U petak se navršava šesnaest godina od masovnih opozicionih demonstracija u Beogradu, za koje se smatra da su prvi put ozbiljno uzdrmale režim tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića - iako je on otišao s vlasti tek devet godina kasnije. Povodom 16. godišnjice protesta, vence je na Trgu Slobode položile su delegacije SPO i SDPO.
U petak se navršava šesnaest godina od masovnih opozicionih demonstracija u Beogradu, za koje se smatra da su prvi put ozbiljno uzdrmale režim tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
U višečasovnom okršaju policije i demonstranata u centru Beograda, 9. marta 1991. godine poginule su dve osobe, a povredjeno je više od 200 demonstranata. Na demonstracijama su učestvovale desetine hiljada gradjana.
Nakon sukoba u centru grada, Predsedništvo tadašnje SFRJ odlučilo je da oklopne jedinice tadašnje JNA izadju na beogradske ulice.
Protest je sazvao Srpski pokret obnove, a priključile su mu se i ostale opozicione partije. Traženo je da tadašnji direktor državne televizije Dušan Mitević i urednici Slavko Budihna, Predrag Vitas, Ivan Krivec i Sergej Šestakov podnesu ostavke.
Skup je sazvan pod nazivom "Miting protiv petokrake" i protestovalo se zbog uredjivačke politike Radio-televizije Beograd, koja je prvi put nazvana "TV Bastiljom".
Neposredan povod za protest bio je komentar na državnoj televiziji 16. februara, u kojem je Slavko Budihna optužio SPO da je produžena ruka "ustaškog" hrvatskog režima.
Policija je bacanjem velike količine suzavca i vodenim topovima pokušala da rastera demonstrante sa Trga Republike, posle čega su počeli sukobi gradjana i policije u širem centru grada.
Milošević je otišao sa vlasti devet godina kasnije, posle poraza na izborima za predsednika SR Jugoslavije 2000.
Uhapšen je i izručen 2001. Tribunalu u Hagu, gde mu je sudjeno za genocid u Bosni i Hercegovini ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu. Umro je 11. marta prošle godine u pritvoru u Hagu.
Drašković je rekao da je "veličina 9. marta u tome što je Milošević bukvalno nokautiran u momentu kada je bio najjači". "U njegovom policijskom aparatu, u aparatu sile, uključujući vojsku, nije se mogla naći jedna slaba tačka. Sav aparat sile, mašinerija režima bila je iz uverenja na njegovoj strani", rekao je.
Milošević je tada, naveo je Drašković, u Srbiji uživao podršku gotovo 80 odsto gradjana i "kompletnu podršku akademije, udruženja književnika, crkve, većine onih koji su činili takozvanu nacionalnu i duhovnu elitu". "Taj i takav Milošević, 9. marta je usred Beograda zadobio udarac od koga se više nikada nije mogao oporaviti", dodao je.
Delegacija SPO, koju je predvodio Drašković, položila je povodom 16. godišnjice martovskih demonstracija vence i upalila sveću na spomenik knezu Mihailu na beogradskom Trgu slobode. I delegacija Srpskog demokratskog pokreta obnove (SDPO), koju su predvodili kopredsednici Vojislav Mihailović i Veroljub Stevanović, odala je poštu žrtvama i upalila sveće kraj Spomenika.
Drašković je izjavio novinarima da su predstavnici SPO na Trgu slobode zbog ljudi koji su tu bili pre 16 godina, "da se zahvalimo i onima koji su još živi i onima koji više nisu živi". "Oni su sebe i SPO upisali u noviju istoriju Srbije 9. marta 1991. godine", istakao je Drašković.
"Toga dana ovde, ta Srbija predvodjena SPO, zadala je odlučujući udarac režimu Slobodana Miloševića u trenutku kada je taj režim bio najjači, kada je uživao ogromnu podršku gradjana Srbije, kada je imao apsolutnu podršku poretka sile kojim je komandovao", rekao je predsednik SPO.
"Od udarca zadobijenih ovde 9. marta 1991. taj režim se više nikada nije oporavio", kazao je Drašković i dodao da je "sve naredne bune, demonstracije vodio duh devetog marta". "Ovo je istorija, ovo se ne menja, ovo ne može promeniti niko ni zlo, ni zla volja, ni izborni rezultati, niko i ništa, nikada", rekao je on.
"Srbija se 2007. godine ne može ponositi činjenicom da je jedna stranka, koja se i dalje zaklanja iza Slobodana Miloševića i zaklinje u Slobodana Miloševića, sa lakoćom preskočila izborni cenzus, a da stranka koja je podnela najveće žrtve u borbi protiv tog zločinačkog režima nije preskočila cenzus", rekao je Drašković.
"Junacima i žrtvama 9. marta - Srpski pokret obnove", istaknuto je na vencu.
(Beta/Tanjug)
U višečasovnom okršaju policije i demonstranata u centru Beograda, 9. marta 1991. godine poginule su dve osobe, a povredjeno je više od 200 demonstranata. Na demonstracijama su učestvovale desetine hiljada gradjana.
Nakon sukoba u centru grada, Predsedništvo tadašnje SFRJ odlučilo je da oklopne jedinice tadašnje JNA izadju na beogradske ulice.
Protest je sazvao Srpski pokret obnove, a priključile su mu se i ostale opozicione partije. Traženo je da tadašnji direktor državne televizije Dušan Mitević i urednici Slavko Budihna, Predrag Vitas, Ivan Krivec i Sergej Šestakov podnesu ostavke.
Skup je sazvan pod nazivom "Miting protiv petokrake" i protestovalo se zbog uredjivačke politike Radio-televizije Beograd, koja je prvi put nazvana "TV Bastiljom".
Neposredan povod za protest bio je komentar na državnoj televiziji 16. februara, u kojem je Slavko Budihna optužio SPO da je produžena ruka "ustaškog" hrvatskog režima.
Policija je bacanjem velike količine suzavca i vodenim topovima pokušala da rastera demonstrante sa Trga Republike, posle čega su počeli sukobi gradjana i policije u širem centru grada.
Milošević je otišao sa vlasti devet godina kasnije, posle poraza na izborima za predsednika SR Jugoslavije 2000.
Uhapšen je i izručen 2001. Tribunalu u Hagu, gde mu je sudjeno za genocid u Bosni i Hercegovini ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu. Umro je 11. marta prošle godine u pritvoru u Hagu.
SPO položio venac na Trgu Slobode
Lider Srpskog pokreta obnove, koji je pre 16 godina predvodio prve masovne demonstracije opozicije u Beogradu, Vuk Drašković ocenio je u petak da je duh 9. marta vodio sve kasnije proteste protiv režima Slobodana Miloševića, do 5. oktobra 2000. "Deveti mart je najveći datum demokratske Srbije od 1990-ih do danas. Sve što se kasnije dešavalo pokretao je 9. mart, rekao je Drašković u intervjuu agenciji Beta i radiju Beta-RFI.Drašković je rekao da je "veličina 9. marta u tome što je Milošević bukvalno nokautiran u momentu kada je bio najjači". "U njegovom policijskom aparatu, u aparatu sile, uključujući vojsku, nije se mogla naći jedna slaba tačka. Sav aparat sile, mašinerija režima bila je iz uverenja na njegovoj strani", rekao je.
Milošević je tada, naveo je Drašković, u Srbiji uživao podršku gotovo 80 odsto gradjana i "kompletnu podršku akademije, udruženja književnika, crkve, većine onih koji su činili takozvanu nacionalnu i duhovnu elitu". "Taj i takav Milošević, 9. marta je usred Beograda zadobio udarac od koga se više nikada nije mogao oporaviti", dodao je.
Delegacija SPO, koju je predvodio Drašković, položila je povodom 16. godišnjice martovskih demonstracija vence i upalila sveću na spomenik knezu Mihailu na beogradskom Trgu slobode. I delegacija Srpskog demokratskog pokreta obnove (SDPO), koju su predvodili kopredsednici Vojislav Mihailović i Veroljub Stevanović, odala je poštu žrtvama i upalila sveće kraj Spomenika.
Drašković je izjavio novinarima da su predstavnici SPO na Trgu slobode zbog ljudi koji su tu bili pre 16 godina, "da se zahvalimo i onima koji su još živi i onima koji više nisu živi". "Oni su sebe i SPO upisali u noviju istoriju Srbije 9. marta 1991. godine", istakao je Drašković.
"Toga dana ovde, ta Srbija predvodjena SPO, zadala je odlučujući udarac režimu Slobodana Miloševića u trenutku kada je taj režim bio najjači, kada je uživao ogromnu podršku gradjana Srbije, kada je imao apsolutnu podršku poretka sile kojim je komandovao", rekao je predsednik SPO.
"Od udarca zadobijenih ovde 9. marta 1991. taj režim se više nikada nije oporavio", kazao je Drašković i dodao da je "sve naredne bune, demonstracije vodio duh devetog marta". "Ovo je istorija, ovo se ne menja, ovo ne može promeniti niko ni zlo, ni zla volja, ni izborni rezultati, niko i ništa, nikada", rekao je on.
"Srbija se 2007. godine ne može ponositi činjenicom da je jedna stranka, koja se i dalje zaklanja iza Slobodana Miloševića i zaklinje u Slobodana Miloševića, sa lakoćom preskočila izborni cenzus, a da stranka koja je podnela najveće žrtve u borbi protiv tog zločinačkog režima nije preskočila cenzus", rekao je Drašković.
"Junacima i žrtvama 9. marta - Srpski pokret obnove", istaknuto je na vencu.
(Beta/Tanjug)
