Izaslanik UN za Kosovo i Metohiju Marti Ahtisari izjavio je da je odlučio da kosovsko pitanje prebaci u SB UN jer više nema izgleda za dogovor Beograda i Prištine, ali nije želeo da otkrije kakav će status predložiti. Finski diplomata smatra da je 17 rundi pregovora, koliko je održano u Beču, bilo dovoljno za rešenje kosovskog pitanja, a za izostanak kompromisa okrivljuje Beograd.
Izaslanik UN za Kosovo i Metohiju Marti Ahtisari izjavio je u ponedeljak u intervjuu Tanjugu da je odlučio da kosovsko pitanje prebaci u Savet bezbednosti (SB) jer više nema izgleda za dogovor Beograda i Prištine, ali nije želeo da otkrije kakav će status predložiti.
"Dalje pregovaranje ne bi pomoglo da se prevazidje dilema oko budućeg statusa i zato sam odlučio da se slučaj preseli u Savet bezbednosti UN", rekao je Ahtisari.
Finski diplomata smatra da je 17 rundi pregovora, koliko je održano u Beču, bilo dovoljno za rešenje kosovskog pitanja, a za izostanak kompromisa okrivljuje Beograd. "Sve dok Beograd insitira da je jedino prihvatljivo rešenje autonomija Kosova, koju je ukinuo Slobodan Milošević 1989. godine, nije moguće postići kompromis".
"Kada Srbija govori o kompromisu to znači da Priština mora da prihvati vidjenje Beograda. Albanci, medjutim, čini se, nisu spremni na to", kaže finski diplomata. Ahtisari tvrdi da je njegov prvobitni predlog bio sredina izmedju stavova dve strane, do koje je hteo da približi Beograd i Prištinu.
"Medjutim, Priština se 'primakla' i na kraju prihvatila predlog, dok je Beograd ostao udaljen", rekao je on. Na pitanje zašto je stalno insistirao na tome da rešenje mora da uvaži raspoloženje većine na Kosovu, a ne većinsko mišljenje u Srbiji, u čijem je Kosovo sastavu prema Rezoluciji 1244, Ahtisari je rekao da su takav pristup naložile članice Kontakt grupe.
On nije želeo da kaže koji će status predložiti kada sredinom nedelje, kako je najavio, uputiti svoj predlog SB. "Kada dokument bude prosledjen UN, biće podnet izveštaj u kojem će biti jasan predlog statusa Kosova, bez ikakvih nejasnoća", rekao je on i izrazio nadu da će SB moći da počne razmatranje dokumenta u poslednjoj nedelji marta.
Na pitanje zar ne misli da će predlog statusa biti u suprotnosti sa Poveljom UN ukoliko to bude nezavisnost, Ahtisari je odgovorio: "Ako se pogleda predlog, vidi se da se radi o kompromisu. Ja nisam rekao da će to biti nezavisnost. Strane su to same zaključile".
Bivši finski predsednik takodje insistira na tezi da pitanje Kosova, ili bilo koji sličan konflikt, "ne može da se posmatra odvojeno od skorije istorije". "Svaki konflikt je specijalni, jedinstven slučaj. Morali smo da tražimo rešenje, i kada mi je SB dao za to mandat, rečeno je da sadašnja situacija ne može da se održi", rekao je on.
Komenatrišući stav Rusije da se protivi svakom rešenju koje nije prihvatljivo i za Beograd, Ahtisari je rekao da "treba ostaviti da se vidi kako će Moskva reagovati kada stvar dodje u Savet bezbednosti".
"Treba biti fer prema Rusiji, koja je do sada podržala sve izjave Kontakt grupe. Oni su rekli, prema mom mišljenju, da smatraju da će biti teško podržati nešto što nije rezultat dogovora." Navodeći da su predstavnici Rusije učestvovali na pregovorima u Beču, u subotu, Ahtisari je rekao da su oni tom prilikom mogli da uvide koliko su dve strane udaljene i da nije moguće postići rešenje.
Na komentar da svi izveštaji medjunarodnih nevladinih organizacija za ljudska prava govore o teškoj situaciji srpske i ostalih manjinskih zajednica na Kosovu i da za osam godina nijedan od demokratskih standarda nije ostvaren, Ahtisari je rekao: "Nije tačno da nijedan standard nije implementiran. Potrebno je dalje raditi na implementaciji standarda, a najbolje za njihovu primenu je kada imate evropsku perspektivu za obe strane".
(Tanjug)
"Dalje pregovaranje ne bi pomoglo da se prevazidje dilema oko budućeg statusa i zato sam odlučio da se slučaj preseli u Savet bezbednosti UN", rekao je Ahtisari.
Finski diplomata smatra da je 17 rundi pregovora, koliko je održano u Beču, bilo dovoljno za rešenje kosovskog pitanja, a za izostanak kompromisa okrivljuje Beograd. "Sve dok Beograd insitira da je jedino prihvatljivo rešenje autonomija Kosova, koju je ukinuo Slobodan Milošević 1989. godine, nije moguće postići kompromis".
"Kada Srbija govori o kompromisu to znači da Priština mora da prihvati vidjenje Beograda. Albanci, medjutim, čini se, nisu spremni na to", kaže finski diplomata. Ahtisari tvrdi da je njegov prvobitni predlog bio sredina izmedju stavova dve strane, do koje je hteo da približi Beograd i Prištinu.
"Medjutim, Priština se 'primakla' i na kraju prihvatila predlog, dok je Beograd ostao udaljen", rekao je on. Na pitanje zašto je stalno insistirao na tome da rešenje mora da uvaži raspoloženje većine na Kosovu, a ne većinsko mišljenje u Srbiji, u čijem je Kosovo sastavu prema Rezoluciji 1244, Ahtisari je rekao da su takav pristup naložile članice Kontakt grupe.
On nije želeo da kaže koji će status predložiti kada sredinom nedelje, kako je najavio, uputiti svoj predlog SB. "Kada dokument bude prosledjen UN, biće podnet izveštaj u kojem će biti jasan predlog statusa Kosova, bez ikakvih nejasnoća", rekao je on i izrazio nadu da će SB moći da počne razmatranje dokumenta u poslednjoj nedelji marta.
Na pitanje zar ne misli da će predlog statusa biti u suprotnosti sa Poveljom UN ukoliko to bude nezavisnost, Ahtisari je odgovorio: "Ako se pogleda predlog, vidi se da se radi o kompromisu. Ja nisam rekao da će to biti nezavisnost. Strane su to same zaključile".
Bivši finski predsednik takodje insistira na tezi da pitanje Kosova, ili bilo koji sličan konflikt, "ne može da se posmatra odvojeno od skorije istorije". "Svaki konflikt je specijalni, jedinstven slučaj. Morali smo da tražimo rešenje, i kada mi je SB dao za to mandat, rečeno je da sadašnja situacija ne može da se održi", rekao je on.
Sačekajmo reakciju Rusije u SB
Upitan da li je razmišljao o opasnosti da njegov predlog, koji otvara vrata za nezavisnosti Kosova, može da destabilizuje čitav region, kao i demokratske snage Srbije i njen evropski put, Ahtisari je rekao: "Ne mislim da će naše rešenje ugroziti Srbiju, sasvim suprotno. Ako dobijemo podršku za naš predlog u SB UN, to će olakšati put Srbije u EU. Ako uspemo da u SB UN usvojimo rešenje, prema onome što se čuje od zvaničnika EU, smatram da bi pregovori sa Srbijom o članstvu u Uniji mogli da započnu već iduće godine".Komenatrišući stav Rusije da se protivi svakom rešenju koje nije prihvatljivo i za Beograd, Ahtisari je rekao da "treba ostaviti da se vidi kako će Moskva reagovati kada stvar dodje u Savet bezbednosti".
"Treba biti fer prema Rusiji, koja je do sada podržala sve izjave Kontakt grupe. Oni su rekli, prema mom mišljenju, da smatraju da će biti teško podržati nešto što nije rezultat dogovora." Navodeći da su predstavnici Rusije učestvovali na pregovorima u Beču, u subotu, Ahtisari je rekao da su oni tom prilikom mogli da uvide koliko su dve strane udaljene i da nije moguće postići rešenje.
Na komentar da svi izveštaji medjunarodnih nevladinih organizacija za ljudska prava govore o teškoj situaciji srpske i ostalih manjinskih zajednica na Kosovu i da za osam godina nijedan od demokratskih standarda nije ostvaren, Ahtisari je rekao: "Nije tačno da nijedan standard nije implementiran. Potrebno je dalje raditi na implementaciji standarda, a najbolje za njihovu primenu je kada imate evropsku perspektivu za obe strane".
(Tanjug)
