Pristalice i simpatizeri Socijalističke partije Srbije u subotu su, na godišnjicu smrti bivšeg predsednika Jugoslavije i Srbije Slobodana Miloševića, odali poštu i položili cveće na njegov grob ispred porodične kuće u Požarevcu, a u Sava centru održan je skup kojem je prisustvovao i Miloševićev unuk.
Pristalice i simpatizeri Socijalističke partije Srbije u subotu su, na godišnjicu smrti bivšeg predsednika Jugoslavije i Srbije Slobodana Miloševića, odali poštu i položili cveće na njegov grob ispred porodične kuće u Požarevcu.
U delegaciji SPS-a bili su predsednik stranke Ivica Dačić, potpredsednici Branko Ružić, Milutin Mrkonjić, Milica Djukić-Pejanović, Dušan Bajatović i Žarko Obradović, a ispred Udruženja "Sloboda" Uroš Šuvaković. U delegaciji još bili i funkcioner Srpske radikalne stranke Dragan Todorović i supruga lidera radikala Jadranka Šešelj.
Socijalistička partija Srbije i Udruženja "Sloboda" su u beogradskom Centru "Sava" obeležili godišnjicu smrti Miloševića.
Predsednik SPS Ivica Dačić je rekao da su ideali i principi za koje se Milošević zalagao i danas živi - borba za jedinstvenu Srbiju, za zajedničku državu Srbije i Crne Gore, za očuvanje Kosova i Metohije i Republike Srpske, za poštovanje Dejtonskog sporazuma, naveo je Dačić.
Dačić je ukazao na odgovornost onih koji su Miloševića izručili Hagu i sudskog veća koje je 24. februara 2006. godine odbilo njegov zahtev da se leči u Rusiji čime veće, kako je rekao, snosi odgovornost za njegovo ubistvo.
Dačić je ocenio da su presudom kojom je Srbija oslobodjena od optužbe da je počinila genocid u Bosni i Hercegovini odbačene i sve optužbe protiv samog Miloševića
Predsednik SPS je rekao da je Milošević u Hagu branio Srbiju i srpski narod i da oni koji su ga napadali danas na pregovorima o Kosmetu u Beču govore isto ono što bi rekao i Milošević..
Dačić je zatražio da prestane "progon porodice Slobodana Miloševića".
"Sve dok ne dodje neka ruka da potpiše suprotno, Kosovo je naše", preneo je Šuvaković Miloševićeve reči.
Šuvaković je kazao da je "naš zadatak da krivci za njegovu smrt odgovaraju".
Savetnik Slobodana Miloševića Branko Rakić je ukazao na ljudske crte Miloševićeve ličnosti, navodeći njegovo dostojanstveno držanje u Hagu, plemenitost, pozitivnu energiju, razumevanje drugih i zaštitu ugroženih bez obzira na njihovu nacionalnost.
Skup je povremeno prekidan poklicima "Slobo, Slobo", "Živeo!", ali i "Ubice!", upućen onima koji su odgovorni za smrt Miloševića.
Pored visokih funkcionera SPS-a, skupu su prisustvovali i Miloševićeva snaha Milica Gajić i unuk Marko.
Bivši predsednik Srbije, Savezne republike Jugoslavije i SPS-a Slobodan Milošević umro je od infarkta 11. marta 2006. godine u pritvoru Haškog tribunala, gde mu je sudjeno za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i Hrvatskoj i genocid u Bosni i Hercegovini.
Pošto beogradske i republičke vlasti nisu dale potrebne dozvole koje su tražili porodica i visoki funkcioneri SPS da se Milošević sahrani u Beogradu uz državne počasti, sahranjen je u dvorištu porodične kuće.
Posle višečasovnih oproštaja i govora, u Beogradu i Požarevcu, sahrana je obavljena u sumrak. Sahrani, koja je obavljena bez verskih obreda, nije prisustvovao niko od članova najuže porodice, jer, kako su naveli, nisu dobili dovoljne bezbednosne garancije.
Miloševićeva supruga, Mirjana Marković, napustila je zemlju 23. februara 2003. a sin Marko, odmah pošto je Milošević 5. oktobra 2000. bio prinudjen da prizna poraz na izborima za predsednika SR Jugoslavije. Oboje danas žive u Moskvi, a kćerka Marija u Crnoj Gori. Protiv Mirjane Marković pokretnut je sudski postupak za zloupotrebu službenog položaja i za njom je raspisana poternica.
Sahrani su prisustvovali najviši funkcioneri SPS, izuzev potonjeg predsednika socijalista Ivice Dačića, kao i zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić, predsednik ruske Komunističke partije Genadij Zjuganov, bivši predsednik ruske Dume Sergej Baburin i ruski general Leonid Ivašov, te bivši američki državni tužilac Remzi Klark.
U dvorištu porodične kuće Miloševića bilo je oko 50 ljudi, a spisak prisutnih napravljen je po želji Mirjane Marković. U dvorištu su bila i deca obučena u vojne uniforme, koja su istog dana držala počasnu stražu pored kovčega na platou ispred Skupštine Srbije.
Više hiljada ljudi obišlo je u mimohodu njegove posmrtne ostatke. Istog dana više od 50.000 pristalica bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije okupilo se ispred Skupštine SCG u centru Beograda, gde je na pokrivenoj bini bio izložen kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima.
Saradnici i prijatelji Miloševića poručili su okupljenima da će nastaviti njegov put, optužujući Haški tribunal, svetske sile i demokratske snage u zemlji za njegovu smrt.
Njegov vrtoglavi uspon ka vlasti počeo je 28. juna 1989. nakon govora u na Kosovu, u Gazimestanu, gde je održana velika proslava 600 godina kosovske bitke, na kojoj je prisustvovalo oko milion ljudi.
Bio je neprikosnoveni lider Socijalističke partije Srbije, dva puta predsednik Srbije, a potom predsednik SRJ.
Desetogodišnja autokratska vladavina Slobodana Miloševića završena je krajem 2000. pobedom udružene demokatske opozicije (DOS) na izborima za predsednika SRJ.
Ne želeći da prizna poraz, do tada vladajuća SPS i njen lider Milošević izazvali su postizbornu krizu koja je okončana 5. oktobra nakon masovnih protesta gradjana širom Srbije.
Milošević je uhapšen 1. aprila po optužnica koja ga je teretila za finansijek malverzacije, a 28. juna 2001. izručen je Haškom tribunalu, pred kojim je, zajedno sa još četvoricom visokih funkcionera SRJ i Srbije, dve godine ranije, optužen za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine na Kosovu i u Hrvatskoj, kao i za genocid u Bosni i Hercegovini.
(Beta)
U delegaciji SPS-a bili su predsednik stranke Ivica Dačić, potpredsednici Branko Ružić, Milutin Mrkonjić, Milica Djukić-Pejanović, Dušan Bajatović i Žarko Obradović, a ispred Udruženja "Sloboda" Uroš Šuvaković. U delegaciji još bili i funkcioner Srpske radikalne stranke Dragan Todorović i supruga lidera radikala Jadranka Šešelj.
Socijalistička partija Srbije i Udruženja "Sloboda" su u beogradskom Centru "Sava" obeležili godišnjicu smrti Miloševića.
Predsednik SPS Ivica Dačić je rekao da su ideali i principi za koje se Milošević zalagao i danas živi - borba za jedinstvenu Srbiju, za zajedničku državu Srbije i Crne Gore, za očuvanje Kosova i Metohije i Republike Srpske, za poštovanje Dejtonskog sporazuma, naveo je Dačić.
Dačić je ukazao na odgovornost onih koji su Miloševića izručili Hagu i sudskog veća koje je 24. februara 2006. godine odbilo njegov zahtev da se leči u Rusiji čime veće, kako je rekao, snosi odgovornost za njegovo ubistvo.
Dačić je ocenio da su presudom kojom je Srbija oslobodjena od optužbe da je počinila genocid u Bosni i Hercegovini odbačene i sve optužbe protiv samog Miloševića
Predsednik SPS je rekao da je Milošević u Hagu branio Srbiju i srpski narod i da oni koji su ga napadali danas na pregovorima o Kosmetu u Beču govore isto ono što bi rekao i Milošević..
Dačić je zatražio da prestane "progon porodice Slobodana Miloševića".
Na skupu i Miloševićev unuk
Predsednik Upravnog odbora Udruženja "Sloboda" Uroš Šuvaković je rekao da je Milošević izrastao u simbol otpora svetskom poretku i preneo Miloševićeve reči da je Srbija Rezolucijom Saveza bezbednosti 1244 dobila tapiju na Kosovo."Sve dok ne dodje neka ruka da potpiše suprotno, Kosovo je naše", preneo je Šuvaković Miloševićeve reči.
Šuvaković je kazao da je "naš zadatak da krivci za njegovu smrt odgovaraju".
Savetnik Slobodana Miloševića Branko Rakić je ukazao na ljudske crte Miloševićeve ličnosti, navodeći njegovo dostojanstveno držanje u Hagu, plemenitost, pozitivnu energiju, razumevanje drugih i zaštitu ugroženih bez obzira na njihovu nacionalnost.
Skup je povremeno prekidan poklicima "Slobo, Slobo", "Živeo!", ali i "Ubice!", upućen onima koji su odgovorni za smrt Miloševića.
Pored visokih funkcionera SPS-a, skupu su prisustvovali i Miloševićeva snaha Milica Gajić i unuk Marko.
Bivši predsednik Srbije, Savezne republike Jugoslavije i SPS-a Slobodan Milošević umro je od infarkta 11. marta 2006. godine u pritvoru Haškog tribunala, gde mu je sudjeno za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i Hrvatskoj i genocid u Bosni i Hercegovini.
Pošto beogradske i republičke vlasti nisu dale potrebne dozvole koje su tražili porodica i visoki funkcioneri SPS da se Milošević sahrani u Beogradu uz državne počasti, sahranjen je u dvorištu porodične kuće.
Posle višečasovnih oproštaja i govora, u Beogradu i Požarevcu, sahrana je obavljena u sumrak. Sahrani, koja je obavljena bez verskih obreda, nije prisustvovao niko od članova najuže porodice, jer, kako su naveli, nisu dobili dovoljne bezbednosne garancije.
Miloševićeva supruga, Mirjana Marković, napustila je zemlju 23. februara 2003. a sin Marko, odmah pošto je Milošević 5. oktobra 2000. bio prinudjen da prizna poraz na izborima za predsednika SR Jugoslavije. Oboje danas žive u Moskvi, a kćerka Marija u Crnoj Gori. Protiv Mirjane Marković pokretnut je sudski postupak za zloupotrebu službenog položaja i za njom je raspisana poternica.
Sahrani su prisustvovali najviši funkcioneri SPS, izuzev potonjeg predsednika socijalista Ivice Dačića, kao i zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić, predsednik ruske Komunističke partije Genadij Zjuganov, bivši predsednik ruske Dume Sergej Baburin i ruski general Leonid Ivašov, te bivši američki državni tužilac Remzi Klark.
U dvorištu porodične kuće Miloševića bilo je oko 50 ljudi, a spisak prisutnih napravljen je po želji Mirjane Marković. U dvorištu su bila i deca obučena u vojne uniforme, koja su istog dana držala počasnu stražu pored kovčega na platou ispred Skupštine Srbije.
Od Gazimestana do Haga
Telo Slobodana Miloševića dopremljeno je iz Haga u Beograd 15. marta a narednog dana je bilo izloženo u Muzeju "25. maj" u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju, protivno volji direktorke te ustanove Ljiljane Cetinić.Više hiljada ljudi obišlo je u mimohodu njegove posmrtne ostatke. Istog dana više od 50.000 pristalica bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije okupilo se ispred Skupštine SCG u centru Beograda, gde je na pokrivenoj bini bio izložen kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima.
Saradnici i prijatelji Miloševića poručili su okupljenima da će nastaviti njegov put, optužujući Haški tribunal, svetske sile i demokratske snage u zemlji za njegovu smrt.
Njegov vrtoglavi uspon ka vlasti počeo je 28. juna 1989. nakon govora u na Kosovu, u Gazimestanu, gde je održana velika proslava 600 godina kosovske bitke, na kojoj je prisustvovalo oko milion ljudi.
Bio je neprikosnoveni lider Socijalističke partije Srbije, dva puta predsednik Srbije, a potom predsednik SRJ.
Desetogodišnja autokratska vladavina Slobodana Miloševića završena je krajem 2000. pobedom udružene demokatske opozicije (DOS) na izborima za predsednika SRJ.
Ne želeći da prizna poraz, do tada vladajuća SPS i njen lider Milošević izazvali su postizbornu krizu koja je okončana 5. oktobra nakon masovnih protesta gradjana širom Srbije.
Milošević je uhapšen 1. aprila po optužnica koja ga je teretila za finansijek malverzacije, a 28. juna 2001. izručen je Haškom tribunalu, pred kojim je, zajedno sa još četvoricom visokih funkcionera SRJ i Srbije, dve godine ranije, optužen za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine na Kosovu i u Hrvatskoj, kao i za genocid u Bosni i Hercegovini.
(Beta)
