Bivši načelnik vojne bezbednosti Aco Tomić svedočio je u utorak da se 2002. godine sastao sa Miloradom Ulemekom i vodjom zemunskog klana Dušanom Spasojevićem, od koga je tada dobio na poklon mobilni telefon.
Bivši načelnik vojne bezbednosti Aco Tomić svedočio je u utorak da se 2002. godine sastao sa Miloradom Ulemekom i vodjom zemunskog klana Dušanom Spasojevićem, od koga je tada dobio na poklon mobilni telefon.
Svedočeći na sudjenju za ubistvo premijera Djindjića, Tomić je negirao da se sa Ulemekom sastajao u novembru 2001. godine, u vreme protesta "crvenih beretki".
Tomić je rekao da su on i Milorad Ulemek Legija, prilikom susreta 2002, "možda razgovarali i o spiskovima osoba za koje je bio zainteresovan i Haski tribunal".
Aco Tomić je rekao da su tada bili aktuelni spiskovi osoba za koje je Haški tirbunal zainteresovan, da je na jednom bilo i 300 ljudi, tvrdeći da taj spisak nije bio zvaničan, da se ne seća da je Ulemek bio na tom spisku, ali da je zapamtio da su bili neki ljudi iz vojske, navodeći Nebojšu Pavkovića i Dragoljuba Ojdanića.
Taj spisak sa 300 imena je, prema rečima Tomića, egzistirao u vojsci od 1999. godine i nigde se nije vodi zvanično, već je bio "spisak na papiru".
Tomić tvrdi da nije tačno da je Vojna bezbednost dala medijima taj spisak, radi objaviljivanja.
Na pitanje člana Sudskog veća Milimira Lukića da li je šef zemunskog klana Dušan Spasojević bio saradnik Državne bezbednosti, Tomić je odgovorio da mu to nije poznato, ali da zna da Spasojević nije bio saradnik Vojne bezbednosti.
Upitan da li se pre ubistva Djindjića sastao s Ulemekom, Tomić je odgovorio da nije, ponovivši da se sa njim video u leto 2002. godine.
Tomić je kazao i da je Spasojevića upoznao krajem leta 2002. godine, u svoj kancelariji, a da su tom neformalnom susretu prisustvovali i Borislav Mikelić i Milorad Ulemek Legija, koji su i inicirali sastanak.
Sastanak je trajao 15 minuta i Spasojević mi je rekao da je želeo da upozna generala koji je uhapsio "američkog špijuna Momčila Perišića", rekao je Tomić.
Spasojević mu je tom prilikom pokonio mobilni telefom s kamerom, da bi, kako mu je rekao, služio da "lakše hvata špijune".
"Telefon sam poslao svojoj službi da izvrši antidiverzioni pregled i proveri da li eventulano poseduje prislušne uredjaje", rekao je Tomić i dodao da taj telefon nikada nije upotrebio.
Tomić je rekao i da je o Spasojeviću, "usput od nekih svojih ljudi", čuo da se bavi kriminalnim radnjama.
Svedok je objasnio da se Vojna bezbednost na čijem je čelu bio bavila kontraobaveštajnom zaštitom vojske i da Spasojević nije imao "nikakvog upliva u vojsku".
Po izlasku iz suda Tomić nije hteo da komentariše svoje svedočenje. Na pitanje novinara da prokomentariše svedočenje koje je dao na sudjenju za ubistvo premijera i pitanja koja su mu u sudnici postavljana, Tomić je kratko odgovorio - "smešno".
Popović je izjavi Tanjugu rekao da Tomić nije govorio istinu, jer je njegov iskaz protivrečan zvaničnom izveštaju Uprave vojne bezbednosti iz kojeg se vidi da se Tomić u vreme pobune Jedinice za specijalne operacije, u novembru 2001. godine, sastao s Miloradom Ulemekom Legijom.
Advokat Popović je rekao da je za njega najznačajnije to što Tomić krije da je tog sastanka bilo.
Sudsko veće u procesu za ubistvo premijera Djindjića odbilo je da se na sudu preslušaju transkripti tokom razgovora Dejana Milenkovića Bagzija i njegovog advokata Biljane Kajganić, što je zahtevao Popović.
Predsedavajuća sudskog veća Nata Mesarević rekla je, obrazlažući ovu odluku, da se, od pet naredbi za razna prisluškivanja, samo jedna, istražnog sudije Posebnog odeljenja, odnosila na Milenkovića.
Transkirpti prisluškivanih razgovora poslati su tadašnjem predsedavajućem sudskog veća Marku Kljajeviću, ali bez zavodjenja u sudskoj pisarnici, rekla je Mesarevićeva i dodala da je zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić na sudu izjavio da nije video, ni pročitao te transkripte.
Ostale naredbe odnose se na osobe koje nisu na optužnici, rekla je Mesarevićeva.
Ona je objasnila da naredba za prisluškivanje razgovora ima formalne nedostatke, jer nema datuma kada je doneta i ne može se utvrditi njena zakonitost, a ne može se utvrditi koliko je naredbom bilo odlučeno da traje prisluškivanje.
Mesarevićeva je kazala da je sudsko veće posrednim putem došlo do zaključka da je prisluškivanje započeto 2. ili 3. jula 2004. godine, a ne, kako se u javnosti navodilo, maja i juna te godine.
(Tanjug)/MONDO)
Svedočeći na sudjenju za ubistvo premijera Djindjića, Tomić je negirao da se sa Ulemekom sastajao u novembru 2001. godine, u vreme protesta "crvenih beretki".
Tomić je rekao da su on i Milorad Ulemek Legija, prilikom susreta 2002, "možda razgovarali i o spiskovima osoba za koje je bio zainteresovan i Haski tribunal".
Aco Tomić je rekao da su tada bili aktuelni spiskovi osoba za koje je Haški tirbunal zainteresovan, da je na jednom bilo i 300 ljudi, tvrdeći da taj spisak nije bio zvaničan, da se ne seća da je Ulemek bio na tom spisku, ali da je zapamtio da su bili neki ljudi iz vojske, navodeći Nebojšu Pavkovića i Dragoljuba Ojdanića.
Taj spisak sa 300 imena je, prema rečima Tomića, egzistirao u vojsci od 1999. godine i nigde se nije vodi zvanično, već je bio "spisak na papiru".
Tomić tvrdi da nije tačno da je Vojna bezbednost dala medijima taj spisak, radi objaviljivanja.
Na pitanje člana Sudskog veća Milimira Lukića da li je šef zemunskog klana Dušan Spasojević bio saradnik Državne bezbednosti, Tomić je odgovorio da mu to nije poznato, ali da zna da Spasojević nije bio saradnik Vojne bezbednosti.
Upitan da li se pre ubistva Djindjića sastao s Ulemekom, Tomić je odgovorio da nije, ponovivši da se sa njim video u leto 2002. godine.
Tomić je kazao i da je Spasojevića upoznao krajem leta 2002. godine, u svoj kancelariji, a da su tom neformalnom susretu prisustvovali i Borislav Mikelić i Milorad Ulemek Legija, koji su i inicirali sastanak.
Sastanak je trajao 15 minuta i Spasojević mi je rekao da je želeo da upozna generala koji je uhapsio "američkog špijuna Momčila Perišića", rekao je Tomić.
Spasojević mu je tom prilikom pokonio mobilni telefom s kamerom, da bi, kako mu je rekao, služio da "lakše hvata špijune".
"Telefon sam poslao svojoj službi da izvrši antidiverzioni pregled i proveri da li eventulano poseduje prislušne uredjaje", rekao je Tomić i dodao da taj telefon nikada nije upotrebio.
Tomić je rekao i da je o Spasojeviću, "usput od nekih svojih ljudi", čuo da se bavi kriminalnim radnjama.
Svedok je objasnio da se Vojna bezbednost na čijem je čelu bio bavila kontraobaveštajnom zaštitom vojske i da Spasojević nije imao "nikakvog upliva u vojsku".
Po izlasku iz suda Tomić nije hteo da komentariše svoje svedočenje. Na pitanje novinara da prokomentariše svedočenje koje je dao na sudjenju za ubistvo premijera i pitanja koja su mu u sudnici postavljana, Tomić je kratko odgovorio - "smešno".
Popović:Tomić ne govori istinu
Punomoćnik porodice Djindjić advokat Srdja Popović izjavio je posle svedočenja nekadašnjeg načelnika Vojne bezbednosti Aca Tomića, da on nije govorio istinu.Popović je izjavi Tanjugu rekao da Tomić nije govorio istinu, jer je njegov iskaz protivrečan zvaničnom izveštaju Uprave vojne bezbednosti iz kojeg se vidi da se Tomić u vreme pobune Jedinice za specijalne operacije, u novembru 2001. godine, sastao s Miloradom Ulemekom Legijom.
Advokat Popović je rekao da je za njega najznačajnije to što Tomić krije da je tog sastanka bilo.
Sudsko veće u procesu za ubistvo premijera Djindjića odbilo je da se na sudu preslušaju transkripti tokom razgovora Dejana Milenkovića Bagzija i njegovog advokata Biljane Kajganić, što je zahtevao Popović.
Predsedavajuća sudskog veća Nata Mesarević rekla je, obrazlažući ovu odluku, da se, od pet naredbi za razna prisluškivanja, samo jedna, istražnog sudije Posebnog odeljenja, odnosila na Milenkovića.
Transkirpti prisluškivanih razgovora poslati su tadašnjem predsedavajućem sudskog veća Marku Kljajeviću, ali bez zavodjenja u sudskoj pisarnici, rekla je Mesarevićeva i dodala da je zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić na sudu izjavio da nije video, ni pročitao te transkripte.
Ostale naredbe odnose se na osobe koje nisu na optužnici, rekla je Mesarevićeva.
Ona je objasnila da naredba za prisluškivanje razgovora ima formalne nedostatke, jer nema datuma kada je doneta i ne može se utvrditi njena zakonitost, a ne može se utvrditi koliko je naredbom bilo odlučeno da traje prisluškivanje.
Mesarevićeva je kazala da je sudsko veće posrednim putem došlo do zaključka da je prisluškivanje započeto 2. ili 3. jula 2004. godine, a ne, kako se u javnosti navodilo, maja i juna te godine.
(Tanjug)/MONDO)
