utvrdjeni deo otplate dugova Republici Srbiji.
U slučaju da izmedju Rebublike Srbije i Kosova ne dodje do dogovora oko izmirenja i raspodele duga, godinu dana nakon stupanja dokumenta na snagu, predvidjena je medjunarodna arbitraža po ovom pitanju čija bi odluka bila neopoziva.
Aneks sedam Ahtisarijevog nacrta odnosi se na imovinu i arhive i sastoji se od sedam članova. Ovim aneksom se predvidja davlasnička prava preduzeća u javnom vlasništvu budu prenesena na Kosovo.
Starateljstvo nad preduzećima u društvenom vlasništvu, kako se dodaje dalje, vršiće institucija koja će naslediti Kosovsku poverilačku agenciju.
Aneks sedam odredjuje ulogu Kosovske agencije za imovinu, govori o restituciji imovine i predvidja vraćanje na Kosovo arhive, katastarske i ostale dokumentacije koja se odnosi na Kosovo.
Koordinator pregovaračkog tima Srbije Slobodan Samardžić odbio je da novinarima predstavi amandmane koje će Beograd predočiti u pregovorima, najavivši da će to učiniti na kraju sastanka.
„Očekujemo jednu tolerantnu raspravu iako su nam stanovišta potpuno različita. Mi imamo dosta amandmana na ovaj predlog koji je u aneksima 6 i 7 dao Ahtisari i njegov tim... Mislim da su ove stvari još jasnije u tom smislu što je svojinsko pitanje nešto što ceo svet priznaje. Kada je u pitanju javna i privatna svojina pogotovo. To su stvari koje su veoma loše na Kosovu. Očekujemo da ćemo danas u korist Srbije i javnih preduzeća i pojedinaca učiniti dovoljno da se stvar poboljša. Ne mogu da prejudiciram da će to oni da prihvate", naglasio je on.
Koordinator beogradskog tima Leon Kojen je pre početka razgovora rekao da je potpuno neprihvatljiv sistem sukcesije u slučaju Kosova.
Tokom prva dva dana nove runde pregovora nije došlo do približavanja stavova dve strane. Beograd i Priština nisu uspeli da se dogovore ni oko pitanja da li su se uopšte oko nečeg usaglasili. Pošto je prištinska delegacija tvrdila da je postignut dogovor u dve tačke, srpska strana je to odmah negirala.
Nakon današnjih pregovora uslediće trodnevna pauza, a razgovori o Ahtisarijevom predlogu biće nastavljeni u utorak razmatranjem Aneksa 3, koji se tiče decentralizacije. Pregovori o budućnosti Kosova, prema planu Ahtisarija, trebalo bi da se okončaju drugom rundom, 10. marta, na višem nivou. Tada Ahtisari, kako je najavio, želi da predstavi Beogradu i Prištini svoju izmenjenu verziju predloga.
Hiseni: Nema slaganja o ekonomskim pitanjima
Član pregovaračkog tima Prištine Skender Hiseni rekao je da u prepodnevnom delu pregovora u Beču nije bilo kompromisa izmedju delegacija Prištine i Beograda o ekonomskim pitanjima."Moram da vas obavestim da se ni oko čega nismo slzozili sa delegacijom iz Srbije. Dok se kosovska delegacija slaže sa većim delom predloga (specijalnog izaslanika UN) Martija Ahtisarija, srpska delegacija je odbacila ceo predlog i predložila novi aneks o pitanju ekonomije i imovine", rekao je Hiseni novinarima.
On je naveo da je pregovarački tim Prištine pristao da Kosovo preuzme deo medjunarodnog duga, ali je dodao da će to biti rešeno u direktnim pregovorima sa Beogradom posle utvrdjivanja statusa, kao što predvidja i Ahtisarijev predlog.
"Kosovo je uvek spremno da preuzme deo medjunarodnog duga, ali tek kada taj dug bude tačno utvrdjen", rekao je Hiseni i dodao da će Priština, ako nakon godinu dana ne bude rešeno pitanje medjunarodnog duga, prihvatiti da se to reši putem medjunarodne arbitraže.
Član kosovskog pregovaračkog tima je dodao i da je pitanje kosovskog duga povezano sa sukcesijom koja je sprovedena medju članicama bivše SFRJ.
U prepodnevnom delu pregovora u Beču, delegacije Beograda i Prištine su razmotrile i pitanje imovine na Kosovu, a Hiseni je naglasio da sva javna imovina pripada narodu Kosova. "Srbija je integrisala deo te imovine na osnovu agresije nad Kosovom 1999. godine i narod Kosova se nikada nije složio sa tim niti je to prihvatio", rekao je on.
Hiseni je kritikovao Beogard zbog nekonstruktivnosti u pregovorima. „Ako govorimo o onome što smo čuli proteklih dana plašim se da moram da kažem da Beograd nije bio kooperativan i konstruktivan jer ono što oni predlažu u osnovi je novi predlog. Što se tiče ekonomskih i imovinskih pitanja dosta toga je jasno. Mi ćemo svakako započeti proces sukcesije sa Srbijom. Taj proces će se odvijati na osnovu sporazuma iz 2001.godine o sukcesiji bivše SFRJ", najavio je on stav Prištine.
Srbija dnevno vraća 100.000 dolara duga Kosova
Prema podacima Narodne banke Srbije, ukupan dug Kosova i Metohije 31. decembra 2006. godine iznosio je 1,182 milijarde dolara, a u nekoliko proteklih godina otplaćeno je oko 130 miliona dolara.Prema podacima Državnog pregovaračkog tima za KiM, Srbija dnevno za inostrana dugovanja Kosova izdvaja oko 100.000 dolara, rečeno je Tanjugu u državnim institucijama.
Komentarišući Ahtisarijev predlog, bivši ministar finansija Mladjan Dinkić je ocenio da je najveći apsurd da, i pored toga što plan "predvidja nezavisnu državu Kosovo", sve spoljne dugove Srbija nastavlja da servisira u prvih godinu dana po postizanju sporazuma o konačnom statusa Kosova.
Dinkić je ukazao da prema tom delu aneksa, postizanje dogovora oko otplate spoljnih dugova Kosova može da se proteže u nedogled, što znači da Srbija, prema Ahtisartijevom predlogu, "i nema medjunarodni subjektivitet na Kosovu".
Ukupan dug Kosova i Metohije smanjen je sa oko 1,7 milijardi dolara na oko 1,184 milijardi dolara, posle dobijenog otpisa Pariskog i Londonskog kluba, u iznosu od 550 miliona dolara i država Srbija ga uredno servisira, a u proteklih nekoliko godina otplatila je oko 130 miliona dolara.
Pregovarački tim Beograda je u više navrata na sastancima sa pregovaračima iz Prištine ukazivao da je pitanje dugova samo tehnički posao i tu nema velikih razmimoilaženja, ali je insistirao da se o dugovima razgovara kao jednom segmentu u okviru svih ekonomskih odnosa izmedju Srbije i južne srpske pokrajine.
Kamen spoticanja bi moglo da bude to što pregovarači iz Prištine ne žele da priznaju dugove koji su na Kosovu nastali od 1990. do 1992. godine, jer tada kosovski Albanci nisu bili unutar režima. Tada je oko 150.000 ljudi bilo otpušteno.
Prema podacima srpskog pregovaračkog, dugove su napravila velika preduzeća u pokrajini, uzimanjem zajmova preko komercijalnih banaka i o tome postoje podaci za svako preduzeće. Tako, na primer, gradjevinsko preduzeće "Ramiz Sadiku" duguje oko 30 miliona dolara, Termoelektrana Kosova oko 40 miliona dolara, kombinat Trepča oko 30 miliona dolara...
U okviru nerešenih finansijskih odnosa, spada i pitanje dugova po osnovu stare devizne štednje, koje u ovom trenutku Srbija ne servisira, jer se poziva na činjenicu da ne ubire budžetski prihod na Kosovu i Metohiji.
(MONDO/agencije)
