Advokat porodice Djindjić Srdja Popović ponovio je zahtev da se u procesu protiv optuženih za ubistvo premijera Srbije Zorana Djindjića kao svedoci pojave i odlazeći premijer Vojislav Koštunica i nekoliko njegovih saradnika. Ni četiri godine posle ubistva, nije završeno sudjenje za ubistvo Djindjića.
Advokat porodice Djindjić Srdja Popović ponovio je zahtev da se u procesu protiv optuženih za ubistvo premijera Srbije Zorana Djindjića kao svedoci pojave i odlazeći premijer Vojislav Koštunica i nekoliko njegovih saradnika.
"Ja ne tvrdim da su oni saučesnici nego politički saveznici i da to potiče, u najmanju ruku, od oružane pobune crvenih beretki, kad su, zna se, Koštunica i njegova cela stranka podržali tu pobunu i njen ishod", rekao je Popović za novosadski "Gradjanski list".
Prema njegovim rečima, atentat na premijera je "po definiciji političko delo, s političkim motivima i posledicama". Popović smatra da je pobuna "crvenih beretki" 2001. godine "u vezi sa atentatom" i da ne može da tvrdi da je u trenutku kada je podržavao pobunu beretki, Koštunica ujedno znao da će to voditi atentatu.
"Ja to ne tvrdim. Ali, šta smeta da on dodje to da nam kaže?! Tako, upravo tim rečima: "Otkud sam ja znao da će oni posle toga pristupiti atentatu", naveo je Popović i dodao da ima pitanja i za ministre Dragana Jočića i Zorana Stojkovića, kao i za šefa Bbezbednosno-informativne agencije Radeta Bulatoivća o sastanku s prvooptuženim za ubistvo Djindjića, Miloradom Ulemekom, kada je bio lišen slobode.
"Oni su se nezakonito sastali s njim bez znanja predsednika sudskog veća, pa su to krili i nisu umeli da objasne zašto su se sastali. To se mora razjasniti. To je opet neobičan dogadjaj, a opet vezan za DSS", rekao je Popović.
"Ima mnogo stvari koje nisu do kraja rasvetljene u toj političkoj sferi i neke od njih prilično nezgodno izgledaju", ocenio je Srdja Popović.
Na početku su bile optužene 44 osobe, a pripadnici zemunskog klana, pored ubistva premijera, okrivljeni su i za još 15 ubistava i tri otmice. No, u februaru 2004. godine Specijalno tužilaštvo odlučilo je da razdvoji te dve optužnice, pa je praktično tek tada počelo sudjenje.
Sam početak sudjenja obeležila je opstrukcija advokata odbrane, koji su više desetina puta tražili izuzeće članova sudskog veća, a u jednom trenutku su čak i napustili sudnicu, što do sada nije zabeleženo u istoriji srpskog pravosudja.
Sudjenje je sada u završnoj fazi i dokazni postupak je skoro gotov, pa se izvodjenje završnih reči i presuda mogu očekivati tokom aprila ili maja.
Dosadašnji dokazni postupak je u velikoj meri potvrdio optužnicu. Sudski veštaci Milan Kunjadić i Dušan Dunjić potvrdili su navode tužbe da je na Djindjića pucano iz Gepratove ulice, da je u trenutku atentata bio okrenut ledjima ka zgradi vlade i da su na njega ispaljena dva hica.
Sličan nalaz su dali i veštaci nemačkog Instituta iz Visbadena, koji su svoje nalaze potvrdili i prilikom svedočenja u Specijalnom sudu.
Medjutim, odbrana je isticala da su ljudi iz obezbedjenja premijera Djindjića, svedočeći u sudu, rekli da su čuli tri pucnja. Šef obezbedjenja premijera Milan Veruović i šest pripadnika njegovog obezbedjenja koji su u vreme atentata bili u dvorištu vlada, pomenuli su tri pucnja, dok su ostali svedoci koji su bili u zgradi vlade govorili o dva metka.
Važne iskaze dali su i bivši bliski saradnici premijera Djindjića. Bivši šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije Vladimir Popović izjavio je u maju 2005. godine u Specijalnom sudu da je ubistvo premijera "političko ubistvo i pokušaj puča".
Sličan iskaz je u sudu dao i Čedomir Jovanović, koji je rekao da "nema dilemu da iza ubistva Djindjića stoje Milorad Ulemek Legija i zemunski klan".
Takodje, važna su bila i svedočenja četvorice svedoka saradnika Ljubiše Buhe Čumeta, Dejana Milenkovića Bagzija, Zorana Vukojevića Vuka i Miladina Suvajdžića, zvanog Djura Mutavi.
Jedini od njih koji je pristao da svedoči javno bio je Milenković, koji je kazao da su odluku o ubistvu premijera doneli Ulemek i Dušan Spasojević, vodja zemunskog klana, ubijen u sukobu sa policijom 27.
marta 2004. Svedok saradnik kazao je da je motiv za ubistvo premijera bio strah od hapšenja. Milenković je rekao i da su sa tom odlukom bili upoznati lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj i tadašnji potpredsednik vlade Nebojša Čović.
I Čović i radikali negirali su optužbe, tvrdeći da je reč o političkim podmetanjima.
Ostali svedoci saradnici takodje su potvrdili optužnicu i pred sudom su opisali kako je funkcionisao zemunski klan.Trogodišnje sudjenje su obeležila i ubistva svedoka Zorana Vukojevića Vuka i Kuje Kriještorca.
Vukojevića su početkom juna 2006. godine, prema policijskim saznanjima, oteli i nakon surovog mučenja, ubili odbegli pripadnici zemunskog klana. Vukojević je pre toga odbio da udje u Program zaštite svedoka i nije imao policijsko obezbedjenje.
Kriještorac je bio jedini svedok koji je video nekog od optuženih ispred zgrade u Ulici Admirala Geprata u vreme ubistva i nekoliko dana pre toga. Svedok je u istrazi naveo da je nekoliko dana pre, kao i na dan atentata, video optuženog člana zemunskog klana Vladimira Milisavljevića Budalu ispred zgrade u Ulici Admirala Geprata.
Kriještorac je pod još nerazjašnjenim okolnostima ubijen 1. marta 2004. godine u Beogradu ispred svoje kuće.
Tokom iznošenja odbrane, svi optuženi su negirali umešanost u ubistvo i pokušali krivicu da skrenu na pojedince iz premijerovog okruženja.
Neki od optuženih, kao Dušan Krsmanović, brane se ćutanjem, pa je sudsko veće pročitalo njegov iskaz iz istrage u kom je detaljno opisao atentat na premijera.
Trogodišnje sudjenje je u septembru 2006. godine obeležio i odlazak sudije Marka Kljajevića. On je, nakon što mesec dana nije bio u kontaktu sa ostalim kolegama iz Specijalnog suda, saopštio da se povlači "zbog pritisaka koji su vršeni na njega".
Njegov odlazak se povezuje sa hapšenjem brata Gorana Kljajevića, bivšeg predsednika Trgovinskog suda, optuženog da je bio jedan od vodja "stečajne mafije", koja se tereti da je više društvenih preduzeća u stečaju, oštetila za više desetina miliona evra.
Tokom sudjenja, početkom maja 2004.godine policiji u Beogradu predao se prvooptuženi Milorad Ulemek.Od optuženih u bekstvu je još pet pripadnika zemunskog klana. Na optuženičku klupu još nisu seli Miloš Simović, Vladimir Milisavljević, Sretko Kalinić, Ninoslav Konstantinović i Milan Jurišić.
Sudsko veće na samom kraju dokaznog postupka treba da odluči o predlogu advokata Srdje Popovića da se kao svedoci saslušaju premijer Vojislav Koštunica i njegovi bliski saradnici.
Sudjenje se nastavlja 20. marta.
(Beta; foto Beta/Večernje novosti)
"Ja ne tvrdim da su oni saučesnici nego politički saveznici i da to potiče, u najmanju ruku, od oružane pobune crvenih beretki, kad su, zna se, Koštunica i njegova cela stranka podržali tu pobunu i njen ishod", rekao je Popović za novosadski "Gradjanski list".
Prema njegovim rečima, atentat na premijera je "po definiciji političko delo, s političkim motivima i posledicama". Popović smatra da je pobuna "crvenih beretki" 2001. godine "u vezi sa atentatom" i da ne može da tvrdi da je u trenutku kada je podržavao pobunu beretki, Koštunica ujedno znao da će to voditi atentatu.
"Ja to ne tvrdim. Ali, šta smeta da on dodje to da nam kaže?! Tako, upravo tim rečima: "Otkud sam ja znao da će oni posle toga pristupiti atentatu", naveo je Popović i dodao da ima pitanja i za ministre Dragana Jočića i Zorana Stojkovića, kao i za šefa Bbezbednosno-informativne agencije Radeta Bulatoivća o sastanku s prvooptuženim za ubistvo Djindjića, Miloradom Ulemekom, kada je bio lišen slobode.
"Oni su se nezakonito sastali s njim bez znanja predsednika sudskog veća, pa su to krili i nisu umeli da objasne zašto su se sastali. To se mora razjasniti. To je opet neobičan dogadjaj, a opet vezan za DSS", rekao je Popović.
"Ima mnogo stvari koje nisu do kraja rasvetljene u toj političkoj sferi i neke od njih prilično nezgodno izgledaju", ocenio je Srdja Popović.
Bez presude četiri godine nakon ubistva
Sudjenje optuženima za ubistvo Zorana Djindjića nije završeno ni četiri godine od ubistva premijera u dvorištu Vlade Srbije, 12. marta 2003. godine. Optužnica je podignuta 21. avgusta 2003. godine, a sudjenje je počelo krajem decembra te godine.Na početku su bile optužene 44 osobe, a pripadnici zemunskog klana, pored ubistva premijera, okrivljeni su i za još 15 ubistava i tri otmice. No, u februaru 2004. godine Specijalno tužilaštvo odlučilo je da razdvoji te dve optužnice, pa je praktično tek tada počelo sudjenje.
Sam početak sudjenja obeležila je opstrukcija advokata odbrane, koji su više desetina puta tražili izuzeće članova sudskog veća, a u jednom trenutku su čak i napustili sudnicu, što do sada nije zabeleženo u istoriji srpskog pravosudja.
Sudjenje je sada u završnoj fazi i dokazni postupak je skoro gotov, pa se izvodjenje završnih reči i presuda mogu očekivati tokom aprila ili maja.
Dosadašnji dokazni postupak je u velikoj meri potvrdio optužnicu. Sudski veštaci Milan Kunjadić i Dušan Dunjić potvrdili su navode tužbe da je na Djindjića pucano iz Gepratove ulice, da je u trenutku atentata bio okrenut ledjima ka zgradi vlade i da su na njega ispaljena dva hica.
Sličan nalaz su dali i veštaci nemačkog Instituta iz Visbadena, koji su svoje nalaze potvrdili i prilikom svedočenja u Specijalnom sudu.
Medjutim, odbrana je isticala da su ljudi iz obezbedjenja premijera Djindjića, svedočeći u sudu, rekli da su čuli tri pucnja. Šef obezbedjenja premijera Milan Veruović i šest pripadnika njegovog obezbedjenja koji su u vreme atentata bili u dvorištu vlada, pomenuli su tri pucnja, dok su ostali svedoci koji su bili u zgradi vlade govorili o dva metka.
Važne iskaze dali su i bivši bliski saradnici premijera Djindjića. Bivši šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije Vladimir Popović izjavio je u maju 2005. godine u Specijalnom sudu da je ubistvo premijera "političko ubistvo i pokušaj puča".
Sličan iskaz je u sudu dao i Čedomir Jovanović, koji je rekao da "nema dilemu da iza ubistva Djindjića stoje Milorad Ulemek Legija i zemunski klan".
Takodje, važna su bila i svedočenja četvorice svedoka saradnika Ljubiše Buhe Čumeta, Dejana Milenkovića Bagzija, Zorana Vukojevića Vuka i Miladina Suvajdžića, zvanog Djura Mutavi.
Jedini od njih koji je pristao da svedoči javno bio je Milenković, koji je kazao da su odluku o ubistvu premijera doneli Ulemek i Dušan Spasojević, vodja zemunskog klana, ubijen u sukobu sa policijom 27.
marta 2004. Svedok saradnik kazao je da je motiv za ubistvo premijera bio strah od hapšenja. Milenković je rekao i da su sa tom odlukom bili upoznati lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj i tadašnji potpredsednik vlade Nebojša Čović.
I Čović i radikali negirali su optužbe, tvrdeći da je reč o političkim podmetanjima.
Ostali svedoci saradnici takodje su potvrdili optužnicu i pred sudom su opisali kako je funkcionisao zemunski klan.Trogodišnje sudjenje su obeležila i ubistva svedoka Zorana Vukojevića Vuka i Kuje Kriještorca.
Vukojevića su početkom juna 2006. godine, prema policijskim saznanjima, oteli i nakon surovog mučenja, ubili odbegli pripadnici zemunskog klana. Vukojević je pre toga odbio da udje u Program zaštite svedoka i nije imao policijsko obezbedjenje.
Kriještorac je bio jedini svedok koji je video nekog od optuženih ispred zgrade u Ulici Admirala Geprata u vreme ubistva i nekoliko dana pre toga. Svedok je u istrazi naveo da je nekoliko dana pre, kao i na dan atentata, video optuženog člana zemunskog klana Vladimira Milisavljevića Budalu ispred zgrade u Ulici Admirala Geprata.
Kriještorac je pod još nerazjašnjenim okolnostima ubijen 1. marta 2004. godine u Beogradu ispred svoje kuće.
Tokom iznošenja odbrane, svi optuženi su negirali umešanost u ubistvo i pokušali krivicu da skrenu na pojedince iz premijerovog okruženja.
Neki od optuženih, kao Dušan Krsmanović, brane se ćutanjem, pa je sudsko veće pročitalo njegov iskaz iz istrage u kom je detaljno opisao atentat na premijera.
Trogodišnje sudjenje je u septembru 2006. godine obeležio i odlazak sudije Marka Kljajevića. On je, nakon što mesec dana nije bio u kontaktu sa ostalim kolegama iz Specijalnog suda, saopštio da se povlači "zbog pritisaka koji su vršeni na njega".
Njegov odlazak se povezuje sa hapšenjem brata Gorana Kljajevića, bivšeg predsednika Trgovinskog suda, optuženog da je bio jedan od vodja "stečajne mafije", koja se tereti da je više društvenih preduzeća u stečaju, oštetila za više desetina miliona evra.
Tokom sudjenja, početkom maja 2004.godine policiji u Beogradu predao se prvooptuženi Milorad Ulemek.Od optuženih u bekstvu je još pet pripadnika zemunskog klana. Na optuženičku klupu još nisu seli Miloš Simović, Vladimir Milisavljević, Sretko Kalinić, Ninoslav Konstantinović i Milan Jurišić.
Sudsko veće na samom kraju dokaznog postupka treba da odluči o predlogu advokata Srdje Popovića da se kao svedoci saslušaju premijer Vojislav Koštunica i njegovi bliski saradnici.
Sudjenje se nastavlja 20. marta.
(Beta; foto Beta/Večernje novosti)
