Beograd je u Beču zatražio formiranje srpskog entiteta na Kosovu, koji bi preko Saveta, kao vrhovnog tela, objedinjavao sve Srbe koji u pokrajini žive i Srpsku pravoslavnu crkvu. Prištinski tim odbio je sve predloge Beograda, a šef te delegacije preneo je i da 90 odsto Ahtisarijevog plana čine predlozi Prištine.
Beograd je u Beču zatražio formiranje srpskog entiteta na Kosovu, koji bi preko Saveta, kao vrhovnog tela, objedinjavao sve Srbe koji u pokrajini žive i Srpsku pravoslavnu crkvu.
"To je zahtev koji je Beograd postavio još na početku bečkih pregovora", rekao je koordinator Državnog tima za pregovore sa Prištinom Leon Kojen, nakon rasprave o decentralizaciji na Kosovu. Kojen je novinarima izjavio da je "srpski entitet na Kosovu neophodan, kada iza nas stoji godinu dana neuspešnih pregovora.
"Srbi moraju imati neko središte, da jedinstveno zastupaju svoje interese, da u kulturnom i političkom smislu i Srbi i SPC imaju zajednički krov, a to je srpski entitet", naglasio je Kojen, dodajući da su taj razložan i dobronameran predlog Beograda predstavnici Prištine odbacili, besmislenim kontraoptužbama da bi taj entitet predstavljao podelu Kosova i uvodjenje trećeg nivoa vlasti u pokrajini.
Drugi osetljiv trenutak tokom današnjih pregovora, naveo je Kojen, bio je pred kraj razgovora kada je Beograd predložio da na Kosovu bude 14 srpskih opština, od kojih je devet novih. "Reakcija je bila bizarna, pominjali su plan 'potkovica'", naveo je Kojen.
Koordinator tima Slobodan Samardžić je preneo da je tokom razgovora istaknut zahtev Beograda za direktnom pomoći vlasti u Srbiji novim opštinama sa srpskom većinom. "Bez direktne pomoći Beograda koja ne bi bila uslovljena politikom u Prištini, bez takvih veza srpska zajednica na Kosovu i nove srpske opštine ne bi mogle da opstanu", rekao je on. Samardžić je preneo da je albanska strana to glatko odbila, pozivajući se na pravo da proverava sve aktivnosti pomoći u zdravstvu, obrazovanju i drugim oblastima.
"Drugo oko čega smo se sporili je bilo da i druge nealbanske žjednice mogu da formiraju opštine. I to su Albanci odbili, čime su pokazali strah prema multietničkom Kosovu, bojeći se stvaranja novih opština ne samo za Srbe već i za druge zajednice na Kosovu", zaključio je Samardžić.
Ahtisari je predložio pravo da se zadrži univerzitet u Kosovskoj Mitrovici i pravo da srpske opštine imaju tri bolnice, na čemu se, ocenio je Samardžić, zaokružuje krug posebnih prava ili nadležnosti. "Naš stav je otprilike bio da to što je dato Srbima liči na privilegije koje su u srednjem veku davali pojedinim oblastima lokalni vladari. Te privilegije su mogle da budu oduzete od strane tih vladara i samim tim to nisu prava, u modernom smislu reči, koja su neotudjiva i garantovana ustavom", rekao je Samardžić.
Beogradski pregovarački tim je, osim toga, pokrenuo i raspravu o lokalnoj policiji. Kako je pojasnio Leon Kojen, Beograd je zatražio da se zakon o policiji usvoji samo uz saglasnost većine srpskih poslanika u pokrajinskom parlamentu. "Mi smo tražili da šefovi lokalne policije budu birani u skupštini opštine, a tome smo dodali i zahtev da komandiri lokalne policije ne mogu biti razrešeni bez pristanka skupštine opštine, osim ako na vrlo težak način ne prekrše zakon", rekao je Kojen.
Beograd je zatražio da svako ulaženje pokrajinskih ili specijalnih policijskih snaga bude nešto o čemu se unapred mora obavestiti lokalna policija i ne samo to nego i da srpska lokalna policija gde god je to moguće saradjuje sa tim pokrajinskim instancama.
"Komandna struktura policije biće, kao što je predvidjeno Ahtisarijevim predlogom, jedinstvena. U tom smislu, srpska delegacija želi da odvoji izbor komandira lokalne policije i centralnu vlast", rekao je Haziri.
On je naveo da 90 odsto Ahtisarijevog dokumenta predstavlja predlog Prištine, kao i da je tu reč o dobrim principima rukovodjenja i ostvarenja interesa manjina. "Mi smo blisko saradjivali sa ovom misijom ovde (UNOSEK). S druge strane, imate Srbiju s predlogom koji počiva na različitim principima i rešenjima koja će dovesti do podele zajednica, ali i podele teritorije u budućnosti", rekao je šef kosovske delegacije.
Kad je reč o entitetu, Haziri je izjavio nakon razgovora da ovo nije prvi put da srpska delegacija iznosi predlog srpskog entiteta. "To su učinili već pre godinu dana i pokušali da ga nametnu. Danas su ponovo izneli taj svoj predlog, što smo i očekivali. Taj predlog je nefunkcionalan i ne verujem da će to UNOSEK podržati", rekao je Haziri.
Član prištinske delegacije Ardijan Djini je novinarima rekao da srpska strana i dalje insistira na nacionalnom i teritorijalnom konceptu, dok kosovska delegacija, kako je naveo, "zastupa koncept izgradnje jedne gradjanske države, koja bi se oslanjala na svoje gradjane".
"Naravno da smo svesni da postoje brojni problemi u uspostavljanju takve države, ali gradjanska država je najbolje rešenje. Glavni uzrok za razlike Beograda i Prištine, a i probleme prošlosti jeste taj nacionalni i teritorijalni koncept", rekao je Djini.
Pregovori Beograda i Prištine nastavljaju se sredu u "Austrija centru" u Beču a na dnevnom redu će biti predlog Martija Ahtisarija o zaštiti verskog i kulturnog nasledja na Kosovu.
Prva runda pregovora u Beču trajaće do petka, 2. marta. Ahtisari je za 10. mart najavio drugu, jednodnevnu, rundu kada će biti razmotren njegov konačni predlog. Posle pregovora u Beču, Ahtisari će finalizovati svoj predlog i predati ga generalnom sekretaru UN, koji će ga proslediti Savetu bezbednosti UN. SB UN je taj koji će doneti konačnu odluku o budućnosti Kosova.
"Blic" piše da je još neizvesno da li će se predlog rešenja u kojem je navedena "nadgledana nezavisnost" naći i na sednici Saveta bezbednosti UN jer to zavisi od konsenzusa pet stalnih članica SB (SAD, Velika Britanija, Rusija, Kina i Francuska).
"Blicov" sagovornik je rekao da će Ahtisari dokument sa preciziranim rešenjem za Kosovo najpre predati samo generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu posle čega taj predlog mora da prodje i konsultacije stalnih članica SB.
U slučaju da stalne članice SB ne postignu konsenzus, Ahtisariju može da bude predloženo da promeni predlog i ostavi ga "statusno neutralnim", dodaje list.
Kao mogući ishodi, ako se ne izdejstvuje da na sednicu ide i status, navode se, izmedju ostalog, mogućnost Ahtisarijeve ostavke, ali i prevremeni izbori na Kosovu zbog dobijanja na vremenu, piše "Blic".
(MONDO/agencije)
"To je zahtev koji je Beograd postavio još na početku bečkih pregovora", rekao je koordinator Državnog tima za pregovore sa Prištinom Leon Kojen, nakon rasprave o decentralizaciji na Kosovu. Kojen je novinarima izjavio da je "srpski entitet na Kosovu neophodan, kada iza nas stoji godinu dana neuspešnih pregovora.
"Srbi moraju imati neko središte, da jedinstveno zastupaju svoje interese, da u kulturnom i političkom smislu i Srbi i SPC imaju zajednički krov, a to je srpski entitet", naglasio je Kojen, dodajući da su taj razložan i dobronameran predlog Beograda predstavnici Prištine odbacili, besmislenim kontraoptužbama da bi taj entitet predstavljao podelu Kosova i uvodjenje trećeg nivoa vlasti u pokrajini.
Drugi osetljiv trenutak tokom današnjih pregovora, naveo je Kojen, bio je pred kraj razgovora kada je Beograd predložio da na Kosovu bude 14 srpskih opština, od kojih je devet novih. "Reakcija je bila bizarna, pominjali su plan 'potkovica'", naveo je Kojen.
Koordinator tima Slobodan Samardžić je preneo da je tokom razgovora istaknut zahtev Beograda za direktnom pomoći vlasti u Srbiji novim opštinama sa srpskom većinom. "Bez direktne pomoći Beograda koja ne bi bila uslovljena politikom u Prištini, bez takvih veza srpska zajednica na Kosovu i nove srpske opštine ne bi mogle da opstanu", rekao je on. Samardžić je preneo da je albanska strana to glatko odbila, pozivajući se na pravo da proverava sve aktivnosti pomoći u zdravstvu, obrazovanju i drugim oblastima.
"Drugo oko čega smo se sporili je bilo da i druge nealbanske žjednice mogu da formiraju opštine. I to su Albanci odbili, čime su pokazali strah prema multietničkom Kosovu, bojeći se stvaranja novih opština ne samo za Srbe već i za druge zajednice na Kosovu", zaključio je Samardžić.
Ahtisari je predložio pravo da se zadrži univerzitet u Kosovskoj Mitrovici i pravo da srpske opštine imaju tri bolnice, na čemu se, ocenio je Samardžić, zaokružuje krug posebnih prava ili nadležnosti. "Naš stav je otprilike bio da to što je dato Srbima liči na privilegije koje su u srednjem veku davali pojedinim oblastima lokalni vladari. Te privilegije su mogle da budu oduzete od strane tih vladara i samim tim to nisu prava, u modernom smislu reči, koja su neotudjiva i garantovana ustavom", rekao je Samardžić.
Beogradski pregovarački tim je, osim toga, pokrenuo i raspravu o lokalnoj policiji. Kako je pojasnio Leon Kojen, Beograd je zatražio da se zakon o policiji usvoji samo uz saglasnost većine srpskih poslanika u pokrajinskom parlamentu. "Mi smo tražili da šefovi lokalne policije budu birani u skupštini opštine, a tome smo dodali i zahtev da komandiri lokalne policije ne mogu biti razrešeni bez pristanka skupštine opštine, osim ako na vrlo težak način ne prekrše zakon", rekao je Kojen.
Beograd je zatražio da svako ulaženje pokrajinskih ili specijalnih policijskih snaga bude nešto o čemu se unapred mora obavestiti lokalna policija i ne samo to nego i da srpska lokalna policija gde god je to moguće saradjuje sa tim pokrajinskim instancama.
Priština: 90 odsto Ahtisarijevog plana - predlozi Prištine
Šef prištinske delegacije Ljutfi Haziri izjavio je da, kada je reč o policiji, Priština podržava Ahtisarijev predlog. On je naveo i da će opštine imati ulogu da na dnevnom nivou koordiniraju javnu bezbednost sa stanicama policije i komandirima."Komandna struktura policije biće, kao što je predvidjeno Ahtisarijevim predlogom, jedinstvena. U tom smislu, srpska delegacija želi da odvoji izbor komandira lokalne policije i centralnu vlast", rekao je Haziri.
On je naveo da 90 odsto Ahtisarijevog dokumenta predstavlja predlog Prištine, kao i da je tu reč o dobrim principima rukovodjenja i ostvarenja interesa manjina. "Mi smo blisko saradjivali sa ovom misijom ovde (UNOSEK). S druge strane, imate Srbiju s predlogom koji počiva na različitim principima i rešenjima koja će dovesti do podele zajednica, ali i podele teritorije u budućnosti", rekao je šef kosovske delegacije.
Kad je reč o entitetu, Haziri je izjavio nakon razgovora da ovo nije prvi put da srpska delegacija iznosi predlog srpskog entiteta. "To su učinili već pre godinu dana i pokušali da ga nametnu. Danas su ponovo izneli taj svoj predlog, što smo i očekivali. Taj predlog je nefunkcionalan i ne verujem da će to UNOSEK podržati", rekao je Haziri.
Član prištinske delegacije Ardijan Djini je novinarima rekao da srpska strana i dalje insistira na nacionalnom i teritorijalnom konceptu, dok kosovska delegacija, kako je naveo, "zastupa koncept izgradnje jedne gradjanske države, koja bi se oslanjala na svoje gradjane".
"Naravno da smo svesni da postoje brojni problemi u uspostavljanju takve države, ali gradjanska država je najbolje rešenje. Glavni uzrok za razlike Beograda i Prištine, a i probleme prošlosti jeste taj nacionalni i teritorijalni koncept", rekao je Djini.
Pregovori Beograda i Prištine nastavljaju se sredu u "Austrija centru" u Beču a na dnevnom redu će biti predlog Martija Ahtisarija o zaštiti verskog i kulturnog nasledja na Kosovu.
Prva runda pregovora u Beču trajaće do petka, 2. marta. Ahtisari je za 10. mart najavio drugu, jednodnevnu, rundu kada će biti razmotren njegov konačni predlog. Posle pregovora u Beču, Ahtisari će finalizovati svoj predlog i predati ga generalnom sekretaru UN, koji će ga proslediti Savetu bezbednosti UN. SB UN je taj koji će doneti konačnu odluku o budućnosti Kosova.
Blic: Ahtisari predlaže nadgledanu nezavisnost
Ahtisari će predložiti "nadgledanu nezavisnost" za Kosovo, piše "Blic" pozivajući se na neimenovanog diplomatu bliskog Kontakt-grupi."Blic" piše da je još neizvesno da li će se predlog rešenja u kojem je navedena "nadgledana nezavisnost" naći i na sednici Saveta bezbednosti UN jer to zavisi od konsenzusa pet stalnih članica SB (SAD, Velika Britanija, Rusija, Kina i Francuska).
"Blicov" sagovornik je rekao da će Ahtisari dokument sa preciziranim rešenjem za Kosovo najpre predati samo generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu posle čega taj predlog mora da prodje i konsultacije stalnih članica SB.
U slučaju da stalne članice SB ne postignu konsenzus, Ahtisariju može da bude predloženo da promeni predlog i ostavi ga "statusno neutralnim", dodaje list.
Kao mogući ishodi, ako se ne izdejstvuje da na sednicu ide i status, navode se, izmedju ostalog, mogućnost Ahtisarijeve ostavke, ali i prevremeni izbori na Kosovu zbog dobijanja na vremenu, piše "Blic".
(MONDO/agencije)
