U slučaju nametanja jednostranog rešenja za Kosmet, Rusija neće u Savetu bezbednosti UN podržati varijantu koja sa sobom nosi "ozbiljne negativne posledice za regionalnu i medjunarodnu stabilnost", objavljeno je u utorak na internet stranici Ministarstva inostranih poslova Rusije.
U slučaju nametanja jednostranog rešenja za Kosmet, Rusija neće u Savetu bezbednosti UN podržati varijantu koja sa sobom nosi "ozbiljne negativne posledice za regionalnu i medjunarodnu stabilnost", objavljeno je u utorak na internet stranici Ministarstva inostranih poslova Rusije.
"Formiranje nezavisne kosovske države sa sobom nosi ozbiljne komplikacije za stabilnost u Evropi. Izaziva sumnju i tvrdnja da će u uslovima nezavisnosti Kosova bez saglasnosti svih strana biti lakše ostvariti temeljne ciljeve procesa rešavanja, kao što je stvaranje multietničkog društva i ispunjenje drugih standarda za Kosovo", ističe se u dokumentu.
Dokument "Osvrt na spoljnu politiku Rusije" je, kako navodi ruski MIP, odobrio ruski predsednik Vladimir Putin a koji je sačinjen na njegov zahtev iz juna 2006. godine.
Povod za takvo razmišljanje, navodi se u dokumentu koji je preporuka kojom će se rukovoditi ruski MIP u sprovodjenju spoljne politike, daje i iskustvo medjunarodne zajednice na Bliskom istoku, gde je "proces teritorijalno-političkog formiranja Palestine izmakao kontroli medjunarodne zajednice, što je jedan od ključnih faktora zašto nije rešen arapsko-izraelski konflikt".
U dokumentu se upozorava da niz ruskih partnera koji učestvuju u rešavanju kosovskog pitanja smatra da nezavisnost nema alternativu, čime "povladjuju zahtevima kosovskih Albanaca i zalažu se za nametanje statusnog rešenja Beogradu", što Moskva smatra unošenjem napetosti u napore medjunarodne zajednice.
"Svi konflikti, bilo na Kosovu, na Kipru, u Zakavkazju ili Pridnjestrovlju, treba da se rešavaju postizanjem saglasnosti medju stranama i samo tako rešenje donosi stabilnost", navedeno je u dokumentu.
U "Osvrtu na rusku spoljnu politiku" naglašeno je da svi "pokušaji nametanja uslova za rešavanje spolja, podrivaju osnove medjunarodnog prava su izvor destabilizacije celog medjunarodnog sistema medjunarodnih odnosa".
Ruska diplomatija će, kako je istaknuto u delu koji se odnosi na nepriznate republike u Gruziji - Južnu Osetiju i Abhaziju, dosledno insistirati na tezi da će "eventualno davanje Kosovu nezavisnosti imati karakter presedana".
"Politika rukovodstva Gruzije sa Mihailom Sakašvilijem na čelu počiva na etničkom nacionalizmu i koristi se podrškom niza zapadnih zemalja, pre svega SAD", a usmerena je na rušenje postojećih pregovaračkih i mirovnih fomrata, što komplikuje situaciju oko te dve nepriznate republike, ocenjeno je u dokumentu ruskog MIP-a.
Moskva je u tekstu najavila da će njen spoljnopolitički pravac u odnosu na konflikte u Abhaziji i Južnoj Osetiji biti traženje održivog rešenja, isključivo mirnim sredstvima bez vremenskih i statusnih okvira, sa dobrovoljnom saglasnošću strana u konfliktu na model rešavanja koji izrade u okviru postojećih pregovaračckih formata.
“Želimo da objektivno, bez pokušaja nametanja jednostrih ocena, razjasnimo ko je i kako ispunjavao rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244“, rekao je Lavrov a prenela je agencija Interfaks.
Lavrov je posle susreta sa crnogorskim kolegom Milanom Roćenom u Moskvi, prema agenciji Itar-Tas, rekao da „prilikom rešavanja pitanja u SB UN o planu Ahtisarija, Rusija neće sedeti skrštenih ruku“.
„Naše aktivnosti će biti usmerene da se situacija razjasni. Radiće se, ne o tome šta je napisano na papiru, nego o ispunjenju odluka iz Rezolucije 1244“, rekao je ruski ministar.
Prema njegovim rečima, rešenje za Kosmet treba tražiti uz uvažavanje interesa svih strana a sve probleme treba rešavati tako da se jača stabilnost a ne da se ona podriva. 'To se odnosi i na Kosovo i na situaciju u Bosni i Hercegovini i Balkan u celini, gde rešenja treba tražiti uz uvažavanje interesa naroda koji tamo žive“, rekao je Lavrov.
On je i ranije upozoravao da je Rezolucija 1244 ispunjavana samo u delu u kojem je odgovarala kosovskim Albancima.
U intervjuu nemačkom časopisu "Špigl", u februaru, Lavroiv je podsetio da je Moskva godinama u pregovorima bila fleksibilna, iako u mnogim komponentama Rezolucija 1244 nije bila
ispunjena, kao i da je „bruka za Evropu“ što su se u Pokrajinu vratio minoran broj izbeglih i raseljenih.
„Srbi su i danas najveća izbeglička grupa u Evropi“, rekao je tada šef ruske diplomatije.
(agencije/MONDO)
"Formiranje nezavisne kosovske države sa sobom nosi ozbiljne komplikacije za stabilnost u Evropi. Izaziva sumnju i tvrdnja da će u uslovima nezavisnosti Kosova bez saglasnosti svih strana biti lakše ostvariti temeljne ciljeve procesa rešavanja, kao što je stvaranje multietničkog društva i ispunjenje drugih standarda za Kosovo", ističe se u dokumentu.
Dokument "Osvrt na spoljnu politiku Rusije" je, kako navodi ruski MIP, odobrio ruski predsednik Vladimir Putin a koji je sačinjen na njegov zahtev iz juna 2006. godine.
Povod za takvo razmišljanje, navodi se u dokumentu koji je preporuka kojom će se rukovoditi ruski MIP u sprovodjenju spoljne politike, daje i iskustvo medjunarodne zajednice na Bliskom istoku, gde je "proces teritorijalno-političkog formiranja Palestine izmakao kontroli medjunarodne zajednice, što je jedan od ključnih faktora zašto nije rešen arapsko-izraelski konflikt".
U dokumentu se upozorava da niz ruskih partnera koji učestvuju u rešavanju kosovskog pitanja smatra da nezavisnost nema alternativu, čime "povladjuju zahtevima kosovskih Albanaca i zalažu se za nametanje statusnog rešenja Beogradu", što Moskva smatra unošenjem napetosti u napore medjunarodne zajednice.
"Svi konflikti, bilo na Kosovu, na Kipru, u Zakavkazju ili Pridnjestrovlju, treba da se rešavaju postizanjem saglasnosti medju stranama i samo tako rešenje donosi stabilnost", navedeno je u dokumentu.
U "Osvrtu na rusku spoljnu politiku" naglašeno je da svi "pokušaji nametanja uslova za rešavanje spolja, podrivaju osnove medjunarodnog prava su izvor destabilizacije celog medjunarodnog sistema medjunarodnih odnosa".
Ruska diplomatija će, kako je istaknuto u delu koji se odnosi na nepriznate republike u Gruziji - Južnu Osetiju i Abhaziju, dosledno insistirati na tezi da će "eventualno davanje Kosovu nezavisnosti imati karakter presedana".
"Politika rukovodstva Gruzije sa Mihailom Sakašvilijem na čelu počiva na etničkom nacionalizmu i koristi se podrškom niza zapadnih zemalja, pre svega SAD", a usmerena je na rušenje postojećih pregovaračkih i mirovnih fomrata, što komplikuje situaciju oko te dve nepriznate republike, ocenjeno je u dokumentu ruskog MIP-a.
Moskva je u tekstu najavila da će njen spoljnopolitički pravac u odnosu na konflikte u Abhaziji i Južnoj Osetiji biti traženje održivog rešenja, isključivo mirnim sredstvima bez vremenskih i statusnih okvira, sa dobrovoljnom saglasnošću strana u konfliktu na model rešavanja koji izrade u okviru postojećih pregovaračckih formata.
Lavrov: Nećemo sedeti skrštenih ruku u SB
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da je rano govoriti ko će i kako glasati o rezoluciji o Kosmetu, ističući da Moskva traži da se razjasni kako su strane u konfliktu ispunjavale prethodne dogovore, uključujući i odluke Saveta bezbednosti UN.“Želimo da objektivno, bez pokušaja nametanja jednostrih ocena, razjasnimo ko je i kako ispunjavao rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244“, rekao je Lavrov a prenela je agencija Interfaks.
Lavrov je posle susreta sa crnogorskim kolegom Milanom Roćenom u Moskvi, prema agenciji Itar-Tas, rekao da „prilikom rešavanja pitanja u SB UN o planu Ahtisarija, Rusija neće sedeti skrštenih ruku“.
„Naše aktivnosti će biti usmerene da se situacija razjasni. Radiće se, ne o tome šta je napisano na papiru, nego o ispunjenju odluka iz Rezolucije 1244“, rekao je ruski ministar.
Prema njegovim rečima, rešenje za Kosmet treba tražiti uz uvažavanje interesa svih strana a sve probleme treba rešavati tako da se jača stabilnost a ne da se ona podriva. 'To se odnosi i na Kosovo i na situaciju u Bosni i Hercegovini i Balkan u celini, gde rešenja treba tražiti uz uvažavanje interesa naroda koji tamo žive“, rekao je Lavrov.
On je i ranije upozoravao da je Rezolucija 1244 ispunjavana samo u delu u kojem je odgovarala kosovskim Albancima.
U intervjuu nemačkom časopisu "Špigl", u februaru, Lavroiv je podsetio da je Moskva godinama u pregovorima bila fleksibilna, iako u mnogim komponentama Rezolucija 1244 nije bila
ispunjena, kao i da je „bruka za Evropu“ što su se u Pokrajinu vratio minoran broj izbeglih i raseljenih.
„Srbi su i danas najveća izbeglička grupa u Evropi“, rekao je tada šef ruske diplomatije.
(agencije/MONDO)
