Zastupljenost žena u srpskom parlamentu nešto je viša od svetskog proseka, viša je nego u prethodnom sazivu, ali manja od procenta na izbornim listama i očekivanja aktuelnih poslanica.
Zastupljenost žena u srpskom parlamentu nešto je viša od svetskog proseka, viša je nego u prethodnom sazivu, ali manja od procenta na izbornim listama i očekivanja aktuelnih poslanica.Tako novi saziv skupštine ima 51 ženu, odnosno 20 procenata, dok je u prošlom sazivu u skupštinskim klupama bilo 30 pripadnica lepšeg pola, odnosno 12 odsto.
Poslanice Nada Kolundžija (DS) i Snežana Stojanović Plavšić (G17 plus) smatraju da su brojni razlozi što žena u parlamentu nema više, ali da dobar deo "zasluga" pripada srpskom tradicionalnom mentalitetu.
Kolundžija je Tanjugu rekla da mentalitet i nasledje, po kojem ženi nije mesto tamo gde se odlučuje nije stav samo muškaraca, već i velikog broja žena.
"Druga važna stvar je ta što žena nema vremena da se bavi politikom, jer joj društvo nije pomoglo u mnogim oblastima kao što su porodica i domaćinstvo", kaže Kolundžija.
Odgovornost prema porodici i vaspitanju dece je na ženi i u situaciji kada treba da bira između toga i ambicije, ona bira decu i porodicu, ocenila je Kolundžija.
Plavšić smatra da se u Srbiji uloga žene ne dovodi u vezu sa donošenjem odluka u politici, dodajući da ženama "u našoj situaciji nije ni lako da se bave politikom, jer ne postoji dobro organizovana briga o deci i porodici uopšte".
Ona je ocenila da će se tek sa ekonomskim jačanjem države i porodice stvarati bolji uslovi da žene imaju vremena da se bave politkom.
Novi saziv parlament i dalje ima manje od 30 odsto pripadnica lepšeg pola, koliko bi ih bilo da je usvojen Zakon o ravnopravnosti polova.
Taj predlog je, medjutim, zbog različitih primedbi, povučen iz skupštinske procedure u prethodnom skupštinskom mandatu, a predvidjao je zastupljenost žena na svim nivoima vlasti od 30 procenata, uključujući parlament i vladu.
Da je veće učešće žena u parlamentarnom životu potrebno, ali ne i presudno na donošenje zakona, smatraju i Kolundžija i Plavšić.
Poslanik DS-a je naglasila da uticaj žena u parlamentu ne zavisi samo od procenta u kome su zastupljene.
"Ako one insistiraju na nečemu, njihov glas je važan kao i glas muškarca, samo je pitanje da li žene imaju cilj oko koga će se okupiti. U skupštinskom sazivu iz 2000. godine taj cilj je postignut, a dokaz su usvojeni zakoni o porodici, izmenjen krivični zakon i to što je isključivo žena dobila pravo da odlučuje o abortusu, iako je bilo predlagano drugačije", rekla je Kolundžija.
Ona je naglasila da je glas dama u parlamentu dragocen i sa deset ili 20 odsto, jer su žene "oružje" kojim se utiče na zakone.
Plavšić ocenjuje da se žene više interesuju i insistiraju na životnim pitanjima koja se tiču svakodnevnog života i porodice, obrazovanja, zdravstva, porodične ekonomije, praktičnije su i manje se bave "velikim političkim temama."
"Pripadnice lepšeg pola kao najveći nacionalni interes doživljavaju normalan život njihove dece i porodice i zato je vrlo moguće da žene iniciraju praktičniji pogled na politiku," rekla je Plavšić.
Ona smatra da bio bilo najrealnije da u parlamentu bude onoliki procenat žena koliko je njihovo učešće u biračkom telu, a to je 50 odsto.
Kolundžija iznosi mišljenje da žene teže od muškaraca prihvataju ustaljene načine borbe u politici, navodeći da će većina žena sebe teško predložiti na neku funkciju, dok muškarac takav problem uopšte nema.
Poslanik SRS Vjerica Radeta, koja je bila poslanik i u prošlom skupštinskom sazivu, naglasila je da nikoga ne treba na silu gurati u bilo koju profesiju, pa tako ni žene u politiku.
Razlog što nema više žena u politici Radeta objašnjava opštim ekonomskim problemima u zemlji.
"U Srbiji žene nisu ekonomski samostalne, pre muškaraca dobijaju otkaze na poslu, a pri zapošlavanju im se postavljaju pitanja o tome da li su udate i da li planiraju decu. I to je jedan od razloga malog učešća žena", rekla je ona.
Radeta, međutim, kaže da takvih problema u SRS nema, jer su u toj stranci žene zastupljene na svim stranačkim nivoima i svako može da dođe do izražaja ako ima ambicija.
Nekadašnja reprezentativka u rukometu, a sada poslanik SPS-a, Svetlana Kitić rekla je da se očigledno Srbija i po tom pitanju budi.
Svoj ulazak u politiku objasnila je ličnim stavom i željom da produži aktivno učešće u društvenom životu po završetku sportske karijere i njen angažman biće vezan isključivo za sport.
"Izuzetno su retki poslovi koje žena ne može da radi i dobro je to što sada u skupštinskim klupama ima više pripadnica lepšeg pola, ali nije dovoljno", rekla je Kitić Tanjugu.
Da ipak, ni u svetu ravnopravnost polova nije u potpunosti ispoštovana, pokazuje podatak o broju žena u parlamentima koji se kreće oko 17 odsto.
Iako je to apsolutni rekord do sada, još je daleko od pariteta žena i muškaraca, navodi se u najnovijem izveštaju Interparlamentarne unije (IPU), prenele su strane agencije.
Po rečima Andersa Džonsona, generalnog sekretara IPU, koja okuplja sve parlamente sveta, diskriminacija i predrasude i dalje udaljavaju žene od poslaničkih fotelja.
Zaustavljanje te tendenciji, smatra Džonson, zahteva "promenu mentaliteta ljudi, kako muškaraca tako i žena" a statistike pokazuju da će paritet u parlamentima u svetu sa postojećim ritmom biti dostignut tek 2077. godine.
Od ukupno 43.882 parlamentaraca u svetu krajem januara prošle godine, 7.436 odnosno 16,9 odsto su žene. Nijedna od 189 zemalja sa liste IPU nije dostigla postotak od 50 odsto žena u parlamentu.
Na prvom mestu nalazi se Ruanda sa 48,8 odsto, Švedska je druga sa 47,3 odsto, a na trećem je Kostarika sa 38,6 odsto.
Na četvrtom, petom i šestom mestu su nordijske zemlje, Finska, Norveška i Danska, ali latino-američki kontinent prednjači ispred Evrope u toj oblasti.
(Tanjug)
