Koordinator Državnog tima Srbije za pregovore o budućem statusu Kosova Slobodan Samardžić najavio je da će beogradska delegacija u nastavku pregovora, predložiti mnogo amandmana o decentralizaciji u pokrajini, naglasivši da je za nove srpske opštine najbitnije da budu funkcionalne.
Koordinator Državnog tima Srbije za pregovore o budućem statusu Kosova Slobodan Samardžić najavio je da će beogradska delegacija u nastavku pregovora, predložiti mnogo amandmana o decentralizaciji u pokrajini, naglasivši da je za nove srpske opštine najbitnije da budu funkcionalne.Samardžić je u Beču, gde se na osnovu predloga medjunarodnog izaslanika Martija Ahtisarija, održavaju pregovori Beograda i Prištine, rekao da Ahtisari nije uvažio predloge Beograda sa ranijih rundi.
"Opštine moraju da budu brojnije, da imaju više nadležnosti i, konačno, moraju da imaju čvršće veze sa Beogradom", objasnio je on.
"Suština je da stanovništvo ostane na Kosovu i Metohiji i da se Srbi vrate. Sve ostalo je čista tehnika", naglasio je koordinator tima i savetnik premijera Srbije.
On je naveo da se u Ahtisarijevom dokumentu ne navodi prethodno spominjano pojačanje nadležnosti srpskih opština, veze sa Beogradom, broj opština i prelazni period i način kakao će opštine biti formirane.
Samardžić je podsetio da je Beograd ranije predložio formiranje 11 novih opština sa srpskom većinom na Kosovu, dok je Ahtisari ponudio pet novih i proširenje jedne postojeće opštine, sa čime se složila i delegacija kosovskih Albanaca.
Prema oceni Samardžića, nije problem u broju novih opština, već u tome ko u njima živi i ko u njih treba da se vrati i kako te opštine treba da funkcionišu.
"To je nedovoljan broj i to su jako male opštine, koje su nepovezane i funkcionalno i teritorijalno, a i postoji mogućnost da mogu biti ukinute posle popisa", upozorio je Samardžić.
On je najavio da će Beograd zahtevati minimalno da šefa policije na lokalnom nivou bira srpska skupština opštine i da ona ima krajnju reč.
"Ahtisari je predložio komplikovani mehanizam, gde bi se na kraju odlučivalo iz kruga kosovske policijske službe, koji je pod kontrolom budućeg Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova. To je potpuno neprihvatljivo i mi smo to odbili", kazao je Samardžić.
Beograd, kada je reč o sudstvu, traži da srpske skupštine opštine imaju krajnju reč, a oni to, dodao je Samardžić, ne prihvataju već zahtevaju centralističko biranje.
"Finansiranje je najlošiji deo Ahtsiarijevog predloga. Trebalo je da se omogući direktno finansiranje, a oni traže da se ono odvija preko Prištine, što ćemo odbiti", naveo je koordinator tima.
On je podsetio da Beograd zahteva da srpske opštine imaju finansijsku autonomiju, sopstvene prihode i izvore prihoda iz budžeta Kosova, a, što je važno, i vezu sa Beogradom.
U oblastima pojačanih nadležnosti, zdravstu, obrazovanju, kulturi i socijalnoj politici, ostvarivala bi se se čvrsta veza sa Beogardom.
Samardžić je ukazao da se u izrazu multietničko Kosovo, koji Ahtisari koristi, krije velika varka.
"Osnovni cilj je da se Kosovo izdvoji od Srba iz Srbije i da se stvori etnički čista država. To je samo fasada iza koje se krije jedna odredba etničkih Albanaca da proteraju Srbe i stvori etnički čisto Kosovo", istakao je Samardžić.
On je dodao da će pristup Beograda biti da se nealbanskim zajednicama kroz decentralizaciju omogući samostalni život.
"To znači da imaju svoje nadležnosti u kojima samostalno odlučuju, i da su u nekim drugim vezama upleteni u kompletan kosovski život, da bi sprovodili neke kosovske zakone, imali komunikaciju sa ostatkom Kosova. Taj njihov deo nadležnosti bio bi potpuno samostalan", rekao je Samardžić.
On je zaključio da jedino sa takvim garancijama autonomije, Srbi mogu da opstanu na Kosovu, normalno žive i vrate se u pokrajinu i da ne treba zaboraviti da je dve trećine srpskog stanovništva proterano.
(Tanjug)
