Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da pregovarački proces o statusu Kosova "još nije završen", ali da, bez obzira na sve, Srbija "nikada neće pristati na ustupke koji se tiču njenog suvereniteta i teritorijalne celovitosti".
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da pregovarački proces o statusu Kosova "još nije završen", ali da, bez obzira na sve, Srbija "nikada neće pristati na ustupke koji se tiču njenog suvereniteta i teritorijalne celovitosti".
Tadić je, u intervjuu moskovskom dnevniku "Nova Izvestija", ponovio da je za Beograd neprihvatljiv plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija jer otvara put ka nezavisnosti Kosova.
Srbija je spremna da pruži kosovskim Albancima najviši stepen autonomije, ali ne može da dozvoli "deljenje države zbog želje Albanaca da obrazuju svoju državu", rekao je Tadić i dodao da je "uveren da postoji mogućnost nalaženja kompromisa".
Srpski predsednik je naveo i da je teško proceniti da li će Rusija ili neka druga država članica Saveta bezbednosti UN uložiti veto u Savetu bezbednosti, dodavši da je to stvar rukovodstava tih država.
Na pitanje kako će Beograd reagovati u slučaju da Kosovo proglasi nezavisnost, on je rekao da Beograd "nastavlja borbu za teritorijalnu celovitost Srbije svim političkim sredstvima, pre svega diplomatskim i pravnim".
"Nemamo nikakve vojne planove, takav prilaz rešenja problema samo bi udaljio Kosovo od Srbije, a mi nemamo nameramo da se odreknemo naše zemlje", rekao je srpski predsednik.
Govoreći o formiranju nove Vlade Srbije, Tadić je rekao da rezultati januarskih izbora ukazuju da Demokratskoj stranci pripada mesto premijera i izrazio nadu da će tokom meseca biti postignut dogovor.
"Sudeći po svemu, u vladi će biti neke figure iz sadašnjeg sastava, zbog čega su pregovori otežani zahtevima nekih političara da dobiju neka mesta. Mislim da ćemo se tokom mesec dana dogovoriti", rekao je Tadić listu "Nova Izvestija".
Osnovno je pitanje da li će taj tekst uopšte doći pred Savet bezbednosti UN, rekao je Samardžić u intervjuu "Večernjim novostima".
Samardžić smatra da treba napraviti prave pregovore i ubediti albansku stranu da sedne za sto bez prethodnih obećanja o ishodu pregovora.
Rusija i Kina od početka su govorile dve stvari - da do rešenja mogu doći samo strane u sporu i da pregovore ne treba veštački ograničavati, podsetio je on.
"Na Savet bezbednosti (UN) neće doći nikakav predlog ukoliko se prethodno ne obezbedi minimalan konsenzus članica, posebno iz sastava stalnih članica, oko njegovog prihvatanja i izglasavanja nove rezolucije. Ahtisarijev papir nepodoban je za tako nešsto", ocenio je Samardžić.
On je rekao da su u ponašanju Rusije i Kine sadržani ne samo principijelnost, već i postupnost, kao i odredjena smirenost. "Treba najpre očekivati nešto intenzivirane konsultacije, koje bi započele onda kada sasvim bude jasno da ove dve države nisu spremne da ovakvo složenu temu, sa izvesno rdjavim širim posledicama, prelome preko kolena", smatra Samardžić.
"Tek će u tim konsultacijama predlozi srpske strane dobiti političko pravo gradjanstva. Njih će tada morati da uzmu u obzir i ostale članice Kontakt-grupe. To je otprilike sve što je moguće za sada predvideti", dodao je on.
Samardžić je poručio da je srpski tom spreman za nastavak pregovora o Kosmetu. "Razume se, mi smo spremni za nastavak pregovora i to su Tadić, Koštunica i ostali članovi našeg tima snažno istakli na poslednjem sastanku u Beču. Ali, teško je sa sigurnošću reći kako će se stvar dalje razvijati", rekao je on.
Samardžić smatra da bi bilateralno priznanje nezavisnosti Kosmeta od pojedinih zemalja, ukoliko nezavisnost ne prodje u Savetu bezbednosti UN, bilo najgori ishod, koji ne treba sasvim odbaciti.
"Ipak, realno su male šanse da se tako nešto dogodi. Ako ni zbog čcega drugog, onda zbog teskoće da Evropska unija preuzme svoj deo posla bez podloge rezolucije SB UN. U takvom scenariju stvar bi sasvim iskočila iz koloseka medjunarodnog prava i poretka", istakao je Samardžić.
On je za Radioteleviziju Srbije kazao da, nakon što Ahtisari svoj predlog preda Savetu bezbednosti, pregovarčki tim čekaju vrlo intenzivne konsultacija i u EU i SAD, na kojima će se razmatrati čitava sitacija oko pregovora.
Kojen je rekao da vidi tri moguća scenarija rešenja statusa - da se Savet bezbednosti UN ne izjašnjava o nezavisnosti Kosova ali da prećuti suverenitet Srbije na Kosovu, ili da reafirmiše suverenitet Srbije u skladu sa Rezolucijom 1244, a treći scenario je da članice Saveta bezbednosti ne postignu saglasnosti oko budućeg statusa.
Prema njegovim rečima, treba pronaći kompromis oko Kosova kao što se nalazi "oko velikih konflikata u svetu kao što su rat u Iraku, problem Izraela i Palestine, problem sa Severnom Korejom".
On je podsetio da je srpska strana na pregovorima u Beču, putem amandmana, unela elemente svoje platforme i neke detalje o kojima nije imala prilike da se izjašnjava na pregovorima kao što je pitanje opšte pitanje bezbednosti, rekao je Kojen. Prema njegovim rečima, ti amandmani biće predstavljeni javnosti tokom sednice Skupštine Srbije.
Iako smo podneli veliki broj amandmana, Ahtisari je pred pregovore na najvišem nivou dvema stranama dostavio predlog koji je pretrpeo stilske i kozmetičke izmene, kazao je Kojen.
Koordinator Foruma za etičke odnosne Dušan Janjić kazao je da ga je iznenadila odluka Martija Ahtisarija da predlog rešenja za status Kosova dostavi odmah Savetu bezbednosti UN a ne Kontakt grupi i dodao je "verovatno on rešio da sam sebi završi mandat".
Komentarišući mogućnost veta Rusije, Janjić je naglasio da poslednjih dana Rusija odbija da odgovori da li će ga uložiti ili ne, već se samo bavi kritikama procesa koji je vodio Ahtisari stavljajući mu do znanja da se Kontakt grupa ne može zaobići.
(agencije/MONDO)
Tadić je, u intervjuu moskovskom dnevniku "Nova Izvestija", ponovio da je za Beograd neprihvatljiv plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija jer otvara put ka nezavisnosti Kosova.
Srbija je spremna da pruži kosovskim Albancima najviši stepen autonomije, ali ne može da dozvoli "deljenje države zbog želje Albanaca da obrazuju svoju državu", rekao je Tadić i dodao da je "uveren da postoji mogućnost nalaženja kompromisa".
Srpski predsednik je naveo i da je teško proceniti da li će Rusija ili neka druga država članica Saveta bezbednosti UN uložiti veto u Savetu bezbednosti, dodavši da je to stvar rukovodstava tih država.
Na pitanje kako će Beograd reagovati u slučaju da Kosovo proglasi nezavisnost, on je rekao da Beograd "nastavlja borbu za teritorijalnu celovitost Srbije svim političkim sredstvima, pre svega diplomatskim i pravnim".
"Nemamo nikakve vojne planove, takav prilaz rešenja problema samo bi udaljio Kosovo od Srbije, a mi nemamo nameramo da se odreknemo naše zemlje", rekao je srpski predsednik.
Govoreći o formiranju nove Vlade Srbije, Tadić je rekao da rezultati januarskih izbora ukazuju da Demokratskoj stranci pripada mesto premijera i izrazio nadu da će tokom meseca biti postignut dogovor.
"Sudeći po svemu, u vladi će biti neke figure iz sadašnjeg sastava, zbog čega su pregovori otežani zahtevima nekih političara da dobiju neka mesta. Mislim da ćemo se tokom mesec dana dogovoriti", rekao je Tadić listu "Nova Izvestija".
Samardžić: Ahtisarijev predlog nije za SB
Koordinator srpskog pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da predlog sveobuhvatnog rešenja za status Kosova, kako se zvanično naziva Ahtisarijev dokument, ni približno nije spreman da se pojavi pred Savetom bezbednosti UN.Osnovno je pitanje da li će taj tekst uopšte doći pred Savet bezbednosti UN, rekao je Samardžić u intervjuu "Večernjim novostima".
Samardžić smatra da treba napraviti prave pregovore i ubediti albansku stranu da sedne za sto bez prethodnih obećanja o ishodu pregovora.
Rusija i Kina od početka su govorile dve stvari - da do rešenja mogu doći samo strane u sporu i da pregovore ne treba veštački ograničavati, podsetio je on.
"Na Savet bezbednosti (UN) neće doći nikakav predlog ukoliko se prethodno ne obezbedi minimalan konsenzus članica, posebno iz sastava stalnih članica, oko njegovog prihvatanja i izglasavanja nove rezolucije. Ahtisarijev papir nepodoban je za tako nešsto", ocenio je Samardžić.
On je rekao da su u ponašanju Rusije i Kine sadržani ne samo principijelnost, već i postupnost, kao i odredjena smirenost. "Treba najpre očekivati nešto intenzivirane konsultacije, koje bi započele onda kada sasvim bude jasno da ove dve države nisu spremne da ovakvo složenu temu, sa izvesno rdjavim širim posledicama, prelome preko kolena", smatra Samardžić.
"Tek će u tim konsultacijama predlozi srpske strane dobiti političko pravo gradjanstva. Njih će tada morati da uzmu u obzir i ostale članice Kontakt-grupe. To je otprilike sve što je moguće za sada predvideti", dodao je on.
Samardžić je poručio da je srpski tom spreman za nastavak pregovora o Kosmetu. "Razume se, mi smo spremni za nastavak pregovora i to su Tadić, Koštunica i ostali članovi našeg tima snažno istakli na poslednjem sastanku u Beču. Ali, teško je sa sigurnošću reći kako će se stvar dalje razvijati", rekao je on.
Samardžić smatra da bi bilateralno priznanje nezavisnosti Kosmeta od pojedinih zemalja, ukoliko nezavisnost ne prodje u Savetu bezbednosti UN, bilo najgori ishod, koji ne treba sasvim odbaciti.
"Ipak, realno su male šanse da se tako nešto dogodi. Ako ni zbog čcega drugog, onda zbog teskoće da Evropska unija preuzme svoj deo posla bez podloge rezolucije SB UN. U takvom scenariju stvar bi sasvim iskočila iz koloseka medjunarodnog prava i poretka", istakao je Samardžić.
Kojen: Za Kosovo rešenje kao i za svetske konflikte
Član srpskog pregovaračkog tima Leon Kojen izjavio je u utorak uveče da se za status Kosova mora pronaći kompromisno rešenje, kao što se to čini oko velikih svetskih konflikata, a da će odlučujuću ulogu u tome imati Evropska unija, SAD i Rusija.On je za Radioteleviziju Srbije kazao da, nakon što Ahtisari svoj predlog preda Savetu bezbednosti, pregovarčki tim čekaju vrlo intenzivne konsultacija i u EU i SAD, na kojima će se razmatrati čitava sitacija oko pregovora.
Kojen je rekao da vidi tri moguća scenarija rešenja statusa - da se Savet bezbednosti UN ne izjašnjava o nezavisnosti Kosova ali da prećuti suverenitet Srbije na Kosovu, ili da reafirmiše suverenitet Srbije u skladu sa Rezolucijom 1244, a treći scenario je da članice Saveta bezbednosti ne postignu saglasnosti oko budućeg statusa.
Prema njegovim rečima, treba pronaći kompromis oko Kosova kao što se nalazi "oko velikih konflikata u svetu kao što su rat u Iraku, problem Izraela i Palestine, problem sa Severnom Korejom".
On je podsetio da je srpska strana na pregovorima u Beču, putem amandmana, unela elemente svoje platforme i neke detalje o kojima nije imala prilike da se izjašnjava na pregovorima kao što je pitanje opšte pitanje bezbednosti, rekao je Kojen. Prema njegovim rečima, ti amandmani biće predstavljeni javnosti tokom sednice Skupštine Srbije.
Iako smo podneli veliki broj amandmana, Ahtisari je pred pregovore na najvišem nivou dvema stranama dostavio predlog koji je pretrpeo stilske i kozmetičke izmene, kazao je Kojen.
Koordinator Foruma za etičke odnosne Dušan Janjić kazao je da ga je iznenadila odluka Martija Ahtisarija da predlog rešenja za status Kosova dostavi odmah Savetu bezbednosti UN a ne Kontakt grupi i dodao je "verovatno on rešio da sam sebi završi mandat".
Komentarišući mogućnost veta Rusije, Janjić je naglasio da poslednjih dana Rusija odbija da odgovori da li će ga uložiti ili ne, već se samo bavi kritikama procesa koji je vodio Ahtisari stavljajući mu do znanja da se Kontakt grupa ne može zaobići.
(agencije/MONDO)
