Na sudjenju optuženima za ubistvo Zorana Djindjića u utorak je, posle svedočenja bivšeg načelnika Vojne bezbednosti Ace Tomića, sudsko veće saopštilo odluku o odbijanju brojnih predloga punomoćnika porodice Djindjić i odbrane, a sa daljeg sudjenja udaljen je Milorad Ulemek Legija.
Na sudjenju optuženima za ubistvo Zorana Djindjića u utorak je, posle svedočenja bivšeg načelnika Vojne bezbednosti Ace Tomića, sudsko veće saopštilo odluku o odbijanju brojnih predloga punomoćnika porodice Djindjić i odbrane, a sa daljeg sudjenja udaljen je prvooptuženi Milorad Ulemek Legija.
Tomić je u svedočenju tvrdio da je Ulemeka upoznao u leto 2002. godine, kada ga je doveo Borisav Mikelić, da je susret trajao oko 20 minuta i da je tada bio prisutan i tadašnji savetnik predsednika SRJ Rade Bulatović.
Tomić je izjavio da tom susretu nije pridavao važnost i dodao da se Legija tada raspitivao o mogućnostima specijalne obuke JSO za podvodne diverzije.
Govoreći o protestu JSO u novembru 2001. godine, Tomić je istakao da je od 12. do 16. novembra te godine boravio službeno u Moskvi, tvrdeći da se 12. novembra nije susreo s Ulemekom, ni s Mikelićem.
O vodji "zemunskog klana" Dušanu Spasojeviću, Tomić je rekao da ga je upoznao krajem leta 2002. godine, da je to bio neformalan susret kome su prisustvovali i Mikelić i Ulemek, koji su i inicirali sastanak. Sastanak je trajao 15 minuta i "Spasojević mi je rekao da je želeo da upozna generala koji je uhapsio američkog špijuna Momčila Perišića", rekao je Tomić.
Spasojević mu je tom prilikom pokonio mobilni telefom s kamerom, da bi, kako mu je rekao, služio da "lakše hvata špijune", ali da taj telefon nikada nije potrebio.
Svedok je objasnio da se Vojna bezbednost, na čijem je čelu bio, bavila kontraobaveštajnom zaštitom vojske, i da Spasojević nije imao "nikakvog upliva u vojsku", ali da je "usput od nekih svojih ljudi", čuo da se bavi kriminalnim radnjama.
Taj spisak sa 300 imena je, prema rečima Tomića, egzistirao u vojsci od 1999. godine i nigde se nije vodio zvanično, već je bio "spisak na papiru", negirajući da je Vojna bezbednost dala medijima taj spisak, radi objaviljivanja.
Na pitanje člana sudskog veća Milimira Lukića da li je Spasojević bio saradnik Državne bezbednosti, Tomić je odgovorio da mu to nije poznato, ali da zna da Spasojević nije bio saradnik Vojne bezbednosti.
Upitan da li se pre ubistva Djindjića sastao s Ulemekom, Tomić je odgovorio da nije, ponovivši da se sa njim video u leto 2002. godine.
Odbijen je Popovićev predlog da se na sudu preslušaju transkripti tokom razgovora Dejana Milenkovića Bagzija i njegovog advokata Biljane Kajganić.
Predsedavajuća sudskog veća Nata Mesarević rekla je, obrazlažući ovu odluku, da se, od pet naredbi za razna prisluškivanja, samo jedna, istražnog sudije Posebnog odeljenja, odnosila na Milenkovića. Ona je objasnila da naredba za prisluškivanje razgovora ima formalne nedostatke, jer nema datuma kada je doneta i ne može se utvrditi njena zakonitost, a ne može se utvrditi koliko je naredbom bilo odlučeno da traje prisluškivanje.
Mesarevićeva je dodala da je sudsko veće posrednim putem došlo do zaključka da je prisluškivanje započeto 2. ili 3. jula 2004. godine, a ne, kako se u javnosti navodilo, maja i juna te godine.
Odbijen je Popovićev predlog da se kao svedok sasluša bivši načelnik resora javne bezbednosti MUP-a Srbije Miroslav Milošević.
Sudsko veće odbilo je i sve ostale predloge koje je izneo punomoćnik porodice Djindjić, advokat Srdja Popović, koje je sudu podneo u pismenom podnesku 14. februara, a koji se odnose na proveru odbrane prvooptuženog Ulemeka.
Popović je u tom podnesku predložio da se kao svedoci saslušaju Koštunica, Bulatović, ministar policije Dragan Jočić, Miroslav Milošević, bivši glavni inspektor MUP-a Vladimir Božović, Mikelić, kao i direktor Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijanić.
Mesarevićeva je obrazložila da se taj pismeni predlog odbija, jer je sud tokom celog postupka utvrdjivao motiv ubistva, kao i politički uticaj i okolnosti.
Sudsko veće je odbilo brojne predloge optuženih i njihovih branilaca za dopunu dokaznog postupka. Odbijen je predlog odbrane da se kao svedoci saslušaju istražne sudije Aleksandar Čolić i Branislav Pantelić. Odbijen je predlog odbrane da se obavi rekonstrukcija ubistva ispred ulaza broj pet u zgradu Vlade Srbije, kao i da se obavi novo veštačenje povreda koje je zadobio premijer, kao i povreda njegovog šefa obezbedjenja Milana Veruovića.
Odbijeni su i predlozi da se kao svedoci odbrane saslušaju bivši ministar SCG za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić, funkcioner Srpske radikalne stranke Dragan Todorović, oficir Jedinice za specijalne operacije Jovan Mandić i radnik Bezbednosno-informativne agencije Nenad Miljković.
Odbijen je predlog odbrane Ulemeka za suočenje s bivšim zamenikom načelnika Resora državne bezbednosti Srbije Zoranom Mijatovićem i bivšim Djindjićevim savetnikom Zoranom Janjuševićem.
Pošto je Legija sedeo okrenut ledjima sudskom veću, Mesarevićeva ga je pozvala i pitala da li on na taj način omalovažava sudsko veće i predsedavajućeg, na šta je Ulemek potvrdno odgovorio. Mesarevićeva je tada opomenula Ulemeka i rekla da se on udaljava sa sudjenja do kraja dokaznog postupka.
Legijin branilac, advokat Slobodan Milivojević rekao je da je njegovog branjenika očigledno deprimirala odluka sudskog veća kojom su odbijeni svi predlozi odbrane, pa je zbog toga zatražio da napusti dalje sudjenje.
"Njegova reakcija bila je spontana i iz duše, a drugo je pitanje da li je bila primerena i smatram da je postupio časno, u skladu sa svojim vidjenjem stvari", rekao je Milivojević novinarima.
On smatra da je odluka o odbijanju novog veštačenja i rekonstrukcije ubistva dokaz da se sudski postupak privodi kraju, ali da ostaje pitanje da li će se u ovom postupku utvrditi istina.
(Tanjug)
Tomić je u svedočenju tvrdio da je Ulemeka upoznao u leto 2002. godine, kada ga je doveo Borisav Mikelić, da je susret trajao oko 20 minuta i da je tada bio prisutan i tadašnji savetnik predsednika SRJ Rade Bulatović.
Tomić je izjavio da tom susretu nije pridavao važnost i dodao da se Legija tada raspitivao o mogućnostima specijalne obuke JSO za podvodne diverzije.
Govoreći o protestu JSO u novembru 2001. godine, Tomić je istakao da je od 12. do 16. novembra te godine boravio službeno u Moskvi, tvrdeći da se 12. novembra nije susreo s Ulemekom, ni s Mikelićem.
O vodji "zemunskog klana" Dušanu Spasojeviću, Tomić je rekao da ga je upoznao krajem leta 2002. godine, da je to bio neformalan susret kome su prisustvovali i Mikelić i Ulemek, koji su i inicirali sastanak. Sastanak je trajao 15 minuta i "Spasojević mi je rekao da je želeo da upozna generala koji je uhapsio američkog špijuna Momčila Perišića", rekao je Tomić.
Spasojević mu je tom prilikom pokonio mobilni telefom s kamerom, da bi, kako mu je rekao, služio da "lakše hvata špijune", ali da taj telefon nikada nije potrebio.
Svedok je objasnio da se Vojna bezbednost, na čijem je čelu bio, bavila kontraobaveštajnom zaštitom vojske, i da Spasojević nije imao "nikakvog upliva u vojsku", ali da je "usput od nekih svojih ljudi", čuo da se bavi kriminalnim radnjama.
Spisak haškog tribunala
Tomić je rekao da su on i Ulemek, prilikom susreta 2002, "možda razgovarali i o spiskovima osoba za koje je bio zainteresovan i Haski tribunal". On je naveo da su tada bili aktuelni spiskovi osoba za koje je Haški tirbuinal zainteresovan, da je na jednom bilo i 300 ljudi, tvrdeći da taj spisak nije bio zvaničan, da se ne seća da je Ulemek bio na tom spisku, ali da je zapamtio da su bili neki ljudi iz vojske, navodeći Nebojšu Pavkovića i Dragoljuba Ojdanića.Taj spisak sa 300 imena je, prema rečima Tomića, egzistirao u vojsci od 1999. godine i nigde se nije vodio zvanično, već je bio "spisak na papiru", negirajući da je Vojna bezbednost dala medijima taj spisak, radi objaviljivanja.
Na pitanje člana sudskog veća Milimira Lukića da li je Spasojević bio saradnik Državne bezbednosti, Tomić je odgovorio da mu to nije poznato, ali da zna da Spasojević nije bio saradnik Vojne bezbednosti.
Upitan da li se pre ubistva Djindjića sastao s Ulemekom, Tomić je odgovorio da nije, ponovivši da se sa njim video u leto 2002. godine.
Ništa od svedočenja Koštunice, Bulatovića, Jočića…
Posle svedočenja Tomića, sudsko veće je saopštilo svoju odluku da se odbijaju brojni predlozi za dopunu dokaznog postupka koje su predložili punomoćnik porodice Djindjić advokat Srdja Popović, kao i optuženi i njihovi branioci.Odbijen je Popovićev predlog da se na sudu preslušaju transkripti tokom razgovora Dejana Milenkovića Bagzija i njegovog advokata Biljane Kajganić.
Predsedavajuća sudskog veća Nata Mesarević rekla je, obrazlažući ovu odluku, da se, od pet naredbi za razna prisluškivanja, samo jedna, istražnog sudije Posebnog odeljenja, odnosila na Milenkovića. Ona je objasnila da naredba za prisluškivanje razgovora ima formalne nedostatke, jer nema datuma kada je doneta i ne može se utvrditi njena zakonitost, a ne može se utvrditi koliko je naredbom bilo odlučeno da traje prisluškivanje.
Mesarevićeva je dodala da je sudsko veće posrednim putem došlo do zaključka da je prisluškivanje započeto 2. ili 3. jula 2004. godine, a ne, kako se u javnosti navodilo, maja i juna te godine.
Odbijen je Popovićev predlog da se kao svedok sasluša bivši načelnik resora javne bezbednosti MUP-a Srbije Miroslav Milošević.
Sudsko veće odbilo je i sve ostale predloge koje je izneo punomoćnik porodice Djindjić, advokat Srdja Popović, koje je sudu podneo u pismenom podnesku 14. februara, a koji se odnose na proveru odbrane prvooptuženog Ulemeka.
Popović je u tom podnesku predložio da se kao svedoci saslušaju Koštunica, Bulatović, ministar policije Dragan Jočić, Miroslav Milošević, bivši glavni inspektor MUP-a Vladimir Božović, Mikelić, kao i direktor Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijanić.
Mesarevićeva je obrazložila da se taj pismeni predlog odbija, jer je sud tokom celog postupka utvrdjivao motiv ubistva, kao i politički uticaj i okolnosti.
Sudsko veće je odbilo brojne predloge optuženih i njihovih branilaca za dopunu dokaznog postupka. Odbijen je predlog odbrane da se kao svedoci saslušaju istražne sudije Aleksandar Čolić i Branislav Pantelić. Odbijen je predlog odbrane da se obavi rekonstrukcija ubistva ispred ulaza broj pet u zgradu Vlade Srbije, kao i da se obavi novo veštačenje povreda koje je zadobio premijer, kao i povreda njegovog šefa obezbedjenja Milana Veruovića.
Odbijeni su i predlozi da se kao svedoci odbrane saslušaju bivši ministar SCG za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić, funkcioner Srpske radikalne stranke Dragan Todorović, oficir Jedinice za specijalne operacije Jovan Mandić i radnik Bezbednosno-informativne agencije Nenad Miljković.
Odbijen je predlog odbrane Ulemeka za suočenje s bivšim zamenikom načelnika Resora državne bezbednosti Srbije Zoranom Mijatovićem i bivšim Djindjićevim savetnikom Zoranom Janjuševićem.
Ulemek depresivan
Posle odbijanja predloga odbrane, Ulemek je zamolio da mu sud omogući ostvarivanje njegovog zakonskog prava da se udalji iz sudnice, pošto, kako je obrazložio, nakon odbijanja skoro svih predloga odbrane, smatra da je suvišan u sudnici. Sudsko veće to nije odobrilo, a Mesarevićeva je objasnila da veće smatra da je njegovo prisustvo neophodno.Pošto je Legija sedeo okrenut ledjima sudskom veću, Mesarevićeva ga je pozvala i pitala da li on na taj način omalovažava sudsko veće i predsedavajućeg, na šta je Ulemek potvrdno odgovorio. Mesarevićeva je tada opomenula Ulemeka i rekla da se on udaljava sa sudjenja do kraja dokaznog postupka.
Legijin branilac, advokat Slobodan Milivojević rekao je da je njegovog branjenika očigledno deprimirala odluka sudskog veća kojom su odbijeni svi predlozi odbrane, pa je zbog toga zatražio da napusti dalje sudjenje.
"Njegova reakcija bila je spontana i iz duše, a drugo je pitanje da li je bila primerena i smatram da je postupio časno, u skladu sa svojim vidjenjem stvari", rekao je Milivojević novinarima.
On smatra da je odluka o odbijanju novog veštačenja i rekonstrukcije ubistva dokaz da se sudski postupak privodi kraju, ali da ostaje pitanje da li će se u ovom postupku utvrditi istina.
(Tanjug)
