Rusija će istupati protiv brzopletog usvajanja rezolucije Saveta bezbednosti o statusu Kosova i Metohije na osnovu plana predstavnika UN Martija Ahtisarija, kojim se srpskoj pokrajini faktički daje nezavisnost, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin.
Rusija će istupati protiv brzopletog usvajanja rezolucije Saveta bezbednosti o statusu Kosova i Metohije na osnovu plana predstavnika UN Martija Ahtisarija, kojim se srpskoj pokrajini faktički daje nezavisnost, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin.
"Sada nije jasno kako će se ponašati sve članice Savete bezbednosti. Mislim da ne treba isključiti da će se neke od njih potruditi da vode to pitanje ka brzom usvajanju rezolucije, koja bi kopirala Ahtisarijev plan. Očigledno, Rusija će istupiti protiv toga", istakao je ruski diplomata u intervjuu za televizijski kanal "Vesti-24" i agenciju RIA Novosti u Njujorku.
Prema Čurkinovim rečima, o statusu Kosova neće se samo razgovarati u Savetu bezbednosti UN, nego i na "visokom političkom nivou".
Medjunarodna zajednica, istakao je on, mora da reaguje na situaciju oko pokrajine, podržavajući nastavak pregovora izmedju predstavnika pokrajinskog i rukovodstva Srbije.
"Medjunarodna zajednica treba da se oglasi, a ako se oglasi Savet bezbednosti, to treba da bude u korist nastavka pregovora, a ne u korist odobrenja Ahtisarijevog plana, koji u aktuelnom trenutku ne zadovoljava nijednu od strana i zahteva dodatnu razradu i razmatranje", naglasio je Čurkin.
Ruska informativna agencija Novosti prenosi da je stalni predstavnik Rusije kao "izuzetno jednostran" ocenio izveštaj šefa UNMIK-a Joahima Rikera na zatvorenoje sednici Saveta bezbednosti u ponedeljak.
Riker je, podsetila je agencija, pozvao u izveštaju na što skorije odredjenje statusa, rekavši da je "narod Kosova prihvatio plan Ahtisarija i da je spreman da učini poslednji korak". "Taj trenutak je nastupio", rekao je predstavnik UN na Kosovu.
Kako su posle sednice preneli ruski mediji, Čurkin je rekao da bez saglasnosti obe strane na osnovu kompromisa, odredjivanje budućeg statusa Kosova i Metohije ne može da garantuje održivo i dugoročno rešenje tog pitanja, i ponovo upozorio da će "formula za status Kosova imati karakter presedana".
"Samo pregovarano, a ne jednostrano rešenje, Savet bezbednosti UN može da podrži i jedino tako ono neće predstavljati negativni presedan za druge krizne zone", istakao je Čurkin.
Čurkin je u ponedeljak napustio sednicu Saveta bezbednosti UN, na kojoj je razmatrana situacija na Kosovu, nakon što je ozbiljno iskritikovao izveštaj šefa UNMIK-a Joahima Rikera i obznanio stav Moskve da je neophodno nastaviti pregovore o budućem statusu te pokrajine.
"Rekao sam šta sam imao. Rusija se zalaže za nastavak pregovora", rekao je Čurkin novinarima posle izlaska sa sednice, dodajući da je državama članicama Saveta bezbednosti i šefu UNMIK-a "jasno stavio do znanja da smatra da je izveštaj o stanju na Kosovu jednostran".
"Ovo je još jedan znak pogrešnog rukovodjenja situacijom. Riker se više zalagao za nezavisnost nego što se izjašnjavao o stanju na Kosovu...Ne želim da govorim o mogućem vetu. To je prevelika reč za ovaj trenutak i nećemo o tome razgovarati pre glasanja", rekao je Čurkin.
Diplomate u UN još su ranije istakle da se Rikerov optimistički izveštaj očekuje sa izvesnom dozom strepnje, pre svega jer je pre desetak dana berlinski Institut za evropsku politiku, za potrebe nemačke vojske, obznanio potpuno različite nalaze o stanju u pokrajini, naglašavajući da "pozitivne ocene ispunjavanja standarda postoje još samo u izveštajima medjunarodnih zvaničnika".
Zatvorena sednica Saveta bezbednosti, tako, pretvorila se u otvorenu razmenu optužbi o jednostranim pogledima različitih država, svega dve sedmice pre nego što će se u Njujorku, kako je najavljeno, održati posebna sednica Saveta bezbednosti posvećena Ahtisarijevom planu za rešavanje statusa Kosova.
Sanda Rašković Ivić se, takodje, oštro obrušila na Rikerov izveštaj, naglašavajući da je ambasadore država članica UN upoznala sa incidentima protiv pripadnika srpske zajednice i različitim drugim pritiscima kojima su Srbi na Kosovu izloženi u ovoj fazi rešavanja statusa Kosova.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu nije želeo da komentariše sednicu Saveta bezbednosti.
Vršilac dužnosti američkog ambasadora pri UN Alehandro Volf je, medjutim, ocenio da je Rikerov izveštaj "objektivan i izbalansiran", jer se u njemu navodi čitav niz problema, uključujući decentralizaciju, nasilje i incidente svih vrsta.
Konsultacije o Kosovu usledile su nakon što su Riker i predsednica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković Ivić predstavili različite izveštaje o stanju u pokrajini, nakon čega su se ambasadori članica Saveta bezbednosti povukli na potpuno zatvorenu sednicu.
"Mislimo da Ahtisari dobro obavlja svoj posao, noseći se sa vrlo, vrlo teškim problemom. Vreme je da se iznese neko rešenje za Kosovo koje je moguće", izjavio je portparol Stejt departmenta Šin Mekormak.
Govoreći o ruskom predlogu da se pregovori nastave uz promenu šefa medjunarodnog tima pregovarača, vršilac dužnosti američkog ambasadora pri UN Alehandro Volf je istakao da Ahtisari uživa punu poršku SAD, jer je u proteklih godinu dana na najbolji mogući način vodio pregovore, iz kojih je proistekao predlog rešenja statusa.
Šef ruskog Saveta za bezbednost Igor Ivanov izjavio je u nedelju da bi izaslanik UN trebalo da bude zamenjen jer je Srbija odbacila Ahtisarijev plan za status Kosova.
"Ukoliko ne bude postignut sporazum, a do sada, koliko mi shvatamo, nije, to znači da je neophodno nastaviti pregovore i imenovati novog specijalnog izaslanika", rekao je Ivanov, čija zemlja ima pravo veta u Savetu bezbednosti UN.
Takodje, evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je u ponedeljak u Briselu da nema smisla imenovati novog posrednika Ujedinjenih nacija za status Kosova i Metohije jer je, po njegovoj oceni, Marti Ahtisari uradio "sjajan posao".
"Dve strane, Beograd i Priština, imaju u potpunosti suprostavljene stavove oko budućeg statusa Kosova, dakle, nema smisla da se imenuje novi specijalni predstavnik", izjavio je komesar Ren.
Ren je istakao kako je važno da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija radi u skladu sa svojim obavezama i "odgovornim multirateralizmom", da bi bio rešen ovaj problem, jer "produživanje agonije neće pomoći nikome u procesu rešavanja statusa Kosova".
Ren je, sa svoje strane, naglasio da bi Savet bezbednosti UN trebalo da postigne "održivo
rešenje koji bi omogućilo stvaranje demokratskog i multietničkog Kosova, na kojem bi prava svih gradjana bila obezbedjena i koje bi osiguralo stabilnost na zapadnom Balkanu".
Ren je pitanje budućeg statusa Kosmeta pomenuo i u kontekstu evropske perspektive Srbije.
"Kada nova vlada Srbije bude pružila jasno obećanje i ostvarila konkretne akcije u cilju pune saradnje s Haškim tribunalom, moći ćemo da ubrzo nastavimo pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju te da ih nakon par meseci i zaključimo... Srbija bi onda trebalo da primeni taj sporazum koji predstavlja ulazna vrata za status kandidata u EU", naglasio je Ren.
"To ne znači da će ovo pomoći da Srbija pristane na konsenzus (oko Kosova) - u tome nije poenta", naglasio je evropski komesar i istakao da će evropska perspektiva pomoći Srbiji da "promeni svoju nacionalnu političku debate s nacionalističke prošlosti ka evropskoj budućosti".
(Tanjug/MONDO)
"Sada nije jasno kako će se ponašati sve članice Savete bezbednosti. Mislim da ne treba isključiti da će se neke od njih potruditi da vode to pitanje ka brzom usvajanju rezolucije, koja bi kopirala Ahtisarijev plan. Očigledno, Rusija će istupiti protiv toga", istakao je ruski diplomata u intervjuu za televizijski kanal "Vesti-24" i agenciju RIA Novosti u Njujorku.
Prema Čurkinovim rečima, o statusu Kosova neće se samo razgovarati u Savetu bezbednosti UN, nego i na "visokom političkom nivou".
Medjunarodna zajednica, istakao je on, mora da reaguje na situaciju oko pokrajine, podržavajući nastavak pregovora izmedju predstavnika pokrajinskog i rukovodstva Srbije.
"Medjunarodna zajednica treba da se oglasi, a ako se oglasi Savet bezbednosti, to treba da bude u korist nastavka pregovora, a ne u korist odobrenja Ahtisarijevog plana, koji u aktuelnom trenutku ne zadovoljava nijednu od strana i zahteva dodatnu razradu i razmatranje", naglasio je Čurkin.
Ruska informativna agencija Novosti prenosi da je stalni predstavnik Rusije kao "izuzetno jednostran" ocenio izveštaj šefa UNMIK-a Joahima Rikera na zatvorenoje sednici Saveta bezbednosti u ponedeljak.
Riker je, podsetila je agencija, pozvao u izveštaju na što skorije odredjenje statusa, rekavši da je "narod Kosova prihvatio plan Ahtisarija i da je spreman da učini poslednji korak". "Taj trenutak je nastupio", rekao je predstavnik UN na Kosovu.
Kako su posle sednice preneli ruski mediji, Čurkin je rekao da bez saglasnosti obe strane na osnovu kompromisa, odredjivanje budućeg statusa Kosova i Metohije ne može da garantuje održivo i dugoročno rešenje tog pitanja, i ponovo upozorio da će "formula za status Kosova imati karakter presedana".
"Samo pregovarano, a ne jednostrano rešenje, Savet bezbednosti UN može da podrži i jedino tako ono neće predstavljati negativni presedan za druge krizne zone", istakao je Čurkin.
Čurkin je u ponedeljak napustio sednicu Saveta bezbednosti UN, na kojoj je razmatrana situacija na Kosovu, nakon što je ozbiljno iskritikovao izveštaj šefa UNMIK-a Joahima Rikera i obznanio stav Moskve da je neophodno nastaviti pregovore o budućem statusu te pokrajine.
"Rekao sam šta sam imao. Rusija se zalaže za nastavak pregovora", rekao je Čurkin novinarima posle izlaska sa sednice, dodajući da je državama članicama Saveta bezbednosti i šefu UNMIK-a "jasno stavio do znanja da smatra da je izveštaj o stanju na Kosovu jednostran".
"Ovo je još jedan znak pogrešnog rukovodjenja situacijom. Riker se više zalagao za nezavisnost nego što se izjašnjavao o stanju na Kosovu...Ne želim da govorim o mogućem vetu. To je prevelika reč za ovaj trenutak i nećemo o tome razgovarati pre glasanja", rekao je Čurkin.
Diplomate u UN još su ranije istakle da se Rikerov optimistički izveštaj očekuje sa izvesnom dozom strepnje, pre svega jer je pre desetak dana berlinski Institut za evropsku politiku, za potrebe nemačke vojske, obznanio potpuno različite nalaze o stanju u pokrajini, naglašavajući da "pozitivne ocene ispunjavanja standarda postoje još samo u izveštajima medjunarodnih zvaničnika".
Zatvorena sednica Saveta bezbednosti, tako, pretvorila se u otvorenu razmenu optužbi o jednostranim pogledima različitih država, svega dve sedmice pre nego što će se u Njujorku, kako je najavljeno, održati posebna sednica Saveta bezbednosti posvećena Ahtisarijevom planu za rešavanje statusa Kosova.
Sanda Rašković Ivić se, takodje, oštro obrušila na Rikerov izveštaj, naglašavajući da je ambasadore država članica UN upoznala sa incidentima protiv pripadnika srpske zajednice i različitim drugim pritiscima kojima su Srbi na Kosovu izloženi u ovoj fazi rešavanja statusa Kosova.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu nije želeo da komentariše sednicu Saveta bezbednosti.
Vršilac dužnosti američkog ambasadora pri UN Alehandro Volf je, medjutim, ocenio da je Rikerov izveštaj "objektivan i izbalansiran", jer se u njemu navodi čitav niz problema, uključujući decentralizaciju, nasilje i incidente svih vrsta.
Konsultacije o Kosovu usledile su nakon što su Riker i predsednica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković Ivić predstavili različite izveštaje o stanju u pokrajini, nakon čega su se ambasadori članica Saveta bezbednosti povukli na potpuno zatvorenu sednicu.
SAD i EU protiv smene Ahtisarija
SAD su odbacile ruski zahtev za smenu specijalnog izaslanika UN za pregovore o statusu Kosova i Metohije Martija Ahtisarija, čiji predlog o "nadgledanoj nezavisnosti" za južnu srpsku pokrajinu Beograd nije prihvatio."Mislimo da Ahtisari dobro obavlja svoj posao, noseći se sa vrlo, vrlo teškim problemom. Vreme je da se iznese neko rešenje za Kosovo koje je moguće", izjavio je portparol Stejt departmenta Šin Mekormak.
Govoreći o ruskom predlogu da se pregovori nastave uz promenu šefa medjunarodnog tima pregovarača, vršilac dužnosti američkog ambasadora pri UN Alehandro Volf je istakao da Ahtisari uživa punu poršku SAD, jer je u proteklih godinu dana na najbolji mogući način vodio pregovore, iz kojih je proistekao predlog rešenja statusa.
Šef ruskog Saveta za bezbednost Igor Ivanov izjavio je u nedelju da bi izaslanik UN trebalo da bude zamenjen jer je Srbija odbacila Ahtisarijev plan za status Kosova.
"Ukoliko ne bude postignut sporazum, a do sada, koliko mi shvatamo, nije, to znači da je neophodno nastaviti pregovore i imenovati novog specijalnog izaslanika", rekao je Ivanov, čija zemlja ima pravo veta u Savetu bezbednosti UN.
Takodje, evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je u ponedeljak u Briselu da nema smisla imenovati novog posrednika Ujedinjenih nacija za status Kosova i Metohije jer je, po njegovoj oceni, Marti Ahtisari uradio "sjajan posao".
"Dve strane, Beograd i Priština, imaju u potpunosti suprostavljene stavove oko budućeg statusa Kosova, dakle, nema smisla da se imenuje novi specijalni predstavnik", izjavio je komesar Ren.
Ren je istakao kako je važno da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija radi u skladu sa svojim obavezama i "odgovornim multirateralizmom", da bi bio rešen ovaj problem, jer "produživanje agonije neće pomoći nikome u procesu rešavanja statusa Kosova".
Ren je, sa svoje strane, naglasio da bi Savet bezbednosti UN trebalo da postigne "održivo
rešenje koji bi omogućilo stvaranje demokratskog i multietničkog Kosova, na kojem bi prava svih gradjana bila obezbedjena i koje bi osiguralo stabilnost na zapadnom Balkanu".
Ren je pitanje budućeg statusa Kosmeta pomenuo i u kontekstu evropske perspektive Srbije.
"Kada nova vlada Srbije bude pružila jasno obećanje i ostvarila konkretne akcije u cilju pune saradnje s Haškim tribunalom, moći ćemo da ubrzo nastavimo pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju te da ih nakon par meseci i zaključimo... Srbija bi onda trebalo da primeni taj sporazum koji predstavlja ulazna vrata za status kandidata u EU", naglasio je Ren.
"To ne znači da će ovo pomoći da Srbija pristane na konsenzus (oko Kosova) - u tome nije poenta", naglasio je evropski komesar i istakao da će evropska perspektiva pomoći Srbiji da "promeni svoju nacionalnu političku debate s nacionalističke prošlosti ka evropskoj budućosti".
(Tanjug/MONDO)
