Srbija posle presude Medjunarodnog suda u Hagu, kojom je oslobodjena optužbe za genocid, mora da pokaže moralnu snagu, jer je deo presude koji se odnosi na Srebrenicu deklaratorne prirode i u predlogu deklaracije trebalo bi da bude izraženo saučešće i žaljenje za žrtvama u Srebrenici, izjavio je pravni zastupnik Srbije Radoslav Stojanović.
Srbija posle presude Medjunarodnog suda u Hagu, kojom je oslobodjena optužbe za genocid, mora da pokaže moralnu snagu, jer je deo presude koji se odnosi na Srebrenicu deklaratorne prirode i u predlogu deklaracije trebalo bi da bude izraženo saučešće i žaljenje za žrtvama u Srebrenici, izjavio je pravni zastupnik Srbije Radoslav Stojanović."Kao što znate, neki su protiv toga. Ispunićemo svoj moralni dug ako nadjemo odgovarajuće rešenje koje će ukazati i na put kojim treba da idemo", istakao je Stojanović u intervjuu "Politici".
On je ocenio da je to bio najteži proces u istoriji Medjunarodnog suda pravde.
"Mi smo se u ovom postupku, tokom odbrane, pozivali, na primer, na izvore CIA, na njihove i slične dokumente koji ne ostavljaju sumnju. Mi smo optužbu srušili upravo dokumentima CIA, Unprofora i Saveta bezbednosti UN", istakao je Stojanović.
On je objasnio da je reč o dva toma dokumenata CIA, objavljena 2004, koje je dobio 2005. godine i ustanovio da 70 odsto tih dokumenata ide u prilog Srbiji.
Recimo, u bosanskoj tužbi piše da je povlačenje JNA iz Bosne posle 19. maja 1992. bilo lažno i da je sve vreme rata bilo 20.000 vojnika Vojske Jugoslavije u BiH, kazao je on.
"A, u dokumentu CIA piše da je od povlačenja JNA do kraja rata, i to u jednom trenutku, najviše moglo da bude oko 2.000 civila, vojske i policije iz Srbije, pa sad uporedite to sa tvrdnjom o 20.000 vojnika ili šta je tih 2.000 ljudi u odnosu na 250.000 pripadnika vojske Republike Srpske. Zahvaljujući dokumentima CIA izbacivao sam i iz mog govora razne stvari, čak odustajao i od naših dokumenata", rekao je Stojanović.
On je istakao da je srpski pravni tim profesionalno obavio svoju dužnost i oslobodio zemlju od najteže moguće optužbe.
"Odmah posle izricanja presude izrazio sam svoje saučešće žrtvama iz redova muslimanskog, hrvatskog i srpskog naroda i rekao da one treba da nas odlučno podstaknu na nacionalno pomirenje", rekao je on.
Stojanović je naglasio da je najsnažniji argument bio da ne može Srbija da se osudi za genocid, jer je čak 80 odsto mladića odbilo da se odazove mobilizaciji na koju je pozivao Slobodan Milošević.
"Zamislite da je milion vojnika iz Srbije krenulo na Sarajevo ili na Zagreb. Šta bi se onda desilo? Narod Srbije u tome nije učestvovao i ne može ni da strada. Istina, tužba BiH, govorili su njeni zastupnici, ne krivi srpski narod. Ali, ako vi osudite državu, a država je dom toga naroda, onda ste osudili i narod", rekao je on.
On je istakao da za genocid u Srebrenici nije odgovorna Republika Srpska, jer treba utvrditi individualnu odgovornost.
Povodom hrvatske tužbe, Stojanović je rekao da je razgovarao s hrvatskim pravnim zastupnikom Ivanom Šimonovićem u Hagu posle donošenja presude u sporu s Bosnom.
"Pošto je, kaže, Zagreb sve bliži donošenje odluke o povlačenju tužbe, trebalo bi da krenemo na vansudsku nagodbu. Odgovorio sam da to ne može biti platforma za pregovore, jer mi ne prihvatamo nikakvu nagodbu. Ona bi podrazumevala pogadjanje o visini štete koju bi trebalo da platimo, a o tome uopšte ne želimo da pregovaramo. Ako Zagreb na tome bude insistirao onda ćemo ići na sud", rekao je Stojanović.
(Tanjug/MONDO)
