Zamenik specijalnog izaslanika UN za status Kosova i Metohije Alber Roan izjavio je u ponedeljak uveče u Beču da UNOSEK nema „plan B“ za budući status pokrajine i da zato želi odluku Saveta bezbednosti UN pošto smatra da je ona moguća
Zamenik specijalnog izaslanika UN za status Kosova i Metohije Alber Roan izjavio je u ponedeljak uveče u Beču da UNOSEK nema „plan B“ za budući status pokrajine i da zato želi odluku Saveta bezbednosti UN pošto smatra da je ona moguća.Roan je objasnio da će, ukoliko Savet bezbednosti UN ne bude doneo odluku o rešenju statusa Kosmeta, na snazi i dalje biti rezolucija 1244 iz juna 1999. godine i da će u pokrajini ostati UNMIK, koji je već mesecima u procesu razgradnje.
"Ne verujem da bi Evropska unija mogla da pronadje jedinstven stav oko priznavanja nezavisnosti Kosova, u slučaju da nema odluke Saveta bezbednosti, a EU ne bi mogla ni da uspostavi svoju misiju. Takva situacija izazvala bi haos", kazao je Roan u diskusiji na temu "Kosovo - Gordijski čvor Balkana", u organizaciji Evropskog kluba.
Roan je izjavio da ne zna šta će biti u Savetu bezbednosti, ali je primetio da su Velika Britanija i SAD, koje će u aprilu i maju predsedavati najvažnijim telom UN, "odlučne da taj problem reše".
Prema Roanu, "biće komplikacija posle odluke Saveta bezbednosti, zbog odbijanja Srbije", ali je on uveren da bi se "odlukom u svetskoj organizaciji i to vremenom rešilo".
Prema austrijskom diplomati, da bi predlog bio primenljiv potrebno je da Srbi na Kosmetu prestanu sa bojkotom privremenih institucija u pokrajini pošto se veći deo dokumenta bavi poboljšanjem prava zajednica, posebno srpske.
"Bez saradnje kosovskih Srba predlog rešenja nema izgleda na uspeh", poručio je on, dodajući da vlasti u Beogradu imaju veliku odgovornost zbog uticaja na Srbe u južnoj pokrajini.
Po Roanu, dalje odlaganje rešenja bilo bi kontraproduktivno i opasno. On smatra da budući status mora biti, pre svega, prihvatljiv za stanovništvo Kosova, koje opet ne pristaje na alternativna razmišljanja i nekakvo prelazno rešenje.
Takvo rešenje bilo je, kako je dodao Roan, moguće na pregovorima u Rrambujeu 1999, "ali je sada za to vreme suviše odmaklo."
U izlaganju je Roan ocenio i da su medjuetnički odnosi Albanaca i Srba u prošlosti uvek bili praćeni nasiljem, te da na Kosmetu nije postojala multietničnost, već jedino "miran suživot".
Po Roanu, podela Kosmeta bi bila rešenje samo u teoriji, jer polovina Srba živi na jugu, i centralnom delu pokrajine. "Podela bi značila njihov kraj, što medjunarodna zajednica želi da speči. Isto tako to bi takva solucija dovela do zahteva Albanaca na jugu Srbije, u Makedoniji i u Crnoj Gori za sličnim rešenjima", istakao je Roan.
Roan je dalje kazao da se u dokumentu, koji će on lično odneti u sredu u Njujork generalnom sekretaru UN, ne nalazi predlog statusa, već se se on naći u propratnom aktu.
UNOSEK u utorak treba da završi rad na dokumentu, koji će potom ući u proceduru prevodjenja na zvanične jezike u svetskoj organizaciji.
(Tanjug)
