Pregovarački timovi Beograda i Prištine nisu uspeli u sredu u Beču da postignu dogovor ni oko zaštite verskog i kulturnog nasledja na Kosovu, iako su u prethodnim rundama pregovora na ovu temu bili najbliži sporazumu.
Pregovarački timovi Beograda i Prištine nisu uspeli u sredu u Beču da postignu dogovor ni oko zaštite verskog i kulturnog nasledja na Kosovu, iako su u prethodnim rundama pregovora na ovu temu bili najbliži sporazumu.
Koordinator beogradskog tima Leon Kojen izjavio je da je u sredu prvi put održan razgovor o bezbednosti u zaštićenim zonama oko pravoslavnih crkava i manastira, na kome je iznet predlog UNOSEK-a da ih obezbedjuje Kosovska policijska služba, što Srbija smatra neprihvatljivim.
On je objasnio da predlog predvidja da crkve i manastire obezbedjuje Kosovska policijska služba, a da mali broj najvažnijih crkava i manastira i spomenik na Gazimestanu neposredno po rešenju statusa obezbedjuju i medjunarodne vojne snage.
"Takve odredbe su apsolutno neprihvatljive sa stanovišta Srpske pravoslavne crkve, našeg pregovaračkog tima i, uostalom, čitave Srbije i mi smo bili primorani da formulišemo sasvim drugačiji predlog kako bi se iole zaštitile crkve i manastiri", rekao je Kojen.
"Predložili smo da bar najvažnije crkve, manastire i kulturne spomenike obezbedjuju medjunarodne vojne snage i to ne same, nego zajedno sa policijskim snagama, specijalno obučenim za zaštitu crkava, manastira, kulturnih i istorijskih spomenika iz Srbije, što je u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN", ukazao je Kojen.
Prema njegovim rečima, nije reč o želji da se naše vojne snage vrate na Kosovo i Metohiju, jer se naša delegacija zalaže za punu demilitarizaciju pokrajine, ali "tako vitalno važno pitanje ne možemo prepustiti nikome drugom".
On je naglasio da se zaštita srpskih crkava i manastira ne može prepustiti nekome drugom, "a najmanje medjunarodnim vojnim snagama koje nisu, po Ahtisarijevom predlogu, ni pod kakvim ograničenjem i ni pod kakvim odobrenjem naše države".
Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković-Ivić izjavila je da je beogradska delegacija uložila amandman na veličinu i način obezbedjivanja zaštitnih zona.
Ona je navela da je izaslanik UN Marti Ahtisari u svom paketu predložio 45 zaštitnih zona, ali da je mnoge zone koje je Beograd predložio podelio na više delova i tako povećao broj zaštitnih zona.
Beogradska delegacija je zahtevala da na Kosovu bude formirano 39 zaštićenih zona oko crkava i manastira, na površini od 5.400 hektara.
Rašković-Ivić je dodala da je mali broj manastira i crkava na Kosovu zadržao veličinu zona koju je tražio Beograd, a da je većina zona smanjena na 100 do 50 metara u prečniku.
"Nismo zadovoljni jer se radi o zonama zaštite koje se pružaju arheološkim nalazištima, a ne crkvama od kojih su mnoge pre rušenja bili žive", kazala je ona. Ahtisari je u svom predlogu zaštićenih zona predvideo da se one prostiru ukupno na dve hiljade hektara.
Član beogradskog tima Dušan Bataković je naveo da je, uprkos izvesnom napretku u pregovorima oko manjih proceduralnih stvari oko ekonomija manastira i crkava, na sastanku u sredu bilo vrlo neprijatnih pokušaja deetnifikacije srpskog nasledja na Kosovu od ukupnog srpskog nasledja.
"Ipak smo se dogovorili na kraju da o mapama još jednom razgovaramao, da ih dostavimo UNOSEK-u i da u duhu sporazuma radimo na merama zbližavanja", rekao je Bataković.
Drugi koordinator beogradskog tima Slobodan Samardžić rekao je novinarima da je državna delegacija, zbog pokušaja da se srpsko nasledje razdvoji od Srbije, predložila formiranje saveta za implementaciju sporazuma i monitoring, u kojem bi veći broj članova bili ljudi iz Beograda.
Savet bi bio obrazovan ugovorom Vlade Srbije i specijalnog medjunarodnog predstavnika.
Pregovori o statusu Kosova se nastavljaju u četvrtak, raspravom o bezbednosti i drugim sigurnosnim aspektima na Kosovu.
On je izjavio novinarima da se prištinska delegacija "u trenucima primakla Kancelariji izaslanika UN za Kosovo (UNOSEK) i crkvi, kada je reč o principijelnim stvarima.
"Bili smo otvoreni za rešavanje niza pitanja. Nažalost, beogradska strana ponekad želi vidi nasledje u širem političkom kotekstu, u smislu pristupa Kosovu i njegovom statusu", naglasio je Hisa.
"Status je trebalo ostaviti po strani kada je reč o nasledju. Ne treba ispolitizovati to pitanje", rekao je on.
Hisa je objasnio da je njegov tim ponudio srpskim pregovaračima memorandum o razumevanju po pitanju kulturnog i verskog nasledja, kako bi zajedno promovisali zajedničke vrednosti. Prema njegovim rečima, u jednom trenutku se videlo da Beograd nema ništa protiv toga.
Hisa je kritikovao navodno ustručavanje beogradske strane oko "nekada datih obećanja u vezi arheoloških eksponata". "Ne trebamo se ucenjivati oko kulture", rekao je on.
Što se tiče zahteva Beograda da kulturno i versko nasledje na Kosovu obezbedjuju srpske snage, Hisa je istakao da se u Beču pregovara o situaciji posle rezolucije UN 1244. On je ocenio da je taj zahtev "provokacija" i da treba shvatiti da se u Beču pregovara o vremenu posle rezolucije 1244.
Beograd je, inače, tokom sastanka ponudio razgovor o modalitetima za vraćanja muzejskih eksponata.
Kako se saznaje, pregovarači Prištine mešaju u svojim zahtevima arheološke i etnološke eksponate.
Član pregovaračkog tima Prištine izjavio je Tanjugu da Priština ne prihvata predlog Beograda o zaštitnim zonama.
Prema njegovim rečima, srpska delegacija oko zaštitnih zona zastupa stavove "iz srednjeg veka", dok je ponuda Prištine oslonjena na medjunarodne standarde i konvencije. On je rekao da su UNOSEK i Priština usaglašeni oko upravljanja kulturnim nasledjem, a da i Beogard i po ovom pitanju ne prihvata ponudjene kriterijume.
(Tanjug/MONDO)
Koordinator beogradskog tima Leon Kojen izjavio je da je u sredu prvi put održan razgovor o bezbednosti u zaštićenim zonama oko pravoslavnih crkava i manastira, na kome je iznet predlog UNOSEK-a da ih obezbedjuje Kosovska policijska služba, što Srbija smatra neprihvatljivim.
On je objasnio da predlog predvidja da crkve i manastire obezbedjuje Kosovska policijska služba, a da mali broj najvažnijih crkava i manastira i spomenik na Gazimestanu neposredno po rešenju statusa obezbedjuju i medjunarodne vojne snage.
"Takve odredbe su apsolutno neprihvatljive sa stanovišta Srpske pravoslavne crkve, našeg pregovaračkog tima i, uostalom, čitave Srbije i mi smo bili primorani da formulišemo sasvim drugačiji predlog kako bi se iole zaštitile crkve i manastiri", rekao je Kojen.
"Predložili smo da bar najvažnije crkve, manastire i kulturne spomenike obezbedjuju medjunarodne vojne snage i to ne same, nego zajedno sa policijskim snagama, specijalno obučenim za zaštitu crkava, manastira, kulturnih i istorijskih spomenika iz Srbije, što je u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN", ukazao je Kojen.
Prema njegovim rečima, nije reč o želji da se naše vojne snage vrate na Kosovo i Metohiju, jer se naša delegacija zalaže za punu demilitarizaciju pokrajine, ali "tako vitalno važno pitanje ne možemo prepustiti nikome drugom".
On je naglasio da se zaštita srpskih crkava i manastira ne može prepustiti nekome drugom, "a najmanje medjunarodnim vojnim snagama koje nisu, po Ahtisarijevom predlogu, ni pod kakvim ograničenjem i ni pod kakvim odobrenjem naše države".
Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković-Ivić izjavila je da je beogradska delegacija uložila amandman na veličinu i način obezbedjivanja zaštitnih zona.
Ona je navela da je izaslanik UN Marti Ahtisari u svom paketu predložio 45 zaštitnih zona, ali da je mnoge zone koje je Beograd predložio podelio na više delova i tako povećao broj zaštitnih zona.
Beogradska delegacija je zahtevala da na Kosovu bude formirano 39 zaštićenih zona oko crkava i manastira, na površini od 5.400 hektara.
Rašković-Ivić je dodala da je mali broj manastira i crkava na Kosovu zadržao veličinu zona koju je tražio Beograd, a da je većina zona smanjena na 100 do 50 metara u prečniku.
"Nismo zadovoljni jer se radi o zonama zaštite koje se pružaju arheološkim nalazištima, a ne crkvama od kojih su mnoge pre rušenja bili žive", kazala je ona. Ahtisari je u svom predlogu zaštićenih zona predvideo da se one prostiru ukupno na dve hiljade hektara.
Član beogradskog tima Dušan Bataković je naveo da je, uprkos izvesnom napretku u pregovorima oko manjih proceduralnih stvari oko ekonomija manastira i crkava, na sastanku u sredu bilo vrlo neprijatnih pokušaja deetnifikacije srpskog nasledja na Kosovu od ukupnog srpskog nasledja.
"Ipak smo se dogovorili na kraju da o mapama još jednom razgovaramao, da ih dostavimo UNOSEK-u i da u duhu sporazuma radimo na merama zbližavanja", rekao je Bataković.
Drugi koordinator beogradskog tima Slobodan Samardžić rekao je novinarima da je državna delegacija, zbog pokušaja da se srpsko nasledje razdvoji od Srbije, predložila formiranje saveta za implementaciju sporazuma i monitoring, u kojem bi veći broj članova bili ljudi iz Beograda.
Savet bi bio obrazovan ugovorom Vlade Srbije i specijalnog medjunarodnog predstavnika.
Pregovori o statusu Kosova se nastavljaju u četvrtak, raspravom o bezbednosti i drugim sigurnosnim aspektima na Kosovu.
Hisa: Pregovori bez uspeha
Pregovori o Aneksu pet predloga izaslanika UN Martija Ahtisarija, koji se odnose na zaštitu kulturnog i verskog nasledja na Kosovu, završeni su u sredu u Beču bez dogovora, potvrdio je šef pregovaračkog tima kosovskih Albanaca Iljber Hisa.On je izjavio novinarima da se prištinska delegacija "u trenucima primakla Kancelariji izaslanika UN za Kosovo (UNOSEK) i crkvi, kada je reč o principijelnim stvarima.
"Bili smo otvoreni za rešavanje niza pitanja. Nažalost, beogradska strana ponekad želi vidi nasledje u širem političkom kotekstu, u smislu pristupa Kosovu i njegovom statusu", naglasio je Hisa.
"Status je trebalo ostaviti po strani kada je reč o nasledju. Ne treba ispolitizovati to pitanje", rekao je on.
Hisa je objasnio da je njegov tim ponudio srpskim pregovaračima memorandum o razumevanju po pitanju kulturnog i verskog nasledja, kako bi zajedno promovisali zajedničke vrednosti. Prema njegovim rečima, u jednom trenutku se videlo da Beograd nema ništa protiv toga.
Hisa je kritikovao navodno ustručavanje beogradske strane oko "nekada datih obećanja u vezi arheoloških eksponata". "Ne trebamo se ucenjivati oko kulture", rekao je on.
Što se tiče zahteva Beograda da kulturno i versko nasledje na Kosovu obezbedjuju srpske snage, Hisa je istakao da se u Beču pregovara o situaciji posle rezolucije UN 1244. On je ocenio da je taj zahtev "provokacija" i da treba shvatiti da se u Beču pregovara o vremenu posle rezolucije 1244.
Beograd je, inače, tokom sastanka ponudio razgovor o modalitetima za vraćanja muzejskih eksponata.
Kako se saznaje, pregovarači Prištine mešaju u svojim zahtevima arheološke i etnološke eksponate.
Član pregovaračkog tima Prištine izjavio je Tanjugu da Priština ne prihvata predlog Beograda o zaštitnim zonama.
Prema njegovim rečima, srpska delegacija oko zaštitnih zona zastupa stavove "iz srednjeg veka", dok je ponuda Prištine oslonjena na medjunarodne standarde i konvencije. On je rekao da su UNOSEK i Priština usaglašeni oko upravljanja kulturnim nasledjem, a da i Beogard i po ovom pitanju ne prihvata ponudjene kriterijume.
(Tanjug/MONDO)
