Danas se navršavaju tri godine od izbijanja najvećeg antisrpskog nasilja na Kosovu i Metohiji, u kojem je za dva dana živote izgubilo osam Srba i 11 Albanaca, uništeno i spaljeno 35 pravoslavnih crkava i manastira srednjovekovne kulture, a nekoliko hiljada Srba napustilo svoje domove.
Danas se navršavaju tri godine od izbijanja najvećeg antisrpskog nasilja na Kosovu i Metohiji, u kojem je za dva dana živote izgubilo osam Srba i 11 Albanaca, uništeno i spaljeno 35 pravoslavnih crkava i manastira srednjovekovne kulture, a nekoliko hiljada Srba napustilo svoje domove.
U svim crkvama i manastirima Eparhije raško-prizrenske na Kosovu i Metohiji u podne će biti održan parastos za sve žrtve martovskog nasilja i za sve preminule pravoslavne hrišćane koji su postradali na Kosovu i Metohiji, od Kosovskog boja do današnjeg dana, preneo je "KIM Radio" iz Čaglavice.
Dvodnevni neredi na Kosovu i Metohiji izbili su nakon što je UNMIK policija pronašla tela trojice dečaka u reci Ibar kod sela Čabra na severu Kosova.
Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za nesreću dečaka optužili Srbe, izbile su najpre u južnom delu Kosovske Mitrovice, a tokom dana su se raširile u druge delove Kosova.
U dva dana nasilja ubijeno je 19 ljudi a više od 900 osoba je povredjeno, medju kojima su bili i pripadnici medjunarodne i kosovske policije.
U neredima je uništeno ili oštećeno 35 pravoslavnih crkava i manastira srednjovekovne kulture, oko 800 kuća a nekoliko hiljada Srba napustilo je svoje domove.
Zbog napada na srpske enklave na Kosovu u gradovima u Srbiji protestovalo je više hiljada ljudi. Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su u Beogradu i Nišu zapaljene džamije, a u Novom Sadu su demolirana stakla sedišta Islamske zajednice.
U Beogradu su narednog dana demonstrante, u protestnoj šetnji do hrama Svetog Save, predvodili premijer Srbije Vojislav Koštunica, patrijarh Pavle i tadašnji ministar odbrane Boris Tadić.
Nasilje na Kosovu osudili su Savet bezbednosti UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije medjunarodne institucije i organizacije, vlade mnogih država, uključujući SAD i Rusiju. Tim povodom NATO je odlučio da na Kosovo uputi dodatne trupe. Prvog dana nasilja na Kosovo je doputovao komandant južnog krila Alijanse admiral Gregori Džonson, koji je ocenio da je nasilje u pokrajini "organizovano i orkestrirano".
Stigao je potom i generalni sekretar NATO Jap de hop Šhefer. Sto američkih vojnika tadasnjeg Sfora iz Bosne i Hercegovine hitno je doputovalo na Kosovo. Nedelju dana po izbijanju nereda na Kosovo su doputovali visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i evropski komesar za spoljne poslove Kris Paten.
Funkcioneri EU su tom prilikom izjavili da su "užasnuti nasiljem koje se desilo" u toj sredini i uputili zahtev albanskim vlastima da poprave porušeno. "Užasnut sam brutalnošću, uništenim školama, onemogućavanjem dece da se obrazuju, uništavanjem crkava", rekao je Solana tokom obilaska ruševina u Kosovu Polju.
EU je 29. marta 2004, zbog nadgledanja saniranja posledica nasilja i angažovanja privremenih vlasti, imenovala Fernanda Djentilinija za specijalnog izaslanika za Kosovo.
Ubrzo je kosovska vlada odlučila da izdvoji pet miliona evra za popravku kuća i saniranje štete na drugim objektima stradalim u martovskim neredima. U maju 2004. godine tadašnji šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku, tri meseca pre kraja mandata.
U istražnom pritvoru bilo je više od 250 osoba osumnjičenih da su učestvovali u antisrpskom nasilju.
Medjunarodni tužilac podigao je 29. septembra 2004. prvu optužnicu povodom martovskih dogadjaja na Kosovu protiv šestorice Albanaca iz Gnjilana: Agrona Ibrahimija, Nedžata Radmadanija, Šaćira Brahimija, Dzeljadina Salihua, Sadri Šabanija i Agima Abdulahua.
Okružni sud u Gnjilanu je u maju 2005. osudio šestoricu Albanaca iz tog grada na ukupnu kaznu od 38 godina zatvora. Oni su proglašeni krivim za ubistvo i saučesništvo u ubistvu Slobodana Perića i ranjavanje njegove majke Anke Perić, koja je od zadobijenih povreda preminula, tokom martovskih nemira 2004. godine.
Predstavnici UNMIK-ove kancelarije za povratak saopštili su u junu 2005. da se od oko 4.100 osoba raseljenih nakon martovskog nasilja na Kosovu i Metohiji 2004, svojim napuštenim kućama još nije vratilo oko 1.500 izbeglih.
Početkom marta ove godine Stejt department je objavio izveštaj o poštovanju ljudskih prava u svetu, u kome se, se pored ostalog, navodi da je na Kosovu obnovljeno 97 odsto kuća oštećenih i uništenih u martovskom nasilju 2004. godine.
Srpski premijer Vojislav Koštunica izjavio je u petak, povodom trogodišnjice izbijanja albanskog nasilja na Kosovu, da se projekt nezavisnog Kosova "u potpunosti zasniva na nasilju, pretnjama i stalnom etničkom čišćenju Srba i nealbanaca".
"Na sednici SB UN koja će biti održana 19. marta Srbija će snažno zahtevati da se saglasno izričitim obavezama iz Rezolucije 1244 garantuje bezbednost i sigurnost Srbima i nealbancima na Kosovu i Metohiji. Posebno će zahtevati da se spreči i najstrože kazni svaki oblik nasilja albanskih terorista", rekao je Koštunica agenciji Beta.
Koštunica je dodao da je "više nego jasno da ne postoji nijedan argument zašto bi albanska nacionalna manjina na teritoriji Srbije stvarala još jednu albansku državu jer bi takav argument bio u direktnoj suprotnosti sa Poveljom UN i važećim načelima medjunarodnog prava".
Premijer Srbije je istakao da su "užasno nasilje i teror koji su albanski separatisti počinili pre tri godine, predstavljali pokušaj završetka etničkog čišćenja" i da se sve do danas svakodnevno nastavlja progon i nasilje nad Srbima.
"Sada se i sve češće i sve glasnije čuju pretnje da će, ako Srbija ne prihvati Ahtisarijev plan, albanski separatisti ponovo posegnuti za masovnim terorom", naveo je Koštunica i dodao kako "ne samo da se preti nasiljem, nego se i odgovornost za nasilje albanskih terorista unapred prebacuje na buduće žrtve zato što nisu dobrovoljno ispunile zahteve terorista".
Savetnik srpskog predsednika Dušan Bataković ocenio je da je od martovskog nasilja 2004. u medjunarodnoj zajednici počelo da se menja shvatanje o Albancima kao žrtvama i da bi novi talas nasilja samo štetio ciljevima Albanaca.
"Gledano u široj perspektivi, 17. mart je početak silazne putanje podrške Albancima koji su do tada posmatrani kao žrtve, a onda su se pokazali kao najsuroviji progonitelji drugih ljudi, iz etnički motivisanih ralzoga", kazao je Bataković.
Prema njegovim rečima sadašnje pretnje nasiljem "nisu nerelane, ali bi one ovoga puta vištestruko nanele štetu albanskim ciljevima i čitavo kosovsko pitanje stavile u žižu javnosti kao pitanje bezbednosti". "Očekujem da će bilo kakvo nasilje većih namera, izuzev provokacija, izostati jer je s jedne strane deo ekstremsita pod kontrolom, a oni kojima potencijano prete haške potrernice moraju da paze šta rade", kazao je Bataković.
Prema njegovim rečima, mali broj kažnjenih vinovnika tog nasilja uprkos naporima medjunarodnih sudja, pokazuje da je Kosovo prostor bezakonja, da postoji zavera ćutanja i etnička solidarnost povodom zločina prema Srbima i srpskoj baštini, što je nespojivo sa opštim ljudskim vrednostima i pravima.
Bataković je ocenio da je "tog mračnog dana u istoriji Kosova i Metohije i Srbije, sistematski organizovan pogrom kojim su Srbi smišljeno, etnički čišćeni sa strateških saobraćajnica iz enkalva kojima su sprečavale vezu odredjenih sredina sa albanskom većinom".
Predsednica Koordinacionog centra za Kosmet Sandra Rašković-Ivić ocenila je da bi medjunarodna zajednica i njene snage na Kosovu i Metohiji, pre svega Kfor, u slučaju eventualnog nasilja morali da energično zaštite srpsko stanovništvo.
Ona je naglasila da je "ukoliko postoji politička volja da se spreči nasilje, sigurno je da medjunarodna zajednica na Kosovu i Metohiji poseduje snage da to i učini".
Ona je dodala da ne bi smeo da se ponovi organizovan masovni progon srpskog stanovnistva, poput onoga pre tri godine na Kosovu kada snage Kfor nisu reagovale valjano.
"Plašim se da je mnogo toga prepušteno improvizaciji, a da s druge strane birokratizovana i činovnička mašinerija samo piše ružičaste izvestaje koji nemaju pokriće u realnosti", istakla je ona.
Ni posle tri godine od proterivanja više hiljada Srba u pokrajini, krivci za rušenje i skrnavljenje na desetine pravoslavnih svetinja, paljenje više od 800 domova, ubijanje i ranjavanje nedužnog srpskog stanovništva, ne samo da nisu pronadjeni, već se gotovo ništa ne radi da budu identifikovani i privedeni licu pravde, navedeno je u saopštenju.
Odgovornost za takvo stanje snose kako privremene institucije u pokrajini, tako i deo medjunarodne zajednice, koji nesprovodjenjem pravedne istrage, prikrivaju zločince i tako aktivno učestvuju u stvaranju nezavisne države Kosovo, kao što se i predvidja planom specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, ocenilo je SNV Kosova i Metohije.
SNV smatra posebno štetnom izjavu Ahtisarija da se Albancima mora izaći u susret, zbog svega što su doživeli devedesetih godina proslog veka i pita se zašto se ne sagleda prava realnost, da je pred očima medjunarodne zajednice proterano više od 250.000 Srba i drugih nealbanaca i kako je moguće da Srbi imaju nekakvu perspektivu opstanka u budućoj nezavisnoj državi Kosovo?
Prateći sled dogadjaja i najava da bi dodatna frustracija nezadovoljnih Albanaca, zbog neispunjavanja njihovih zahteva, mogla proizvesti nemire u pokrajini nalik na 17. mart 2004, SNV Kosmeta zatražilo je od medjunarodne zajednice, pre svega, od Kfora da poveća bezbednost u pokrajini i spreči moguće nemire koje bi imale nesagledive posledice, kako na ovom prostoru, tako i u regionu.
(MONDO/agencije)
U svim crkvama i manastirima Eparhije raško-prizrenske na Kosovu i Metohiji u podne će biti održan parastos za sve žrtve martovskog nasilja i za sve preminule pravoslavne hrišćane koji su postradali na Kosovu i Metohiji, od Kosovskog boja do današnjeg dana, preneo je "KIM Radio" iz Čaglavice.
Dvodnevni neredi na Kosovu i Metohiji izbili su nakon što je UNMIK policija pronašla tela trojice dečaka u reci Ibar kod sela Čabra na severu Kosova.
Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za nesreću dečaka optužili Srbe, izbile su najpre u južnom delu Kosovske Mitrovice, a tokom dana su se raširile u druge delove Kosova.
U dva dana nasilja ubijeno je 19 ljudi a više od 900 osoba je povredjeno, medju kojima su bili i pripadnici medjunarodne i kosovske policije.
U neredima je uništeno ili oštećeno 35 pravoslavnih crkava i manastira srednjovekovne kulture, oko 800 kuća a nekoliko hiljada Srba napustilo je svoje domove.
Zbog napada na srpske enklave na Kosovu u gradovima u Srbiji protestovalo je više hiljada ljudi. Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su u Beogradu i Nišu zapaljene džamije, a u Novom Sadu su demolirana stakla sedišta Islamske zajednice.
U Beogradu su narednog dana demonstrante, u protestnoj šetnji do hrama Svetog Save, predvodili premijer Srbije Vojislav Koštunica, patrijarh Pavle i tadašnji ministar odbrane Boris Tadić.
Nasilje na Kosovu osudili su Savet bezbednosti UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije medjunarodne institucije i organizacije, vlade mnogih država, uključujući SAD i Rusiju. Tim povodom NATO je odlučio da na Kosovo uputi dodatne trupe. Prvog dana nasilja na Kosovo je doputovao komandant južnog krila Alijanse admiral Gregori Džonson, koji je ocenio da je nasilje u pokrajini "organizovano i orkestrirano".
Stigao je potom i generalni sekretar NATO Jap de hop Šhefer. Sto američkih vojnika tadasnjeg Sfora iz Bosne i Hercegovine hitno je doputovalo na Kosovo. Nedelju dana po izbijanju nereda na Kosovo su doputovali visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i evropski komesar za spoljne poslove Kris Paten.
Funkcioneri EU su tom prilikom izjavili da su "užasnuti nasiljem koje se desilo" u toj sredini i uputili zahtev albanskim vlastima da poprave porušeno. "Užasnut sam brutalnošću, uništenim školama, onemogućavanjem dece da se obrazuju, uništavanjem crkava", rekao je Solana tokom obilaska ruševina u Kosovu Polju.
EU je 29. marta 2004, zbog nadgledanja saniranja posledica nasilja i angažovanja privremenih vlasti, imenovala Fernanda Djentilinija za specijalnog izaslanika za Kosovo.
Ubrzo je kosovska vlada odlučila da izdvoji pet miliona evra za popravku kuća i saniranje štete na drugim objektima stradalim u martovskim neredima. U maju 2004. godine tadašnji šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku, tri meseca pre kraja mandata.
U istražnom pritvoru bilo je više od 250 osoba osumnjičenih da su učestvovali u antisrpskom nasilju.
Medjunarodni tužilac podigao je 29. septembra 2004. prvu optužnicu povodom martovskih dogadjaja na Kosovu protiv šestorice Albanaca iz Gnjilana: Agrona Ibrahimija, Nedžata Radmadanija, Šaćira Brahimija, Dzeljadina Salihua, Sadri Šabanija i Agima Abdulahua.
Okružni sud u Gnjilanu je u maju 2005. osudio šestoricu Albanaca iz tog grada na ukupnu kaznu od 38 godina zatvora. Oni su proglašeni krivim za ubistvo i saučesništvo u ubistvu Slobodana Perića i ranjavanje njegove majke Anke Perić, koja je od zadobijenih povreda preminula, tokom martovskih nemira 2004. godine.
Predstavnici UNMIK-ove kancelarije za povratak saopštili su u junu 2005. da se od oko 4.100 osoba raseljenih nakon martovskog nasilja na Kosovu i Metohiji 2004, svojim napuštenim kućama još nije vratilo oko 1.500 izbeglih.
Početkom marta ove godine Stejt department je objavio izveštaj o poštovanju ljudskih prava u svetu, u kome se, se pored ostalog, navodi da je na Kosovu obnovljeno 97 odsto kuća oštećenih i uništenih u martovskom nasilju 2004. godine.
Srpski premijer Vojislav Koštunica izjavio je u petak, povodom trogodišnjice izbijanja albanskog nasilja na Kosovu, da se projekt nezavisnog Kosova "u potpunosti zasniva na nasilju, pretnjama i stalnom etničkom čišćenju Srba i nealbanaca".
"Na sednici SB UN koja će biti održana 19. marta Srbija će snažno zahtevati da se saglasno izričitim obavezama iz Rezolucije 1244 garantuje bezbednost i sigurnost Srbima i nealbancima na Kosovu i Metohiji. Posebno će zahtevati da se spreči i najstrože kazni svaki oblik nasilja albanskih terorista", rekao je Koštunica agenciji Beta.
Koštunica je dodao da je "više nego jasno da ne postoji nijedan argument zašto bi albanska nacionalna manjina na teritoriji Srbije stvarala još jednu albansku državu jer bi takav argument bio u direktnoj suprotnosti sa Poveljom UN i važećim načelima medjunarodnog prava".
Premijer Srbije je istakao da su "užasno nasilje i teror koji su albanski separatisti počinili pre tri godine, predstavljali pokušaj završetka etničkog čišćenja" i da se sve do danas svakodnevno nastavlja progon i nasilje nad Srbima.
"Sada se i sve češće i sve glasnije čuju pretnje da će, ako Srbija ne prihvati Ahtisarijev plan, albanski separatisti ponovo posegnuti za masovnim terorom", naveo je Koštunica i dodao kako "ne samo da se preti nasiljem, nego se i odgovornost za nasilje albanskih terorista unapred prebacuje na buduće žrtve zato što nisu dobrovoljno ispunile zahteve terorista".
Savetnik srpskog predsednika Dušan Bataković ocenio je da je od martovskog nasilja 2004. u medjunarodnoj zajednici počelo da se menja shvatanje o Albancima kao žrtvama i da bi novi talas nasilja samo štetio ciljevima Albanaca.
"Gledano u široj perspektivi, 17. mart je početak silazne putanje podrške Albancima koji su do tada posmatrani kao žrtve, a onda su se pokazali kao najsuroviji progonitelji drugih ljudi, iz etnički motivisanih ralzoga", kazao je Bataković.
Prema njegovim rečima sadašnje pretnje nasiljem "nisu nerelane, ali bi one ovoga puta vištestruko nanele štetu albanskim ciljevima i čitavo kosovsko pitanje stavile u žižu javnosti kao pitanje bezbednosti". "Očekujem da će bilo kakvo nasilje većih namera, izuzev provokacija, izostati jer je s jedne strane deo ekstremsita pod kontrolom, a oni kojima potencijano prete haške potrernice moraju da paze šta rade", kazao je Bataković.
Prema njegovim rečima, mali broj kažnjenih vinovnika tog nasilja uprkos naporima medjunarodnih sudja, pokazuje da je Kosovo prostor bezakonja, da postoji zavera ćutanja i etnička solidarnost povodom zločina prema Srbima i srpskoj baštini, što je nespojivo sa opštim ljudskim vrednostima i pravima.
Bataković je ocenio da je "tog mračnog dana u istoriji Kosova i Metohije i Srbije, sistematski organizovan pogrom kojim su Srbi smišljeno, etnički čišćeni sa strateških saobraćajnica iz enkalva kojima su sprečavale vezu odredjenih sredina sa albanskom većinom".
Predsednica Koordinacionog centra za Kosmet Sandra Rašković-Ivić ocenila je da bi medjunarodna zajednica i njene snage na Kosovu i Metohiji, pre svega Kfor, u slučaju eventualnog nasilja morali da energično zaštite srpsko stanovništvo.
Ona je naglasila da je "ukoliko postoji politička volja da se spreči nasilje, sigurno je da medjunarodna zajednica na Kosovu i Metohiji poseduje snage da to i učini".
Ona je dodala da ne bi smeo da se ponovi organizovan masovni progon srpskog stanovnistva, poput onoga pre tri godine na Kosovu kada snage Kfor nisu reagovale valjano.
"Plašim se da je mnogo toga prepušteno improvizaciji, a da s druge strane birokratizovana i činovnička mašinerija samo piše ružičaste izvestaje koji nemaju pokriće u realnosti", istakla je ona.
SNV: Stanje na Kosovu još gore za Srbe
Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije ocenilo je da se ni posle tri godine od masovnog nasilja nad Srbima u pokrajini stanje nije nimalo popravilo, već je znatno pogoršano, pre svega, u smislu nebezbednosti za Srbe i uspostavljanja vladavine prava.Ni posle tri godine od proterivanja više hiljada Srba u pokrajini, krivci za rušenje i skrnavljenje na desetine pravoslavnih svetinja, paljenje više od 800 domova, ubijanje i ranjavanje nedužnog srpskog stanovništva, ne samo da nisu pronadjeni, već se gotovo ništa ne radi da budu identifikovani i privedeni licu pravde, navedeno je u saopštenju.
Odgovornost za takvo stanje snose kako privremene institucije u pokrajini, tako i deo medjunarodne zajednice, koji nesprovodjenjem pravedne istrage, prikrivaju zločince i tako aktivno učestvuju u stvaranju nezavisne države Kosovo, kao što se i predvidja planom specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, ocenilo je SNV Kosova i Metohije.
SNV smatra posebno štetnom izjavu Ahtisarija da se Albancima mora izaći u susret, zbog svega što su doživeli devedesetih godina proslog veka i pita se zašto se ne sagleda prava realnost, da je pred očima medjunarodne zajednice proterano više od 250.000 Srba i drugih nealbanaca i kako je moguće da Srbi imaju nekakvu perspektivu opstanka u budućoj nezavisnoj državi Kosovo?
Prateći sled dogadjaja i najava da bi dodatna frustracija nezadovoljnih Albanaca, zbog neispunjavanja njihovih zahteva, mogla proizvesti nemire u pokrajini nalik na 17. mart 2004, SNV Kosmeta zatražilo je od medjunarodne zajednice, pre svega, od Kfora da poveća bezbednost u pokrajini i spreči moguće nemire koje bi imale nesagledive posledice, kako na ovom prostoru, tako i u regionu.
(MONDO/agencije)
