Vlada Srbije uglavnom je poštovala ljudska prava svojih gradjana i nastavila napore u cilju suzbijanja kršenja tih prava, ali i dalje postoji veliki broj problema, saopštio je Stejt department.
Vlada Srbije uglavnom je poštovala ljudska prava svojih gradjana i nastavila napore u cilju suzbijanja kršenja tih prava, ali i dalje postoji veliki broj problema, saopštio je Stejt department.U godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji se navodi da su glavni problemi korupcija u policiji i sudstvu, nekažnjavanje počinilaca krivičnih dela, neefikasni sudski procesi i nesaradnja vlade sa Haškim tribunalom.
"Maltretiranje novinara, aktivista za zaštitu ljudskih prava i ostalih kritičara vlasti, proizvoljna hapšenja i selektivna primena zakona u političke svrhe, ograničavanje slobode govora i veroispovesti, uključujući i novi diskriminatorski zakon o verama", navode se medju problemima koji opstaju u Srbiji.
"Postoje izveštaji da su vladini zvaničnici nastojali da podriju politički osetljive procese, uključujući primenu sile na tužioce i sudije. Sudovi su veoma neefikasni, a za rešavanje nekih slučajeva su potrebne godine", ocenjuje Stejt department.
Kada je reč o korupciji vlasti, navodi se da "u javnosti postoji rašireno shvatanje o korupciji vlasti na svim nivoima" i ocenjuje da su vlasti bile "nedosledne" prema toj vrsti korupcije.
"Istrage su često izgledale kao politički motivisane, a bilo je brojnih primera kada vlasti nisu odgovorile na detaljne izveštaje o sumnjama na korumpiranost visokorangiranih zvaničnika. Medijsko izveštavanje o korupciji je često bilo senzacionalističko", ocenjuje se u izveštaju.
Stejt department je, medjutim, pohvalio rad Specijalnog suda koji "nastavlja da napreduje u više slučajeva ratnih zločina i organizovanog kriminala i pored nekih političkih pritisaka i pretnji kriminalnih grupa".
U izveštaju su pohvaljeni i napori vlade na suzbijanju trgovine ljudima, zaštiti žrtava te trgovine i sudskom gonjenju počinilaca, a navodi se i da je značajno smanjen broj napada na pripadnike manjina.
U izveštaju se konstatuje da novinari u Srbiji ponekad pribegavaju autocenzuri u strahu od tužbi za klevetu i plašeći se da ne uvrede javnost - posebno kada je reč o tekstovima koje pišu o ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji, referendumu u Crnoj Gori i pregovorima o statusu Kosova.
Vlada je napravila osrednji napredak kada je reč o saradnji sa susednim zemljama, Medjunarodnom komisijom za nestale osobe i ostalim organizacijama za identifikaciju nestalih od sukoba na Kosovu.
Domaće i medjunardone grupe za zaštitu ljudskih prava su uglavnom radile bez ograničavanja, ali je ipak nekim bilo prećeno, napadane su prvenstveno preko medija uz njihovo demonizovanje i objavljivanje informacija kao što su etničko poreklo i lične adrese vodećih ljudi.
Reakcija Vlade Srbije na crnogorski referendum o nezavisnosti od 21. maja 2006. bila je, kako se ocenjuje, "miroljubiva".
U izveštaju se takodje ukazuje na netoleranciju i diskriminaciju etničkih i verskih manjina, nasilje nad ženama i decom, kao i trgovina ljudima.
(Beta)
