Delegacija Beograda zatražila je u četvrtak na pregovorima o budućem statusu Kosova u Beču, demilitarizaciju pokrajine, a da o bezbednosti brinu medjunarodne vojne i poilicijske snage, dok se delegacija Prištine zauzela za što hitnije formiranje vojske Kosova.
Delegacija Beograda zatražila je u četvrtak na pregovorima o budućem statusu Kosova u Beču, demilitarizaciju pokrajine, a da o bezbednosti brinu medjunarodne vojne i poilicijske snage, dok se delegacija Prištine zauzela za što hitnije formiranje vojske Kosova.Koordinator srpskog tima Slobodan Samardžić rekao je novinarima da je beogradska delegacija amandmanima želela da otkloni sve sumnje u pogledu ugrožavanja suvereniteta i teritorijalnog intefriteta Srbije na Kosovu.
"Naš stav je da se buduće medjunarodno vojno prisustvo na Kosovu reguliše posebnim sporazumom Srbije i UN, a UN bi same odredile mandat i modalitet angažovanja medjunarodnih vojnih snaga u pokrajini", rekao je Samardžić.
On je naveo da Beograd zahteva da medjunarodni civilni predstavnik na Kosovu i Metohiji bude ustanovljen takodje na osnovu posebnog sporazuma Srbije i UN, na osnovu kojeg bi bio određen mandat medjunarodnog civilnog predstavnika.
Samardžić je preneo da je tokom rasprave bilo reči o predlogu Martija Ahtisarija o formiranju budućih kosovskih bezbednosnih snaga.
"Mi smo u tome videli nukleus buduće albanske vojske na Kosovou i Metohiji. Odbili smo čitav taj deo, jer je u neskladu sa našim predlogom koji smo izložili još prvog dana pregovora, da Kosovo bude demilitarizovano", rekao je Samardžić, dodajući da bi medjunarodne vojne snage u pokrajini bile prisutne "ne neko vreme".
"Kod albanske strane je pokazan veliki entuzijazam, oni hoće jednostavno da naprave vojsku. Tu smo se raspravljali i čini mi se da su naši argumenti tu mnogo ubedljiviji", ocenio je Samardžić.
Drugi koordinator tima Leon Kojen je rekao da u aneksima Ahtisarijevog predloga, koji se tiču medjunarodnog civilnog predstavnika i medjunarodnog vojnog prisustva na Kosovu, ima pojedinih odredbi sa kojima se beogradska delegacija složila, jer kako je dodao, Beograd nije protiv medjunarodnog prisustva u pokrajini.
"Ono na čemu insistiramo je da i jedno i drugo mora da bude uspostavljeno na osnovu sporazuma Srbije i UN", rekao je Kojen novinarima.
On je naveo da je glavna razlika Beograda i Pristine ispoljena oko demilitarizacije na Kosovu.
"Tu su razlike nepomirljive, jer ne vidimo da bi ičemu služile te nove kosovske vojne snage. Smatramo da bi one predstavljale udarac regionalnoj stabilnosti", upozorio je Kojen.
"Mislim da bi to destabilizovalo delove Makedonije, Crne Gore, možda čak i oblast oko Preševa i Bujanovca", naglasio je Kojen.
On je kao posebno važno istakao izričit zahtev Beograda da granica Srbije na KiM mora biti obezbedjena medjunarodnim vojnim snagama i granične policije MUP-a Srbije.
Vodja prištinske delegacije Ardijan Djini ocenio je da je stav i pozicija kosovske delegacije i naroda Kosova da veruju da je prisustvo NATO-a na Kosovu ozbiljan doprinos bezbednosti u regionu, ali i osećaj sigurnosti na Kosovu i susednim zemljama.
"To, takodje, vidimo kao veliku podršku integracijama Kosova u Partnerstvo za mir u budućnosti, kao i NATO. To je želja i cilj naroda Kosova nakon nezavisnosti. Istovremeno, smatramo da je medjunarodno prisustvo dobrodošlo i verujemo da su nakon nezavisnosti, aspiracije naroda Kosova da se pridruži EU", rekao je Djini.
Prištinska delegacija, dodao je Djini, prihvata predloge Ahtisarija, i priprema se da, kako je naveo, "Kosovo bude moderna demokratska država, koja poštuje sva prava svih zajednica i sve individue".
Djini je rekao da bi kosovska vojska bila osnova za formiranje kosovskog odbrambenog sistema.
"Verujemo da je ovo glavni korak u stvaranju kosovskog odbrambenog i bezbednosnosnog sistema koji bi bio kompatibilan sa NATO zemljama", podvukao je Djini.
(Tanjug)
