Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić poručila je u ponedeljak na sednici Saveta bezbednosti UN da Srbija odbacuje predlog kojim joj se otima 15 odsto teritorije i zatražila nastavak razgovora o budućem statusu Kosova u čijem bi centru bilo pitanje uvodjenja modela suštinske autonomije.
Savet bezbednosti UN u ponedeljak na zatvorenoj sednici u Njujorku razmatra detaljan tromesečni izveštaj šefa UNMIK Joahima Rikera o radu te misije, a biće razmotrena i situacija na Kosovu, ali neće biti reči o predlogu specijalnog izaslanika UN za status Martija Ahtisarija koji je, prošle sedmice, generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu dostavio Ahtisarijev zamenik Alber Roan.
Rašković-Ivić je prenela da će Srbija odbaciti svaki pokušaj da joj se, kao članici te medjunarodne organizacije, otme 15 odsto teritorije i da se prekrajaju njene medjunarodno priznate granice.
"Saglasno Rezoluciji 1244 smatramo da je sada najvažnije uvesti model suštinske autonomije za pokrajinu Kosovo i Metohija kao fundamentalno pitanje novog kruga razgovora", istakla je Rašković-Ivić.
Ona je dodala da je neophodno na odgovoran i ozbiljan način isprobati mogućnost da uredjenje pokrajine bude zasnovano na istinskim demokratskim temeljima u vidu suštinske autonomije. "To je realno i održivo rešenje, i što je posebno važno isključuje stvaranje veoma opasnog presedana koji bi ugrozio mir i stabilnost ne samo u regionu, već bi se odrazio i na celokupan svetski poredak", naglasila je ona.
Sanda Rašković-Ivić je podsetila da je Ahtisari uručio Srbiji predlog nametnutog rešenja, kojim se krši Povelja Ujedinjenih nacija i drugi medjunarodni akti, kao i Ustav Republike Srbije i upitala šta bi učinile zemlje članice Saveta bezbednosti, ili Finska, na primer, kada bi dobile ovakav predlog.
"Odgovore svi unapred znamo, pa je samim tim i konačan odgovor Srbije poznat i jasan, a on glasi da odbacujemo predlog kojim se otima 15 odsto naše teritorije", poručila je ona.
Rašković-Ivić je istakla da Vlada Srbije snažno podržava inicijativu Rusije za nastavak pregovaračkog procesa. "Vlada moje zemlje čvrsto ostaje pri uverenju da će Savet bezbednosti ostati dosledan poštovanju Povelje UN, što bi omogućilo započinjanje pravih pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, sa novim posrednicima u pregovorima", dodala je ona.
Novi krug pregovora je, kako je naglasila, jedini put ka pravednom i održivom rešenju i Srbija je spremna za kompromis oko budućeg uredjenja pokrajine Kosova i Metohije.
Rašković-Ivić je ponovila da je Srbija spremna da albanskoj nacionalnoj manjini na Kosovu i Metohiji obezbedi najviši stepen autonomije, suštinsku autonomiju, kao najperspektivniji način da albanska nacionalna manjina u pokrajini upravlja svojom budućnošću.
"To je realno i održivo rešenje, i, što je posebno važno, isključuje stvaranje veoma opasnog presedana koji bi ugrozio mir i stabilnost ne samo u regionu, već bi se odrazio i na celokupan svetski poredak", precizirala je ona.
Naglasivši da je Ahtisarijev predlog u potpunoj suprotnosti sa važećom Rezolucijom UN 1244 i da ne ispunjava nijedan uslov, ni formalni ni suštinski, da se nadje pred SB, Rašković-Ivić je rekla da je od suštinskog značaja da obaveze i postavljeni uslovi iz Rezolucije 1244 usmere sve dalje razgovore o uredjenju pokrajine.
Ona je podsetila da je mandat Ahtisarija bio da posreduje u iznalaženju kompromisnog rešenja, ali da se on, umesto toga, prekoračujući mandat koji mu je poveren, opredelio za nametanje rešenja, koje odgovara samo jednoj, albanskoj strani.
U Ahtisarijevom predlogu "doslovno nema nijednog jedinog suštinskog stava iz platforme koju je zastupao Beograd", istakla je Rašković-Ivić.
Obraćajući se učesnicima sednice, koja se, kako je rekla, održava neposredno posle neuspešnih pregovora u Beču, ona je ukazala i na to da je u Srbiji ovih dana obeležena trogodišnjica nasilja albanskih terorista i separatista, "koji su 17. i 18. marta 2004. godine pokušali da do kraja završe etničko čišćenje Kosova i Metohije".
Rašković-Ivić je dalje istakla da do sada niko nije izneo argumente zašto bi albanska nacionalna manjina trebalo da na teritoriji Srbije stvori još jednu albansku državu, i da se, pošto je takav argument nemoguće naći, sada već javno i glasno, saopštava da će albanski teroristi ponoviti scenario od pre tri godine.
Ona je zatražila od SB da preduzme sve mere kako bi se poštovala Rezolucija 1244, koja garantuje mir i bezbednost za sve stanovnike pokrajine. "Obaveza je SB da upozori da se Rezolucija 1244 mora poštovati i da će svaki oblik nasilja biti najstrožije kažnjen".
U govoru u sedištu UN, Rašković-Ivić je upozorila da se rezolucija 1244 svakodnevno krši i za to navela brojne i konkretne dokaze. Prema njenim rečima, samo u protekla četiri meseca su izvršena 52 etnički motivisana napada na Srbe ili pripadnike nealbanskih zajednica, a sistematsko zastrašivanje je prisutno u centralnom Kosovu, na severu pokrajine, u Orahovcu i Kosovskom Pomoravlju.
Posebno veliku zabrinutost, prema njenim rečima, izaziva ponovno pojavljivanje pripadnika paravojnih formacija koji ilegalno zaustavljaju automobile, vrše pretres, utvrdjuju nacionalnost ljudi, kidnapuju i prebijaju Srbe.
Kritikujući kvalifikaciju UNMIK- a po kojoj su „bezbednosna situacija i sloboda kretanja stabilne, ali krhke", ona je rekla da najveću zabrinutost izaziva pitanje povratka prognanika i podsetila da se od više stotina hiljada Srba, koliko ih je proterano, prema prema podacima UNHCR, 2006. godine vratilo samo 1.608 ljudi.
Rašković-Ivić je ukazala i na diskriminatorsku prirodu privatizacije koja se sprovodi na Kosovu i Metohiji.
Takodje, podsetila je da će se za nekoliko meseci navršiti osmogodišnjice od dolaska medjunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju i upozorila da se u svim suštinskim stvarima standardi na Kosovu ne ispunjavaju.
"Od najveće je važnosti da se konačno postavi pitanje ispunjavanja svih obaveza koje proizilaze iz Rezolucije 1244. To mora biti temelj svih naših budućih razgovora o Kosovu i Metohiji", naglasila je ona.
Smatramo da je saglasno toj rezoluciji sada najvažnije uvesti model suštinske autonomije za pokrajinu Kosovo i Metohija kao fundamentalno pitanje novog kruga razgovora, rekla je Sanda Rašković-Ivić na sednici Saveta bezbednosti UN.
(Tanjug/MONDO)
Savet bezbednosti UN u ponedeljak na zatvorenoj sednici u Njujorku razmatra detaljan tromesečni izveštaj šefa UNMIK Joahima Rikera o radu te misije, a biće razmotrena i situacija na Kosovu, ali neće biti reči o predlogu specijalnog izaslanika UN za status Martija Ahtisarija koji je, prošle sedmice, generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu dostavio Ahtisarijev zamenik Alber Roan.
Rašković-Ivić je prenela da će Srbija odbaciti svaki pokušaj da joj se, kao članici te medjunarodne organizacije, otme 15 odsto teritorije i da se prekrajaju njene medjunarodno priznate granice.
"Saglasno Rezoluciji 1244 smatramo da je sada najvažnije uvesti model suštinske autonomije za pokrajinu Kosovo i Metohija kao fundamentalno pitanje novog kruga razgovora", istakla je Rašković-Ivić.
Ona je dodala da je neophodno na odgovoran i ozbiljan način isprobati mogućnost da uredjenje pokrajine bude zasnovano na istinskim demokratskim temeljima u vidu suštinske autonomije. "To je realno i održivo rešenje, i što je posebno važno isključuje stvaranje veoma opasnog presedana koji bi ugrozio mir i stabilnost ne samo u regionu, već bi se odrazio i na celokupan svetski poredak", naglasila je ona.
Sanda Rašković-Ivić je podsetila da je Ahtisari uručio Srbiji predlog nametnutog rešenja, kojim se krši Povelja Ujedinjenih nacija i drugi medjunarodni akti, kao i Ustav Republike Srbije i upitala šta bi učinile zemlje članice Saveta bezbednosti, ili Finska, na primer, kada bi dobile ovakav predlog.
"Odgovore svi unapred znamo, pa je samim tim i konačan odgovor Srbije poznat i jasan, a on glasi da odbacujemo predlog kojim se otima 15 odsto naše teritorije", poručila je ona.
Rašković-Ivić je istakla da Vlada Srbije snažno podržava inicijativu Rusije za nastavak pregovaračkog procesa. "Vlada moje zemlje čvrsto ostaje pri uverenju da će Savet bezbednosti ostati dosledan poštovanju Povelje UN, što bi omogućilo započinjanje pravih pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, sa novim posrednicima u pregovorima", dodala je ona.
Novi krug pregovora je, kako je naglasila, jedini put ka pravednom i održivom rešenju i Srbija je spremna za kompromis oko budućeg uredjenja pokrajine Kosova i Metohije.
Rašković-Ivić je ponovila da je Srbija spremna da albanskoj nacionalnoj manjini na Kosovu i Metohiji obezbedi najviši stepen autonomije, suštinsku autonomiju, kao najperspektivniji način da albanska nacionalna manjina u pokrajini upravlja svojom budućnošću.
"To je realno i održivo rešenje, i, što je posebno važno, isključuje stvaranje veoma opasnog presedana koji bi ugrozio mir i stabilnost ne samo u regionu, već bi se odrazio i na celokupan svetski poredak", precizirala je ona.
Naglasivši da je Ahtisarijev predlog u potpunoj suprotnosti sa važećom Rezolucijom UN 1244 i da ne ispunjava nijedan uslov, ni formalni ni suštinski, da se nadje pred SB, Rašković-Ivić je rekla da je od suštinskog značaja da obaveze i postavljeni uslovi iz Rezolucije 1244 usmere sve dalje razgovore o uredjenju pokrajine.
Ona je podsetila da je mandat Ahtisarija bio da posreduje u iznalaženju kompromisnog rešenja, ali da se on, umesto toga, prekoračujući mandat koji mu je poveren, opredelio za nametanje rešenja, koje odgovara samo jednoj, albanskoj strani.
U Ahtisarijevom predlogu "doslovno nema nijednog jedinog suštinskog stava iz platforme koju je zastupao Beograd", istakla je Rašković-Ivić.
Obraćajući se učesnicima sednice, koja se, kako je rekla, održava neposredno posle neuspešnih pregovora u Beču, ona je ukazala i na to da je u Srbiji ovih dana obeležena trogodišnjica nasilja albanskih terorista i separatista, "koji su 17. i 18. marta 2004. godine pokušali da do kraja završe etničko čišćenje Kosova i Metohije".
Rašković-Ivić je dalje istakla da do sada niko nije izneo argumente zašto bi albanska nacionalna manjina trebalo da na teritoriji Srbije stvori još jednu albansku državu, i da se, pošto je takav argument nemoguće naći, sada već javno i glasno, saopštava da će albanski teroristi ponoviti scenario od pre tri godine.
Ona je zatražila od SB da preduzme sve mere kako bi se poštovala Rezolucija 1244, koja garantuje mir i bezbednost za sve stanovnike pokrajine. "Obaveza je SB da upozori da se Rezolucija 1244 mora poštovati i da će svaki oblik nasilja biti najstrožije kažnjen".
U govoru u sedištu UN, Rašković-Ivić je upozorila da se rezolucija 1244 svakodnevno krši i za to navela brojne i konkretne dokaze. Prema njenim rečima, samo u protekla četiri meseca su izvršena 52 etnički motivisana napada na Srbe ili pripadnike nealbanskih zajednica, a sistematsko zastrašivanje je prisutno u centralnom Kosovu, na severu pokrajine, u Orahovcu i Kosovskom Pomoravlju.
Posebno veliku zabrinutost, prema njenim rečima, izaziva ponovno pojavljivanje pripadnika paravojnih formacija koji ilegalno zaustavljaju automobile, vrše pretres, utvrdjuju nacionalnost ljudi, kidnapuju i prebijaju Srbe.
Kritikujući kvalifikaciju UNMIK- a po kojoj su „bezbednosna situacija i sloboda kretanja stabilne, ali krhke", ona je rekla da najveću zabrinutost izaziva pitanje povratka prognanika i podsetila da se od više stotina hiljada Srba, koliko ih je proterano, prema prema podacima UNHCR, 2006. godine vratilo samo 1.608 ljudi.
Rašković-Ivić je ukazala i na diskriminatorsku prirodu privatizacije koja se sprovodi na Kosovu i Metohiji.
Takodje, podsetila je da će se za nekoliko meseci navršiti osmogodišnjice od dolaska medjunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju i upozorila da se u svim suštinskim stvarima standardi na Kosovu ne ispunjavaju.
"Od najveće je važnosti da se konačno postavi pitanje ispunjavanja svih obaveza koje proizilaze iz Rezolucije 1244. To mora biti temelj svih naših budućih razgovora o Kosovu i Metohiji", naglasila je ona.
Smatramo da je saglasno toj rezoluciji sada najvažnije uvesti model suštinske autonomije za pokrajinu Kosovo i Metohija kao fundamentalno pitanje novog kruga razgovora, rekla je Sanda Rašković-Ivić na sednici Saveta bezbednosti UN.
(Tanjug/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
