Pre tačno četiri godine, u atentatu ispred sedišta Vlade Srbije ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Djindjić.
Pre tačno četiri godine, u atentatu ispred sedišta Vlade Srbije ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Djindjić.Na grob u Aleji zaslužnih gradjana na Novom groblju cveće su položili majka ubijenog premijera Mila Djindjić, sestra Gordana Filipović, sin Luka i supruga Ružica Djindjić.
Poštu su odali i predsednik Srbije i predsednik Demokratske stranke Boris Tadić i funkcioneri te partije Bojan Pajtić, Dušan Petrović, Dragan Šutanovac i Nenad Bogdanović.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica i ministri u njegovoj vladi, kao i članovi Vlade Zorana Djindjića, položili su vence u dvorištu ispred zgrade Vlade.
Predstavnici koalicije okupljene oko Liberalno-demokratske partije -Čedomir Jovanović, Vesna Pešić, Vladan Batić i drugi, u pratnji više stotina gradjana položili su cveće na mestu Djindjićevog ubistva kod zgrade vlade, a zatim i na njegovom grobu na Novom groblju.
Na mestu ubistva premijera venac su položili i predstavnici Romske partije i Unije Roma Srbije.
Na premijerov grob cveće je položio i princ Aleksandar Karadjordjević. Kolona gradjana danas je u mimohodu odala poštu Djindjiću.
Djindjić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast DOS-a. Vlada na čijem je čelu bio izabrana je 25. januara 2001. godine. Za vreme njegova mandata otpočeo je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.
Prema oceni zapadnih diplomata, Djindjić je doprineo izgradnji dobrih odnosa sa svim zapadnim zemljama, posebno sa SAD, nakon perioda višegodišnje nestabilnosti. Djindjićeva vlada se snažno zalagala za saradnju sa Haškim tribunalom, i za vreme te vlade uhapšeno je nekoliko haških optuženika, medju kojima je i bivši predsednik SRJ Slobodan Milsosević.
U obraćanju poslanicima u Skupštini Srbije 25. januara 2001. godine, po izboru članova njegovog kabineta, Djindjić je poručio da nova vlada želi da od Srbije napravi "demokratsku civilizaciju, odnosno da uspostavi osnovne demokratske temelje" države.
"Prepustite nama našu šansu da probamo na naš način. Mi hoćemo novu politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi", rekao je Djindjić, obraćajuhi se poslanicima socijilaista i radikala koji su kritikovali program nove vlade.
O problemu Kosova i juga Srbije, Djindjić je rekao da su to nasledjeni problemi koje je napravila prethodna vlast, za koju je rekao da "nije umela da probleme rešava političkim sredstvima". "Želimo da pokušamo da uspostavimo vezu izmedju Srbije i Kosova, odnosno Albanaca i Srbije, i da Srbija ima neki uticaj na Kosovu i da pokušamo da pojačamo taj uticaj", poručio je Djindjić.
Povodom primedbi da nije patriota, Djindjić je odgovorio: "Za mene je patriotizam to da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote". U prvom saopštenju posle ubistva premijera, Vlada Srbije je kao organizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz takozvanog zemunskog klana, a kao vodje te grupe identifikovala nekadašnjeg komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legiju, Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.
Vlada Srbije je, takodje, saopštila da je tog dana trebalo da bude potpisan nalog za hapšenje članova zemunskog klana, "najveće organizovane grupe na prostoru bivše Jugoslavije".
Djindjić je u jednom od poslednjih intervjua pred ubistvo, a nakon neuspelog atentata 24. februara 2003. godine, izjavio da sa "crvenim beretkama" nije sklopljen dogovor da 5. oktobra 2000. pomognu u zbacivanju bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića a u zamenu dobiju "neko pravo iznad zakona".
"Nisu zaštićeni. Stvari su se posle izjave Ljubiše Buhe drastično promenile i celo odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala radi intenzivno na tome. Stvar ima apsolutni prioritet i brzo ćemo saopštiti javnosti šta se dogadja. Pojavljuju se već neki obrisi razrešenja i to je ogromna šansa da se konačno i poslednje tvrdo jezgro kriminala razbije", naglasio je Djindjić.
Nekoliko sati nakon ubistva Djindjića, na predlog republičke vlade, vršilac dužnosti predsednika Srbije i predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić proglasila je vanredno stanje u Republici i donela naredbu o posebnim merama koje se primenjuju za vreme vanrednog stanja. Vanredno stanje je trajalo do 22. aprila kada je ukinuto na predlog Vlade.
Djindjić je sahranjen 15. marta u Aleji velikana, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada gradjana.
U policijskoj akciji "Sablja" uhapšen je (25. marta) atentator na premijera, bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović Zveki, njegovi pomagači i još nekoliko pripadnika JSO, kao i većina pripadnika zemunskog i drugih klanova u zemlji i rasvetljena neka nerazjašnjena ubistva iz proteklih godina.
Optužnica protiv 44 osobe koje se terete za učešće u ubistvu premijera Djindjića podignuta je 21. avgusta 2003, a prvi na listi okrivljenih Milorad Ulemek-Legija predao se srpskim vlastima 2. maja 2004. godine, posle 14 meseci skrivanja.
Sudjenje optuženima za ubistvo premijera Djindjića počelo je 22. decembra 2003. godine u Okružnom sudu u Beogradu - Odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala i ono je u toku. Predsedavajući sudskog veća Marko Kljajević prošle jeseni je podneo zahtev za razrešenje, posle čega je sudjenje preuzela sudija Nata Mesarović.
Pripadnik zemunskog klana Dejan Milenković Bagzi, optužen za učešće u ubistvu Djindjića, posle višemesečnog skrivanja uhapšen je u Grčkoj, sredinom jula 2004, a sedam meseci kasnije izručen je vlastima Srbije i Crne Gore. U procesu optuženima za ubistvo srpskog premijera Milenković je svedok saradnik.
(Beta)
