U Londonu će u sredu biti održan sastanak Kontakt grupe na kojem će predstavnici SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Italije i Rusije zajedno razmotriti završni predlog specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija o budućem statusu Kosova i Metohije, koji je u ponedeljak predstavljen javnosti.
U Londonu će u sredu biti održan sastanak Kontakt grupe na kojem će predstavnici SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Italije i Rusije zajedno razmotriti završni predlog specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija o budućem statusu Kosova i Metohije, koji je u ponedeljak predstavljen javnosti.
"Sastanak će biti održan na nivou direktora za Balkan u ministarstvima spoljnih poslova članica Kontakt grupe i podrazumevaće široku raspravu o pregovaračkom procesu i predlogu specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN", potvrdjeno je Tanjugu u Forin ofisu.
Ahtisarijeve preporuke i konačni predlog o obuhvatnom rešenju za Kosovo u ponedeljak su dostavljene članicama Saveta bezbednosti i obelodanjene javnosti.
Specijalni izaslanik UN je u izveštaju preporučio nezavisnost Kosova pod medjunarodnim nadzorom, obacivši ideju o širokoj autonomiji unutar Srbije kao neprihvatljivu za ogromnu većinu stanovnika pokrajine.
Njegov predlog u ponedeljak su podržali generalni sekretar UN Ban Ki Mun, SAD, EU i Velika Britanija, dok se Moskva založila za nastavak pregovaračkog procesa radi pronalaženja kompromisnog rešenja.
Sudeći po ovako suprotstavljenim stavovima, sastanak Kontakt grupe neće biti lak. Očekuje se, naime, da će na njemu Rusija izneti svoje vidjenje daljeg procesa pred Savetom bezbednosti UN.
Prema špekulacijama u medijima, Moskva će podržati delove Ahtisarijevog predloga (anekse o decentralizaciji i kulturnom i verskom nasledju), ali će tražiti da se o statusu Kosova raspravlja još nekoliko meseci tokom kojih bi se nastavili pregovori Beograda i Prištine.
Za dalje pregovore se zalaže i Srbija, za koju je bilo kakav oblik nezavisnosti Kosova neprihvatljiv.
Za razliku od Moskve, zapadne prestonice, medju kojima prednjače Lonodon i Vašington, veruju da proces rešavanja budućeg stastusa pokrajine ne treba odugovlačiti.
Do sada se uglavnom govorilo o protivljenju Rusije ali, kako se ističe u tim krugovima, ni pozicija Evropske unije još nije sasvim jasna.
Objavljivanje predloga Martija Ahtisarija o rešenju statusa Kosmetau britanskim listovima i medijima pobudilo je vrlo malu pažnju, ali se u diplomatskim krugovima ukazuje da je još nejasna sudbina tog predloga.
Diplomatski hroničari primećuju da je o onome što je predložio Ahtisari, prvi govorio politički direktor britanskog Forin ofisa Džon Soers još pre dve godine, tokom poseta Beogradu i Prištini, kada razgovori o statusu još nisu nisu ni počeli.
I pored te činjenice, Forin ofis u saopštenju tvrdi da je Ahtisarijev predlog "rezultat pregovora" Beograda, Prištine i Ahtisarija proteklih 15meseci u Beču.
Zanimljivo je da je "nadgledana nezavisnost" prvi put u savremene medjunarodne odnose uvedena kada je 1912. godine, na Londonskoj konferenciji, formirana Albanija. Tada medju velikim silama nije bilo saglasnosti o formiranju Albanije, pa je kompromis pronadjen u "nadgledanoj nezavisnosti".
Formirana je i baza "medjunarodnih snaga" u Skadru, ali je projekat propao, jer je uskoro izbio Prvi svetski rat. Posle 95 godina ponovo se na Balkanu i u "albansko pitanje" uvodi taj neuspeli eksperiment i to u uslovima kada nema saglasnosti medju velikim silama.
(Tanjug/MONDO)
"Sastanak će biti održan na nivou direktora za Balkan u ministarstvima spoljnih poslova članica Kontakt grupe i podrazumevaće široku raspravu o pregovaračkom procesu i predlogu specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN", potvrdjeno je Tanjugu u Forin ofisu.
Ahtisarijeve preporuke i konačni predlog o obuhvatnom rešenju za Kosovo u ponedeljak su dostavljene članicama Saveta bezbednosti i obelodanjene javnosti.
Specijalni izaslanik UN je u izveštaju preporučio nezavisnost Kosova pod medjunarodnim nadzorom, obacivši ideju o širokoj autonomiji unutar Srbije kao neprihvatljivu za ogromnu većinu stanovnika pokrajine.
Njegov predlog u ponedeljak su podržali generalni sekretar UN Ban Ki Mun, SAD, EU i Velika Britanija, dok se Moskva založila za nastavak pregovaračkog procesa radi pronalaženja kompromisnog rešenja.
Sudeći po ovako suprotstavljenim stavovima, sastanak Kontakt grupe neće biti lak. Očekuje se, naime, da će na njemu Rusija izneti svoje vidjenje daljeg procesa pred Savetom bezbednosti UN.
Prema špekulacijama u medijima, Moskva će podržati delove Ahtisarijevog predloga (anekse o decentralizaciji i kulturnom i verskom nasledju), ali će tražiti da se o statusu Kosova raspravlja još nekoliko meseci tokom kojih bi se nastavili pregovori Beograda i Prištine.
Za dalje pregovore se zalaže i Srbija, za koju je bilo kakav oblik nezavisnosti Kosova neprihvatljiv.
Za razliku od Moskve, zapadne prestonice, medju kojima prednjače Lonodon i Vašington, veruju da proces rešavanja budućeg stastusa pokrajine ne treba odugovlačiti.
"Nadgledanom nezavisnošću" 1912. stvorena i Albanija
Velika Britanija i SAD predvodnici su ideje o nezavisnosti Kosova i Metohije, ali ni London ni Vašington nemaju takozvani "plan B" u slučaju da Savet bezbednosti UN ne prihvati tu ideju, saznaje Tanjug u diplomatskim krugovima u Londonu.Do sada se uglavnom govorilo o protivljenju Rusije ali, kako se ističe u tim krugovima, ni pozicija Evropske unije još nije sasvim jasna.
Objavljivanje predloga Martija Ahtisarija o rešenju statusa Kosmetau britanskim listovima i medijima pobudilo je vrlo malu pažnju, ali se u diplomatskim krugovima ukazuje da je još nejasna sudbina tog predloga.
Diplomatski hroničari primećuju da je o onome što je predložio Ahtisari, prvi govorio politički direktor britanskog Forin ofisa Džon Soers još pre dve godine, tokom poseta Beogradu i Prištini, kada razgovori o statusu još nisu nisu ni počeli.
I pored te činjenice, Forin ofis u saopštenju tvrdi da je Ahtisarijev predlog "rezultat pregovora" Beograda, Prištine i Ahtisarija proteklih 15meseci u Beču.
Zanimljivo je da je "nadgledana nezavisnost" prvi put u savremene medjunarodne odnose uvedena kada je 1912. godine, na Londonskoj konferenciji, formirana Albanija. Tada medju velikim silama nije bilo saglasnosti o formiranju Albanije, pa je kompromis pronadjen u "nadgledanoj nezavisnosti".
Formirana je i baza "medjunarodnih snaga" u Skadru, ali je projekat propao, jer je uskoro izbio Prvi svetski rat. Posle 95 godina ponovo se na Balkanu i u "albansko pitanje" uvodi taj neuspeli eksperiment i to u uslovima kada nema saglasnosti medju velikim silama.
(Tanjug/MONDO)
